Peraje

Peraja su udovi kojeg imaju vodeni hordati i neki mekušci i koji služe za kretanje kroz vodu. U svakodnevnom govoru pod tim nazivom najčešće se podrazumijevaju riblja peraja.

{Lampanyctodes hectoris}
(3) - dorzalno peraje, (4) - masno peraje (6) - kaudalna peraje, (7) - analno peraje, (9) - ventralna peraja, (10) - pektoralna peraja

Građa

Peraja se sastoje od koštanih ili hrskavičavih „perajnih zraka“, međusobno povezanih tankim kožnim opnama. Ove zrake su povezane sa mišićnim tkivom dijelovima skeleta koji se nazivaju nosačima peraja. Pored toga, neke vrste riba imaju i peraja bez koštanog ili hrskavičastog skeleta, takozvana „masna“ peraja.

Podjela i raspored

Većina riba ima sedam peraja. One su na tijelu ribe raspoređene parno i neparno (pojedinačno). Parna peraja odgovaraju udovima kopnenih kičmenjaka ali nisu, kao kod kopnenih, povezana sa kičmom.

Parna peraja su:

• trbušna (ventralna) peraja
• grudna (pektoralna) peraja
• repna (kaudalna) peraja

Neparna peraja su:

• leđna (dorzalna) peraja
• podrepna (analna) peraja

Neke vrste riba (npr. somovi, pirane, lososi) imaju između leđnog i repnog peraja kožni nabor ispunjen masnim tkivom, tzv. masno peraje.

Ovaj osnovni raspored peraja je prilagođavanjem na određeni životni prostor i način života kod mnogih riba djelimično modifikovan. Tako peraja mogu biti podijeljena, međusobno srasla ili imati bitno promijenjen oblik ili se čak i potpuno izgubiti. Moguće su i funkcionalne promjene određenog peraja, tako da se više ne koriste kao sredstvo za kretanje nego imaju neku drugu funkciju.