napućować so
napućować so
napućować so(hornjoserbšćina)
wobdźěłaćwosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | napućuju | napućujemoj | napućujemy |
2. | napućuješ | napućujetej (-taj) | napućujeće |
3. | napućuje | napućujetej (-taj) | napućuja (napućuju) |
aspekt | p | ||
transgresiw | napućujo, napućujcy, napućowawši | ||
prezensowy particip | napućowacy | ||
preteritowy particip | napućowany | ||
ł-forma | napućował, napućowała, napućowało, dual: napućowałoj, plural: napućowali (napućowałe) | ||
werbalny substantiw | napućowanje |
preteritum | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | napućowach | napućowachmoj | napućowachmy |
2. | napućowa | napućowaštej | napućowašće |
3. | napućowa | napućowaštej | napućowachu |
imperatiw | |||
wosoba | singular | dual | plural |
---|---|---|---|
1. | --- | napućujmoj | napućujmy |
2. | napućuj | napućujtej (-taj) | napućujće |
3. | napućuj, njech napućuje | napućujtej (-taj) | njech napućuja (napućuju) |
Ortografija
Dźělenje słowow:
na-pu-ćo-wać so
Wurjekowanje
- IPA: napuʧou̯aʧ sɔ
Semantika
Woznamy:
- [1] 'Kedźbu! Tute hesło je zarodk. Wone bu awtomatisce z tekstoweho korpusa generowane a njebu hišće kontrolowane. Tež ortografija móže być zestarjena.
Dalše wujasnjenja:
- Imperfektiwne napućowaše je 0x dokładźene, napućowa (móže tež něšto druhe być) 0x.