Ljubdrag i Radmio

Ljubdrag i Radmio autor: Ivan Bunić Vučić

LJUBDRAG

Moj dragi Radmile, srcem te svim molju,
   pusti već tej cvile, pusti tuj zlu volju.
Ohaj se Zagorke, u vilah nije viere,
   vile su sve gorke, puste im namiere ;
svaka je prokleta i s ćudi opakom,
   vrati se opeta, vrzi ju zlom mrakom.

RADMIO

Ljubdraže moj verni, pokonje u brime
   već meni živiet' ni, umrieti pusti me !
Kad ne će vil moja smilit' se na živa,
   tot kriv sam njojzi ja, sudi me za kriva.
Nu prije neg' budu umriet, nje liepos' jedina
   jeda mi bude riet ka je ma krivina ;
il' poznav istinu, nad mrtviem procvili
   rekši : prav' poginu moj verni i mili.

LJUBDRAG

Tužan ti je razgovor, nesrećni moj mlače,
   što će bit' nje govor, što te ona proplače.
More ore, sije žale, a hita vietar plah
   ufanja i hvale ko stavlja u ženah.
Žena je zle ćudi, krepka stat ne može,
   ljudi su prem ludi ki se njoj podlože.
Vienac se njoj vije, i tad se oholi
   čovieka kad zbije i kad mu odoli.
Ter ka se porodi za služit' čovieka,
   hoće da gospodi vrh njega dovieka.
Bieguća i plaha za bilieg harača
   hoće od nas uzdaha i cvila i plača.

RADMIO

Ako uzdah, plač i cvil harač su ugodni,
   srećna je moja vil, srećnije druge nI.
Pokli sam tolikoj, a s rajske nje dike,
   stratio da nije broj znati mi u vike,
kroz uzdah gorući, kroz grozne me suze
   ni se ona savrući, ni oganj moj zdunu se.
Moj život svršen sam, na ki ona sveđ mrzi,
   udunut' moj će plam, svrući'će nje prsi.

LJUBDRAG

Srce mi ujeda, pastiru izbrani,
   tva tužna besieda i dušu obrani.
Čuj svieta čuj moga, grieh to je najveći
   sebe strt' istoga za inieh htiet steći.
Tko putem mrak ljubi, prem lasno može zać',
   a tko sebe izgubi, mučno će druzieh nać'.
Ne daj se, ne daj se usionoj ljubavi,
   neg'li nje ohaj se, neg'li ju ostavi.
Ko slana zeleni, a zrelu žitu daž,
   cvietu mraz ledeni, ljubav je poraz naš.
Pojatam, stajami nije protiv toli vuk,
   protiv je ko nami ljubavi stril i luk.
Ako ona sliepa je, ko da te provede ?
   Ako ona gola je, čiem da te odjede ?
Ako ona diete je, ko da ti svieta da ?
   Luk s strielam' u nje je, čiem da te izvida ?
Na svako zlo će te sliep vodac dovesti,
   svakomu je od štete, vrzi ju zlom česti.
Mlad se š nje izgubi, a stari zaludi,
   tiem veće ne ljubi kad god se probudi.
Razumni svi vele vapijući u vas glas :
   vaj tomu i lele ko se da njoj u vlas' !
U njoj je svaki jad i zlo u njoj svako jes' :
   trud, plač, mraz, led, glad, grad, bič, jed, smrt, grom i tries.

RADMIO

Ljubav mi ukaza mlađahne u me dni
   usred nje obraza slatki raj ljuveni,
nu brzo poznah sam da su nje pozori
   ne raj, neg' pakljen plam kiem srce me zgori.
Tiem za moj plač i vaj ma mlados' nevide,
   čiem scieni iznać' raj, u pak'o, jaoh, side.

LJUBDRAG

Ta je ćud ljubavi, ona tiem' varkami
   božanstvo sve slavi gospodeć nad nami.
Prostrana vrata dvor ima ona za uliesti,
   proz koja pak nadvor ne možeš izliesti.
Sprva ti poda med i ine sladosti,
   za pak ti podvrć jed, otrov i gorkosti.
Nudi te prije cvietjem, a u njem zmija je,
   nudi te prolietjem, sred njega zima je ;
u blagoj besiedi razbludne od vile
   smrt nami odredi naoštreć' sve strile.
Pogledom vedrime srce nam užeže,
   a pramom zlatnime zamrsi i sveže.
Svačija bud' odluka čuvat se zaprve
   napeta od luka vesele obrve.
Svak bieži, bieži svak od blage liepote,
   samo oči jedan zrak dušu ti lasno ote.
Nu ako te obrani, ne boluj vas svoj viek,
   er novoj tvoj rani ončas ćeš naći liek.
Nu dugo ne čeka' da te ona pohara,
   mučno je nać' lieka rani ka se ustara.

RADMIO

Samo liek ljubljeni meni je ma mila,
   ka dava smrt meni što bi me liečila.
Ma vernos' htiela je srećni koji uzdar,
   nu mi i smrt mila je, pokli mi nje je dar.
Svršite, svršite, nesrećna ma lita,
   darom se dičite, liek se ini ne pita.
Veselo umrieti mlađahnu meni je,
   drugoga na svieti lieka mi, jaoh, nije.

LJUBDRAG

Ufanja ne gubi ni umri kroz ljubav,
   neg' veće ne ljubi, tot ončas ti si zdrav.
San i las rađa obies', a obies' ljuvezan,
   ljuvezan pak nesvies' da mrziš sebe i stan.
Nu za trud prioni, kunem se tebi ja,
   las i san odgoni, ljubav će uteć' tja.
Ispraznos' nju vrieži, pićom cti i zene,
   od truda sveđ bježi, u tegu povene.
Po praznoj pameti, bez misli koja je,
   opći ona letieti i držat' sve staje.
Koriepi znoj i pot zaludnju tuj travu,
   ko ralo zli troskot i štetnu koštravu.

RADMIO

U srcu i nemoć i draga meni je,
   ako njih izet' hoć', srce izet' triebi je.
Nije lieka moj rani, umriet' mi je najdraže,
   tim zbogom ostani, moj dragi Ljubdraže.

LJUBDRAG

Ustav' se, ustavi i bolje promisli,
   Višnji ti objavi da pustiš zle misli.
Ka koga nesviesna učini, sad svak znaj,
   za pusta obiesna i š njom zla običaj.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.