Neptunij

Neptunij, ₉₃Np
Neptunij u periodnom sistemu
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Neptunij, Np, 93
Serija	Aktinoidi
Grupa, Perioda, Blok	Ac, 7, f
Izgled	srebreno bijeli
CAS registarski broj	7439-99-8
Zastupljenost	4 · 10-17 %
Atomske osobine
Atomska masa	237,0482 u
Atomski radijus (izračunat)	130 (-) pm
Kovalentni radijus	- pm
Van der Waalsov radijus	- pm
Elektronska konfiguracija	[Rn] 5f46d17s2
Broj elektrona u energetskom nivou	2, 8, 18, 32, 22, 9, 2
1. energija ionizacije	604,5 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	čvrsto
Kristalna struktura	ortorombska,; tetragonalna i kubična
Gustoća	20450 kg/m3
Tačka topljenja	912 K (639 °C)
Tačka ključanja	4175 K (3902 °C)
Molarni volumen	11,59 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja	1420 kJ/mol
Toplota topljenja	39,91 kJ/mol
Brzina zvuka	? m/s
Specifična električna provodljivost	0,82 · 106 S/m pri 293 K
Toplotna provodljivost	6,3 W/(m · K) kod 300 K
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	3, 4, 5, 6, 7
Elektrodni potencijal	-1,79 V (Np3+ + 3e- → Np)
Elektronegativnost	1,36 (Pauling-skala)
Izotopi
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja;	Oznaka upozorenja nepoznata
	Oznaka upozorenja nepoznata
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: /; S: /
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
	Radioaktivni element; Radioaktivni element
	Ako je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice.; Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.

Neptunij je hemijski element sa simbolom Np i atomskim brojem 93. U periodnom sistemu elemenata nalazi se u grupi aktinoida (f-blok 7. periode). Neptunij je prvi među takozvanim tranuranijskim elementima, koji se, osim tragova neptunija i plutonija, na Zemlji više ne nalaze u prirodi. Neptunij je otrovni i radioaktivni teški metal. Ime je dobio po planeti Neptun, jer ta planeta u Sunčevom sistemu slijedi nakon Urana. Analogno planetama, neptunij također slijedi uranij u periodnom sistemu, a nakon njega slijedi plutonij, najteži element koji se može naći u prirodi, sa atomskim brojem 94.

Historija

Mendeljejev periodni sistem iz 1871. sa prazninom za neptunij u donjoj ivici, nakon uranija (U = 240)

U maju 1934. njemačka fizičarka i hemičarka Ida Noddack-Tacke objavila je zapažanja o tadašnjim prazninama u periodnom sistemu elemenata te je na kraju svog rada postavila teoriju o mogućnosti postojanja transuranskih elemenata.^[4] Nekoliko sedmica kasnije Enrico Fermi objavio je tri svoj rada na istu temu.^[5]^[6]^[7] Noddack se u septembru 1934. u nizu diskusija razišla sa Fermijem po pitanju navodnog otkrića elementa 93. U svojim izlaganjima, ona je između ostalog predvidjela njegovo otkriće pomoću cijepanja atomskih jezgara indukovanih neutronima. Bilo bi zamislivo da bi se bombardovanjem teških jezgara neutronima, ona raspala u nekoliko većih (naglašeno) "komada", koji bi možda bili izotopi već poznatih elemenata ali ne i susjedi (u PSE) ozračenih elemenata, izjavila je Noddack.^[8]

Radioaktivni element neptunij prvi put su sintetizirali 1940. naučnici Edwin M. McMillan i Philip H. Abelson bombardiranjem jezgara uranija neutronima.^[9]^[10]^[11]

\mathrm {^{238}_{\ 92}U\ +\ _{0}^{1}n\ \longrightarrow \ _{\ 92}^{239}U\ {\xrightarrow[{23\ min}]{\beta ^{-}}}\ _{\ 93}^{239}Np\ {\xrightarrow[{2,355\ d}]{\beta ^{-}}}\ _{\ 94}^{239}Pu}

Navedena vremena odnose se na vremena poluraspada.

