дозволити

Serbo-Croatian

Etymology

From Russian дозво́лить (dozvólitʹ).

Pronunciation

• IPA^(key): /dozʋǒliti/
• Hyphenation: до‧зво‧ли‧ти

Verb

дозво̀лити pf (Latin spelling dozvòliti)

1. (intransitive) to allow, permit

Conjugation

Conjugation of дозволити

Infinitive: дозволити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: дозво̀лӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		дозволим	дозволиш	дозволи	дозволимо	дозволите	дозволе
Future	Future I	дозволит ћу1 дозволићу	дозволит ћеш1 дозволићеш	дозволит ће1 дозволиће	дозволит ћемо1 дозволићемо	дозволит ћете1 дозволићете	дозволит ће1 дозволиће
	Future II	бу̏де̄м дозволио2	бу̏де̄ш дозволио2	бу̏де̄ дозволио2	бу̏де̄мо дозволили2	бу̏де̄те дозволили2	бу̏дӯ дозволили2
Past	Perfect	дозволио сам2	дозволио си2	дозволио је2	дозволили смо2	дозволили сте2	дозволили су2
	Pluperfect3	би̏о сам дозволио2	би̏о си дозволио2	би̏о је дозволио2	би́ли смо дозволили2	би́ли сте дозволили2	би́ли су дозволили2
	Aorist	дозволих	дозволи	дозволи	дозволисмо	дозволисте	дозволише
Conditional I		дозволио бих2	дозволио би2	дозволио би2	дозволили бисмо2	дозволили бисте2	дозволили би2
Conditional II4		би̏о бих дозволио2	би̏о би дозволио2	би̏о би дозволио2	би́ли бисмо дозволили2	би́ли бисте дозволили2	би́ли би дозволили2
Imperative		—	дозволи	—	дозволимо	дозволите	—
Active past participle		дозволио m / дозволила f / дозволило n			дозволили m / дозволиле f / дозволила n
Passive past participle		дозвољен m / дозвољена f / дозвољено n			дозвољени m / дозвољене f / дозвољена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• дозвоља́вати impf

Further reading

• “дозволити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024

Ukrainian

Etymology

From до- (do-) +‎ зво́лити (zvólyty). Compare Russian дозво́лить (dozvólitʹ), Polish dozwolić.

Pronunciation

• IPA^(key): [dɔzˈwɔɫete]

• Audio:

  (file)

Verb

дозво́лити • (dozvólyty) pf (imperfective дозволя́ти)

1. (transitive) to allow, to permit, to let

Conjugation

Conjugation of дозво́лити, дозво́лить (class 4a, perfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

perfective aspect
infinitive	дозво́лити, дозво́лить dozvólyty, dozvólytʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	дозво́лений dozvólenyj impersonal: дозво́лено dozvóleno
adverbial	—	дозво́ливши dozvólyvšy
	present tense	future tense
1st singular я	—	дозво́лю dozvólju
2nd singular ти	—	дозво́лиш dozvólyš
3rd singular він / вона / воно	—	дозво́лить dozvólytʹ
1st plural ми	—	дозво́лим, дозво́лимо dozvólym, dozvólymo
2nd plural ви	—	дозво́лите dozvólyte
3rd plural вони	—	дозво́лять dozvóljatʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	дозво́льмо dozvólʹmo
second-person	дозво́ль dozvólʹ	дозво́льте dozvólʹte
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	дозво́лив dozvólyv	дозво́лили dozvólyly
feminine я / ти / вона	дозво́лила dozvólyla
neuter воно	дозво́лило dozvólylo

References

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “дозволити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “дозволити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “дозволити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)