пробудити

Serbo-Croatian

Etymology

From про- +‎ будити.

Pronunciation

• IPA^(key): /probǔːditi/
• Hyphenation: про‧бу‧ди‧ти

Verb

пробу́дити pf (Latin spelling probúditi)

1. (transitive, reflexive) to wake, wake up, awake, awaken (rouse self or another from sleep)
2. (transitive, figuratively) to arouse (feelings, emotions, attention etc.)
3. (transitive, figuratively) to come to life, be born (of an age, era etc.)

Conjugation

Conjugation of пробудити

Infinitive: пробудити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: пробу́дӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		пробудим	пробудиш	пробуди	пробудимо	пробудите	пробуде
Future	Future I	пробудит ћу1 пробудићу	пробудит ћеш1 пробудићеш	пробудит ће1 пробудиће	пробудит ћемо1 пробудићемо	пробудит ћете1 пробудићете	пробудит ће1 пробудиће
	Future II	бу̏де̄м пробудио2	бу̏де̄ш пробудио2	бу̏де̄ пробудио2	бу̏де̄мо пробудили2	бу̏де̄те пробудили2	бу̏дӯ пробудили2
Past	Perfect	пробудио сам2	пробудио си2	пробудио је2	пробудили смо2	пробудили сте2	пробудили су2
	Pluperfect3	би̏о сам пробудио2	би̏о си пробудио2	би̏о је пробудио2	би́ли смо пробудили2	би́ли сте пробудили2	би́ли су пробудили2
	Aorist	пробудих	пробуди	пробуди	пробудисмо	пробудисте	пробудише
Conditional I		пробудио бих2	пробудио би2	пробудио би2	пробудили бисмо2	пробудили бисте2	пробудили би2
Conditional II4		би̏о бих пробудио2	би̏о би пробудио2	би̏о би пробудио2	би́ли бисмо пробудили2	би́ли бисте пробудили2	би́ли би пробудили2
Imperative		—	пробуди	—	пробудимо	пробудите	—
Active past participle		пробудио m / пробудила f / пробудило n			пробудили m / пробудиле f / пробудила n
Passive past participle		пробуђен m / пробуђена f / пробуђено n			пробуђени m / пробуђене f / пробуђена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• пробуђи́вати impf

Ukrainian

Etymology

From про- (pro-) +‎ будити (budyty).

Pronunciation

• IPA^(key): [prɔbʊˈdɪte]

Verb

пробуди́ти • (probudýty) pf (imperfective пробу́джувати)

1. (transitive, literal) to awaken, to wake, to wake up (cause to stop sleeping)

   Synonym: розбуди́ти (rozbudýty)

2. (transitive, figurative) to awaken, to rouse (excite someone into action)
3. (transitive, figurative) to awaken, to rouse, to arouse (give rise to: feelings, thoughts etc.)

   Synonyms: збуди́ти (zbudýty), ви́кликати (výklykaty)

Conjugation

Conjugation of пробуди́ти, пробуди́ть (class 4c, perfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

perfective aspect
infinitive	пробуди́ти, пробуди́ть probudýty, probudýtʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	пробу́джений probúdženyj impersonal: пробу́джено probúdženo
adverbial	—	пробуди́вши probudývšy
	present tense	future tense
1st singular я	—	пробуджу́ probudžú
2nd singular ти	—	пробу́диш probúdyš
3rd singular він / вона / воно	—	пробу́дить probúdytʹ
1st plural ми	—	пробу́дим, пробу́димо probúdym, probúdymo
2nd plural ви	—	пробу́дите probúdyte
3rd plural вони	—	пробу́дять probúdjatʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	пробуді́м, пробуді́мо probudím, probudímo
second-person	пробуди́ probudý	пробуді́ть probudítʹ
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	пробуди́в probudýv	пробуди́ли probudýly
feminine я / ти / вона	пробуди́ла probudýla
neuter воно	пробуди́ло probudýlo

Derived terms

• пробуди́тися (probudýtysja)
• пробу́дження (probúdžennja)

Further reading

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “пробудити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “пробудити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “пробудити”, in Kyiv Dictionary (in English)
• “пробудити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)