Arthur C. Wahl i Glenn T. Seaborg otkrili su 1942. izotop neptunija ²³⁷Np. On je nastao iz izotopa uranija ²³⁷U, koji emitira β-zrake sa vremenom poluraspada od sedam dana, ili (n, 2n) procesom iz izotopa ²³⁸U. Izotop ²³⁷Np emitira alfa-zrake a ima vrijeme poluraspada od oko 2.144.000 godina.^[12]

\mathrm {^{238}_{\ 92}U\ {\xrightarrow[{}]{(n,\ 2n)}}\ _{\ 92}^{237}U\ {\xrightarrow[{7\ d}]{\beta ^{-}}}\ _{\ 93}^{237}Np\ {\xrightarrow[{2,144\ x\ 10^{6}\ a}]{\alpha }}\ _{\ 91}^{233}Pa}

Godine 1950. iz izotopa uranija ²³³U, ²³⁵U i ²³⁸U putem bombardiranja deuteronima dobijeni su izotopi neptunija ²³¹Np, ²³²Np i ²³³Np.^[13] Godine 1958. iz visokoobogaćenog uranija ²³⁵U, također bombardiranjem deuteronima, dobijeni su izotopi ²³⁴Np, ²³⁵Np i ²³⁶Np.^[14] Jednosatna aktivnost neptunija, koja je ranije pripisivana izotopu ²⁴¹Np, zapravo "pripada" izotopu ²⁴⁰Np.^[15]

Osobine

Fizičke

Metalni neptunij ima srebrenast izgled, hemijski je veoma reaktivan i postoji u najmanje tri različite modifikacije:^[1]

Modifikacije pri atmosferskom pritisku
Oznaka faze	stabilni temperaturni raspon	gustoća (pri temperaturi)	kristalni sistem
α-Np		20,25 g/cm³ (20 °C)	ortorompski
β-Np	iznad 280 °C	19,36 g/cm³ (313 °C)	tetragonalni
γ-Np	iznad 577 °C	18,0 g/cm³ (600 °C)	kubični

Smatra se da je neptunij jedan od najgušćih hemijskih elemenata. Pored renija, osmija, iridija i platine, on je jedan od malobrojnih elemenata sa gustoćom iznad 20 g/cm³.

Hemijske

Neptunij gradi cijeli niz spojeva u kojima se može nalaziti u oksidacijskim stanjima od +3 do +7. Tako neptunij zajedno s plutonijem posjeduje najviše moguće oksidacijsko stanje među svim aktinoidima. U vodenim rastvorima ioni neptunija imaju vrlo karakterističnu boju. Tako naprimjer ion Np³⁺ je ljubičast, dok je Np⁴⁺ žuto-zelen, a Np^VO₂⁺ zelen. Osim njih, ion Np^VIO₂²⁺ je ružičasto-crven dok je Np^VIIO₂³⁺ tamno zelen.^[2]

Izotopi

Ukupno je poznato 20 izotopa neptunija te pet nuklearnih izomera. Najduže "živući" izotopi su ²³⁷Np sa vremenom poluraspada od 2,144 miliona godina, ²³⁶Np sa 154 hiljade godina i ²³⁵Np sa 396,1 dana. Ostali izotopi i nuklearni izomeri imaju vremena poluraspada između 45 nanosekundi (^237m1Np) i 4,4 dana (²³⁴Np).

