бељаџија

Macedonian

Etymology

From беља (belja, “trouble”) +‎ -џија (-džija).

Pronunciation

• IPA^(key): [bɛˈʎad͡ʒi(j)a]

Noun

бељаџија • (beljadžija) m (plural бељаџии, feminine бељаџика)

1. (colloquial) troublemaker

Declension

Declension of бељаџија

	singular	plural
indefinite	бељаџија (beljadžija)	бељаџии (beljadžii)
definite unspecified	бељаџијата (beljadžijata)	бељаџиите (beljadžiite)
definite proximal	бељаџијава (beljadžijava)	бељаџииве (beljadžiive)
definite distal	бељаџијана (beljadžijana)	бељаџиине (beljadžiine)
vocative	бељаџијо (beljadžijo)	бељаџии (beljadžii)