Čeoni sinus

Čeoni sinus (lat. sinus frontalis) je parna paranazalna šupljina smeštena unutar čeone kosti i to najčešće na spoju njenog horizontalnog i vertikalnog dela.^[1] Pojavljuje se oko druge godine života. Unutrašnjost sinusa je obložena sluzokožom i ispunjena vazduhom, a između desne i leve šupljine se nalazi međusinusna pregrada (lat. septum sinuum frontalium s. septum intersinuale frontale). Neki autori koriste i naziv sitastočeoni sinus, jer se smatra da šupljina u čeonoj kosti nastaje pneumatizacijom od strane sitastih ćelija.^[2]^[3]

Do agenezije (izostanka razvoja) čeonog sinusa dolazi u oko 7-10% slučajeva. Dimenzije su mu varijabilne pa se razlikuju mali, srednji i veliki sinusi. Srednji je najčešći i sreće se kod 52% ljudske populacije. Ponekad se oni šire i u okolne kosti (velika i mala krila klinaste kosti, uspravni list sitaste kosti, nosna i suzna kost, čeoni nastavak gornje vilice) i stvaraju tzv. špagove. I oblik je varijabilan, mada najveći broj sinusa ima oblik trostrane piramide.^[4]

Prednji zid sinusa je potkožan i veoma je važan u kliničkom smislu, jer je preko njega pristupa šupljini sinusa u slučaju raznih hirurških intervencija. Zadnji zid odvaja sinus od prednje lobanjske jame i debeo je sveja 1-2 mm. Unutrašnji zid predstavlja međusinusnu pregradu trouglastog oblika, koja je postavljena približno u središnjoj ravni lica ali se obično u gornjem delu savija na desnu ili levu stranu. Donji zid ili pod odvaja unutrašnjost sinusa od očne duplje.

Veza sa nosnom dupljom

Vezu između sinusa i nosne duplje predstavlja srednji nosni kanal (lat. meatus nasi medius). On polazi od otvora čeonog sinusa koji se nalazi na njegovom podu neposredno uz pregradu i spušta se naniže, unazad i unutra do srednjeg nosnog hodnika. Njegova ukupna dužina iznosi 4-6 mm.

Izvori

↑ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
↑ Slavoljub V. Jovanović; Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 86-387-0604-9.
↑ Slavoljub V. Jovanović; Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
↑ Danica Obradović; Ljilja Mijatov-Ukropina; Ljubica Stojšić (2000). Osteologija za studente medicine. Novi Sad. ISBN 86-489-0274-6.

Literatura

Slavoljub V. Jovanović; Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 86-387-0604-9.
Slavoljub V. Jovanović; Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.
Danica Obradović; Ljilja Mijatov-Ukropina; Ljubica Stojšić (2000). Osteologija za studente medicine. Novi Sad. ISBN 86-489-0274-6.

Paranazalni sinusi
čeoni sinus - vilični sinus - sitasti sinus - klinasti sinus

[Gray's_Anatomy40th-1] Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[2] Slavoljub V. Jovanović; Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 86-387-0604-9.

[3] Slavoljub V. Jovanović; Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga.

[4] Danica Obradović; Ljilja Mijatov-Ukropina; Ljubica Stojšić (2000). Osteologija za studente medicine. Novi Sad. ISBN 86-489-0274-6.

[1]

[2]

[3]

[4]