²³⁵Np se raspada sa vremenom poluraspada od 396,1 dana, tako što se 99,9974% raspadne putem elektronskog zahvata na uranij ²³⁵U a 0,0026% putem alfa-raspada na protaktinij ²³¹Pa, koji se nalazi jedan korak iza ²³⁵U u takozvanoj uranij-aktinij seriji.
²³⁶Np se raspada sa vremenom poluraspada od 154.000 godina, tako što se 87,3% raspadne putem elektronskog zahvata na uranij ²³⁶U, 12,5% se raspada putem beta-raspada na plutonij ²³⁶Pu a 0,16% putem alfa-raspada na protaktinij ²³²Pa. Uranij ²³⁶U nalazi se u torijevoj seriji (lancu) raspada te se sa vremenom poluraspada od 23,42 miliona godina raspada do svog "zvaničnog" početnog nuklida ²³²Th. Izotop ²³⁶Pu se raspada uz vrijeme poluraspada od 2,858 godine^[16] putem alfa-raspada na "međuproizvod" ²³²U, koji se uz vrijeme poluraspada od 68,9 godina opet raspada do ²²⁸Th, izotop na glavnoj grani raspadnog lanca.
²³⁷Np raspada se sa vremenom poluraspada od 2,144 miliona godina putem alfa-raspada na protaktinij ²³³Pa. ²³⁷Np je tako i glavno polazište neptunijeve serije, lanca raspada koji završava stabilnim izotopom talija ²⁰⁵Tl.

Dobijanje

Neptunij nastaje kao "sporedni proizvod" u proizvodnji energije u nuklearnim reaktorima. U jednoj toni potrošenog nuklearnog goriva prosječno se nalazi 500 grama neptunija.^[17] Tako nastali neptunij gotovo u potpunosti se sastoji iz izotopa ²³⁷Np. On nastaje iz uranija ²³⁵U nakon dvostrukog zahvata neutrona i konačnim beta-raspadom.

\mathrm {^{235}_{\ 92}U\ +\ _{0}^{1}n\ \longrightarrow \ _{\ 92}^{236}U_{m}\ {\xrightarrow[{120\ ns}]{}}\ _{\ 92}^{236}U\ +\ \gamma }

\mathrm {^{236}_{\ 92}U\ +\ _{0}^{1}n\ \longrightarrow \ _{\ 92}^{237}U\ {\xrightarrow[{6,75\ d}]{\beta ^{-}}}\ _{\ 93}^{237}Np}

Metalni neptunij se može izdvojiti iz svojih spojeva putem redukcije. Tako naprimjer neptunij(III)-fluorid reagira sa elementarnim barijem ili litijem pri temperaturi od 1200 °C.

\mathrm {2\ NpF_{3}\ +\ 3\ Ba\ \longrightarrow \ 2\ Np\ +\ 3\ BaF_{2}}

Cijepanje atoma

Kao i kod svih tranuranijskih nuklida, i kod izotopa neptunija moguće je cijepanje atoma pobuđeno neutronima. Izotopi sa neparnim brojem neutrona u jezgru, počev od vrlo postojanog ²³⁶Np, imaju vrlo veliki poprečni presjek za cijepanje pomoću termalnih neutrona. Kod izotopa ²³⁶Np taj presjek iznosi 2600 barna^[18]. On je, dakle, "lahko cjepljiv".

Kod izotopa ²³⁷Np koji nastaje iz goriva u nuklearnim reaktorima, poprečni presjek cijepanja iznosi samo 20 milibarna.^[18] Ipak, taj izotop je i dalje pogodan zbog drugih fizičkih osobina atoma, kojim je moguće održati lančanu fisijsku reakciju njegovim cijepanjem pomoću brzih neutrona u čistom materijalu. U američkoj nacionalnoj laboratoriji Los Alamos njegova kritična masa je eksperimentalno procijenjena na oko 60 kg.^[19]^[20]^[21] Stoga se izotop neptunija ²³⁷Np smatra mogućim materijalom za izradu nuklearnog oružja.^[22]^[23]

Upotreba

U nuklearnim reaktorima iz ²³⁵U nastali neptunij ²³⁷Np može se upotrijebiti za dobijanje ²³⁸Pu koji se koristi u RTG baterijama. U tu svrhu se on izdvaja iz iskorištenog nuklearnog goriva te se njime pune nuklearne gorive šipke, koje sadrže samo neptunij. Takve šipke se ponovno vraćaju u nuklearni reaktor gdje se iznova bombardiraju neutronima te iz ²³⁷Np nastaje izotop plutonija ²³⁸Pu.^[24]

\mathrm {^{237}_{\ 93}Np\ +\ _{0}^{1}n\ \longrightarrow \ _{\ 93}^{238}Np\ {\xrightarrow[{2,117\ d}]{\beta ^{-}}}\ _{\ 94}^{238}Pu}

Navedena vremena odnose se na vremena poluraspada.

Spojevi

Neptunij u oksidacijskim stanjima od +3 do +7 u vodenom rastvoru.

Oksidi

Poznati su oksidi neptunija u stanjima od +4 do +6: neptunij(IV)-oksid (NpO₂), neptunij(V)-oksid (Np₂O₅) i neptunij(VI)-oksid (NpO₃ · H₂O).^[2] Neptunij-dioksid (NpO₂) je hemijski najstabilniji oksid neptunija te je primjenu našao u nuklearnim gorivim šipkama.

Halogenidi

Kod neptunija poznati su halogenidi u oksidacijskim stanjima od +3 do +6.^[2] Za stanje +3 poznati su odgovarajući spojevi četiri halogena: fluora, hlora, broma i joda. Osim njih, on gradi i halogenide sa stanjima od +4 do +6.

U oksidacijskom stanju +6, od posebnog značaja je neptunij-heksafluorid (NpF₆). To je narandžasta čvrsta tvar izuzetno velike volatilnosti (isparljivosti), jer već pri 56 °C prelazi u gasovito stanje. U tom pogledu ima dosta sličnosti sa uranij-heksafluoridom i plutonij-heksafluoridom, pa se na isti način kao i oni može upotrijebiti za obogaćivanje i odvajanje izotopa.

Oksidacijski broj	F	Cl	Br	I
+6	neptunij(VI)-fluorid NpF₆ narandžast
+5	neptunij(V)-fluorid NpF₅ svijetlo plav
+4	neptunij(IV)-fluorid NpF₄ zelen	neptunij(IV)-hlorid NpCl₄ crveno-smeđ	neptunij(IV)-bromid NpBr₄ tamno crven
+3	neptunij(III)-fluorid NpF₃ ljubičast	neptunij(III)-hlorid NpCl₃ zelen	neptunij(III)-bromid NpBr₃ zelen	neptunij(III)-jodid NpI₃ ljubičast

Biološki aspekt

Do danas nisu poznate biološke funkcije neptunija.^[25] Anaeorobni mikroorganizmi mogu reducirati Np(V) do Np(IV) pomoću nekih iona poput Mn(II/III)- i Fe(II).^[26] Također su ispitivani neki faktori, koji utječu na biosorpciju^[27]^[28] i bioakumulaciju^[29] neptunija putem bakterija.

Reference

^ ^a ^b ^c ^d Harry H. Binder (1999). Lexikon der chemischen Elemente. Stuttgart: S. Hirzel Verlag. str. 413–419. ISBN 3-7776-0736-3.
^ ^a ^b ^c ^d ^e Arnold F. Holleman, Nils Wiberg (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 izd.). Berlin: de Gruyter. str. 2149. ISBN 978-3-11-017770-1.
^ EU ovaj element još uvijek nije stavila na spisak opasnih elemenata, međutim trenutno nije moguće pronaći pouzdani izvor ili literaturu o opasnim svojstvima ove supstance. Radioaktivnost ne spada u opasna svojstva koja se ovdje navode.
^ Ida Noddack (1934). "Das Periodische System der Elemente und seine Lücken". Angewandte Chemie. 47 (20): 301–305. doi:10.1002/ange.19340472002.
^ E. Fermi (1934). "Radioactivity Induced by Neutron Bombardment". Nature. 133: 757–757. doi:10.1038/133757a0.
^ E. Fermi (1934). "Element No. 93". Nature. 133: 863–864. doi:10.1038/133863e0.
^ E. Fermi (1934). "Possible Production of Elements of Atomic Number Higher than 92". Nature. 133: 898–899. doi:10.1038/133898a0.
^ Ida Noddack (1934). "Über das Element 93". Angewandte Chemie. 47 (37): 653–655. doi:10.1002/ange.19340473707.
^ E. McMillan, P. H. Abelson (1940). "Radioactive Element 93". Physical Review. 57: 1185–1186. doi:10.1103/PhysRev.57.1185.2.
^ A. B. Garrett (1947). "The Chemistry of Elements 93, 94, 95 and 96 (Neptunium, Plutonium, Americium and Curium)" (pdf). The Ohio Journal of Science. XLVII (3): 103–106.
^ "Rundschau". Angewandte Chemie. 59: 61–63. 1947. doi:10.1002/ange.19470590206.
^ K. Wirtz (1946). "Die neuen Elemente Neptunium, Plutonium, Americium und Curium" (PDF). Zeitschrift für Naturforschung. 1: 543–544.
^ L. B. Magnusson, S. G. Thompson, G. T. Seaborg (1950). "New Isotopes of Neptunium". Physical Review. 78 (4): 363–372. doi:10.1103/PhysRev.78.363.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ J. E. Gindler, J. R. Huizenga, D. W. Engelkemeir (1958). "Neptunium Isotopes: 234, 235, 236". Physical Review. 109 (4): 1263–1267. doi:10.1103/PhysRev.109.1263.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ Richard M. Lessler, Maynard C. Michel (1960). "Isotopes Np²⁴⁰ and Np²⁴¹". Physical Review. 118 (1): 263–264. doi:10.1103/PhysRev.118.263.
^ G. Audi, O. Bersillon, J. Blachot, A. H. Wapstra (2003). "The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties" (PDF). Nuclear Physics A. 729: 3–128. Arhivirano s originala (pdf), 20. 7. 2011. Pristupljeno 5. 1. 2016.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ Klaus Hoffmann (1979). Kann man Gold machen? Gauner, Gaukler und Gelehrte. Aus der Geschichte der chemischen Elemente. Leipzig, Jena, Berlin: Urania-Verlag. str. 233. ASIN B0057AXSW0.
^ ^a ^b G. Pfennig, H. Klewe-Nebenius, W. Seelmann-Eggebert, ured. (1998). Karlsruher Nuklidkarte (6. korigirano ponovljeno izd.). ISBN 9783921879184.CS1 održavanje: više imena: editors list (link)
^ P. Weiss: Little-studied metal goes critical – Neptunium Nukes?, u: Science News, 26. oktobar 2002. (puni tekst Arhivirano 1. 12. 2006. na Wayback Machine), pristupljeno 5. decembra 2008.
^ Russell D. Mosteller, David J. Loaiza, Rene G. Sanchez: Creation of a Simplified Benchmark Model for the Neptunium Sphere Experiment, PHYSOR 2004 - The Physics of Fuel Cycles and Advanced Nuclear Systems: Global Developments Chicago, Illinois, SAD, 25-29. april 2004, na CD-ROMu, American Nuclear Society, Lagrange Park, IL. (2004) (PDF Arhivirano 7. 6. 2013. na Wayback Machine).
^ Rene G. Sanchez, David J. Loaiza, Robert H. Kimpland; et al. (2008). "Criticality of a ²³⁷Np Sphere" (PDF). Nuclear Science and Engineering. 158: 1–14. Arhivirano s originala 12. 5. 2014. Pristupljeno 20. 10. 2017. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)CS1 održavanje: više imena: authors list (link) CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)
^ David Albright, Kimberly Kramer: Neptunium 237 and Americium: World Inventories and Proliferation Concerns, august 2005. (PDF).
^ Walter Seifritz: Nukleare Sprengkörper – Bedrohung oder Energieversorgung für die Menschheit?, Thiemig-Verlag, München 1984.
^ Robert G. Lange, Wade P. Carroll (2008). "Review of recent advances of radioisotope power systems". Energy Conversion and Management. 49 (3): 393–401. doi:10.1016/j.enconman.2007.10.028.
^ Steve Toeniskoetter, Jennifer Dommer, Tony Dodge (2. 11. 2012). "The Biochemical Periodic Tables – Neptunium" (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 10. 2017.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ J. E. Banaszak, S. M. Webb, B. E. Rittmann, J.-F. Gaillard, D. T. Reed (1999). "Fate of Neptunium in an anaerobic, methanogenic microcosm" (pdf). Mat Res Soc Symp Proc. 556: 1141–1149.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ T. Sasaki, T. Kauri, A. Kudo (2001). "Effect of pH and Temperature on the Sorption of Np and Pa to mixed anaerobic bacteria". Appl. Radiat. Isot. 55 (4): 427–431. PMID 11545492.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ W. Songkasiri, D. T. Reed, B. E. Rittmann (2002). "Bio-sorption of Neptunium(V) by Pseudomonas Fluroescens". Radiochimica Acta. 90: 785–789.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
^ A. J. Francis, J. B. Fillow, C. J. Dodge, M. Dunn, K. Mantione, B. A. Strietelmeier, M. E. Pansoy-Hjelvik, H. W. Papenguth (1998). "Role of Bacteria as Biocolloids in the Transport of Actinides from a Deep Underground Radioactive Waste Repository" (pdf). Radiochimica Acta. 82: 347–354.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

Commons logo

Commons ima datoteke na temu: Neptunij

[harry-1] Harry H. Binder (1999). Lexikon der chemischen Elemente. Stuttgart: S. Hirzel Verlag. str. 413–419. ISBN 3-7776-0736-3.

[Holleman-2] Arnold F. Holleman, Nils Wiberg (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 izd.). Berlin: de Gruyter. str. 2149. ISBN 978-3-11-017770-1.

[3] EU ovaj element još uvijek nije stavila na spisak opasnih elemenata, međutim trenutno nije moguće pronaći pouzdani izvor ili literaturu o opasnim svojstvima ove supstance. Radioaktivnost ne spada u opasna svojstva koja se ovdje navode.

[Noddack-4] Ida Noddack (1934). "Das Periodische System der Elemente und seine Lücken". Angewandte Chemie. 47 (20): 301–305. doi:10.1002/ange.19340472002.

[fermineutr-5] E. Fermi (1934). "Radioactivity Induced by Neutron Bombardment". Nature. 133: 757–757. doi:10.1038/133757a0.

[fermie-6] E. Fermi (1934). "Element No. 93". Nature. 133: 863–864. doi:10.1038/133863e0.

[fermipos-7] E. Fermi (1934). "Possible Production of Elements of Atomic Number Higher than 92". Nature. 133: 898–899. doi:10.1038/133898a0.

[ida2-8] Ida Noddack (1934). "Über das Element 93". Angewandte Chemie. 47 (37): 653–655. doi:10.1002/ange.19340473707.

[EL93-9] E. McMillan, P. H. Abelson (1940). "Radioactive Element 93". Physical Review. 57: 1185–1186. doi:10.1103/PhysRev.57.1185.2.

[garrettab-10] A. B. Garrett (1947). "The Chemistry of Elements 93, 94, 95 and 96 (Neptunium, Plutonium, Americium and Curium)" (pdf). The Ohio Journal of Science. XLVII (3): 103–106.

[angewa-11] "Rundschau". Angewandte Chemie. 59: 61–63. 1947. doi:10.1002/ange.19470590206.

[kwirc-12] K. Wirtz (1946). "Die neuen Elemente Neptunium, Plutonium, Americium und Curium" (PDF). Zeitschrift für Naturforschung. 1: 543–544.

[Magnusson-13] L. B. Magnusson, S. G. Thompson, G. T. Seaborg (1950). "New Isotopes of Neptunium". Physical Review. 78 (4): 363–372. doi:10.1103/PhysRev.78.363.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Gindler-14] J. E. Gindler, J. R. Huizenga, D. W. Engelkemeir (1958). "Neptunium Isotopes: 234, 235, 236". Physical Review. 109 (4): 1263–1267. doi:10.1103/PhysRev.109.1263.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Lessler-15] Richard M. Lessler, Maynard C. Michel (1960). "Isotopes Np²⁴⁰ and Np²⁴¹". Physical Review. 118 (1): 263–264. doi:10.1103/PhysRev.118.263.

[nubase-16] G. Audi, O. Bersillon, J. Blachot, A. H. Wapstra (2003). "The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties" (PDF). Nuclear Physics A. 729: 3–128. Arhivirano s originala (pdf), 20. 7. 2011. Pristupljeno 5. 1. 2016.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[urania-17] Klaus Hoffmann (1979). Kann man Gold machen? Gauner, Gaukler und Gelehrte. Aus der Geschichte der chemischen Elemente. Leipzig, Jena, Berlin: Urania-Verlag. str. 233. ASIN B0057AXSW0.

[Nuklidkarte-18] G. Pfennig, H. Klewe-Nebenius, W. Seelmann-Eggebert, ured. (1998). Karlsruher Nuklidkarte (6. korigirano ponovljeno izd.). ISBN 9783921879184.CS1 održavanje: više imena: editors list (link)

[Weiss-19] P. Weiss: Little-studied metal goes critical – Neptunium Nukes?, u: Science News, 26. oktobar 2002. (puni tekst Arhivirano 1. 12. 2006. na Wayback Machine), pristupljeno 5. decembra 2008.

[Mosteller-20] Russell D. Mosteller, David J. Loaiza, Rene G. Sanchez: Creation of a Simplified Benchmark Model for the Neptunium Sphere Experiment, PHYSOR 2004 - The Physics of Fuel Cycles and Advanced Nuclear Systems: Global Developments Chicago, Illinois, SAD, 25-29. april 2004, na CD-ROMu, American Nuclear Society, Lagrange Park, IL. (2004) (PDF Arhivirano 7. 6. 2013. na Wayback Machine).

[Criticality-21] Rene G. Sanchez, David J. Loaiza, Robert H. Kimpland; et al. (2008). "Criticality of a ²³⁷Np Sphere" (PDF). Nuclear Science and Engineering. 158: 1–14. Arhivirano s originala 12. 5. 2014. Pristupljeno 20. 10. 2017. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)CS1 održavanje: više imena: authors list (link) CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)

[Albright-22] David Albright, Kimberly Kramer: Neptunium 237 and Americium: World Inventories and Proliferation Concerns, august 2005. (PDF).

[Seifritz-23] Walter Seifritz: Nukleare Sprengkörper – Bedrohung oder Energieversorgung für die Menschheit?, Thiemig-Verlag, München 1984.

[Lange-24] Robert G. Lange, Wade P. Carroll (2008). "Review of recent advances of radioisotope power systems". Energy Conversion and Management. 49 (3): 393–401. doi:10.1016/j.enconman.2007.10.028.

[eawag-25] Steve Toeniskoetter, Jennifer Dommer, Tony Dodge (2. 11. 2012). "The Biochemical Periodic Tables – Neptunium" (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 10. 2017.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Banaszak-26] J. E. Banaszak, S. M. Webb, B. E. Rittmann, J.-F. Gaillard, D. T. Reed (1999). "Fate of Neptunium in an anaerobic, methanogenic microcosm" (pdf). Mat Res Soc Symp Proc. 556: 1141–1149.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Sasaki-27] T. Sasaki, T. Kauri, A. Kudo (2001). "Effect of pH and Temperature on the Sorption of Np and Pa to mixed anaerobic bacteria". Appl. Radiat. Isot. 55 (4): 427–431. PMID 11545492.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Songkasiri-28] W. Songkasiri, D. T. Reed, B. E. Rittmann (2002). "Bio-sorption of Neptunium(V) by Pseudomonas Fluroescens". Radiochimica Acta. 90: 785–789.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[Francis-29] A. J. Francis, J. B. Fillow, C. J. Dodge, M. Dunn, K. Mantione, B. A. Strietelmeier, M. E. Pansoy-Hjelvik, H. W. Papenguth (1998). "Role of Bacteria as Biocolloids in the Transport of Actinides from a Deep Underground Radioactive Waste Repository" (pdf). Radiochimica Acta. 82: 347–354.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]