Wikipedija

Angiogeneza

Angiogeneza je fiziološki proces i prirodni odgovor tela na ishemiju, koji se karakteriše rastom novih krvnih sudova iz već postojećih. Angiogeneza je integralni deo kako u normalnim razvojnim procesaima u organizmu, tako i u brojnim patološkim stanjima kao što su tumorski rast i metastaziranje, inflamatorne i vaskularne bolesti, povrede, rane.[1]

Angiogeneza
(lat. angiogenesis)
Klasifikacija i eksterni resursi

Proces angiogeneze može se odvijati na dva načina; neovaskularizacijom i/ili mobilizacijom prekursora ili progenitora endotelnih vaskularnih ćelija (engl. endothelial progenitor cells (EPCs)) iz kostne srži.

Angiogenezu treba razlikovati od vaskulogeneze u kojoj se iz prekursora hemangioblasta formiraju novi krvni sudovi. Vaskulogeneza označava spontano formiranje krvnih sudova tokom embrionalnom razvoj, za razliku od termina angiogeneza kojim se označava;... proces formiranje novih krvnih sudova u odraslih osoba umnožavanjem (račvanjem) iz već postojećih (prethodnom vaskulogenezom formiranih krvnih sudova).[2] Zato se termin vaskulogeneza koristi za formiranje krvnih sudova, a termin intusuuscepcija za nastajanje krvnih sudova odvajanjem od postojećih.[3]

Iako je angiogeneza normalni vitalni (fiziološki) proces rasta i razvoja organizma i procesa zarastanje rana i granulacije tkiva, ona može biti i patološki proces koji je izražen u fazi intenzivnog rasta tumora kao jedan od bitnih faktora maligniteta (metastaziranja). Angiogenezu kao uzročnika ekspanzije tumora prvi su opisali Grinblat i Šubik (Greenblatt i Shubik) u 1968.[4]
Više godina unazad kroz brojna medicinska istraživanja angiogeneze, naučnici pokušvaju da ovaj fiziološki proces iskoriste u lečenju tumora i drugih urođenih i stečenih vaskularnih bolesti.[5][6] Ferar (Ferrar) i sar. iz (Genetecha) u svojim istraživanjima su dokazali da inhibicija angiogeneze može dovesti do zaustavljanja razvoja i odumiranja tumora inhibicijom njihovog daljeg rasta.[7]

Savremena terminologija

uredi
 

Vaskulogeneza, angiogeneza, arteriogeneza se koriste za opisivanje procesa formiranje krvnih sudova.[8][9][10][11][12]

  • Vaskulogeneza, je embrionalna neovaskularizacija i odnosi se na formiranje primitivnih (prvobitnih) krvnih sudova unutar ploda i njegove okolne membrane i uključuje in situ diferencijaciju iz mezoderma izvedenih angioblasta, koji se gomilaju i formaju nove krvne sudove.
  • Angiogeneza podrazumeva formiranje novih krvnih sudova preko klijanja ili odvajanja od već postojećih krvnih sudova i javlja se kako pre tako i postnatalno. Vaskularizacija mozga nastaje prvenstveno kroz angiogenezu.
  • Arteriogeneza, označava proces širenja kolaterala iz već postojećih arteriola, od kojih se formiraju veće arterije. Ona se definiše i kao proces formiranja krvnog suda iz vaskularnog zida koji se sastoji od intime, medije i adventitcije.
  • Anastomoza, je prirodno ili veštački stvorena kolateralna veza između krvnih sudova, koja omogućava preusmeravanje tok krvi kod postojanja barijere u nekom krvnom sistemu. Arterijske anastomoze, poput onih u mozgu, rukama, ili u stomaku omogućavajući adekvatan protok krvi u nekim od začepljenih krvnih sudova. Veštačko anastomoze je hiruška metoda, koja ima za cilj poboljšanje snabdevanje krvlju tkiva u nekim vaskularnim bolestima.[13]

Arteriogenesis je proces koji koristi mobilne interakciju između mnogih tipova ćelija, uključujući endotelne ćelije, ćelije i podršku glatke mišićne ćelije. Specifični angiogenetski faktori sistemom signalizacije upravljaju svakim korakom u formiranju krvnih sudova. Vaskulogeneza i angiogeneza nisu ekskluzivni procesi već predstavljaju komplementarne mehanizme za neovaskularizaciju i posle porođaja.

 

Fiziologija angiogeneze

uredi

Razvoj i održavanje adekvatnog vaskularnog snabdevanja je od presudnog značaja za održivost funkcija normalnog i neoplastičnih tkiva. Zato angiogeneza, (ili razvoj novih krvnih sudova u postojećoj kapilarnoj mreži), igra važnu ulogu u brojnim fiziološke i patoloških procesa, uključujući; reprodukciju, zarastanje rana, zapaljenske bolesti, rast tumora... Angiogeneza obuhvata sekvencijalne faze, koje se aktiviraju kao odgovor na angiogenetske faktore rasta koje pokreće zapaljenje, mezenhimalne ili tumorske ćelije i deluju kao liganda za receptore tirozin kinaza endotelnih ćelija,[14] i pokreću mehanizme za kontrolu lokalnog protoka krvi u tkivima koji se mogu podeliti u dve različite regulacione faze;

Akutna kontrola protoka krvi

uredi

Prva faza ili akutna kontrola, označava brze promene u kontroli lokalnog protoka krvi, koje se događaju unutar nekoliko sekundi ili minuta, i predstavljaju brzi način za održavanje odgovarajućih lokalnih uslova u tkivima. Akutni mehanizmi, čije je dejstvo najčešće kraćeg trajanja, nakon potpuno obavljenog rada ne uspevaju da podese protok krvi na više od 3/4 potreba tkiva, što zahteva pokretanje mehanizama dugoročne kontrole.

Dugoročna kontrola protoka krvi

uredi

Druga faza ili dugoročna kontrola, označava spore promene u protoku krvi, tokom nekoliko dana nedelja pa i meseci. U načelu dugoročne promene su rezultat povećanja ili smanjenja veličine i broja krvnih sudova koje snabdevaju određeno tkivo, u čemu posebno mesto i značaj ima angiogeneza. Iz ovoga možemo zaključiti da su promene prožetosti tkiva krvnim sudovim glavni mehanizam dugoročne regulacije protoka krvi. Naime svaki pad arterijskog pritiska na duže vreme, ili uvećane metaboličke potrebe tokom dužeg vremena, dovode do pojave većeg prožimanja tkiva krvnim sudovima, i obratno.

Neprekidne promene u prožimanju tkiva krvnim sudovima javlja se u fazi rasta organizma ali i u novonastalom tkivu npr. ožiljnom, karcinoznom itd. Konačna reakcija na umnožavanje krvnih sudova je mnogo izraženija u mladim tkivima nego u starim, pa će tako prožetost krvnim sudovima u tkivu novorođenčeta biti tačno onolika da pokrije sve potrebe tkiva dok će prožetost u starim tkivima često mnogo zaostajati za njihovim potrebama.

Uloga kiseonika u angiogenezi

uredi

Potreba tkiva za kiseonikom je najverovatnije jedan od faktora koji povećava ili smanjuje prožimanje krvnim sudovima u mnogim tkivima (ili u većini njih). Gajton u svojoj Medicinskoj fiziologiji, to ovako objašnjava;

...„Razlog je za ovu pretpostavku je opažanje da je u životinjama koje žive na velikim visinama, gde je pritisak kiseonika nizak prožetost krvnim sudovima povećana“.

Ovaj dramatični učinak je ustanovljen i kod nedonoščadi koja su lečena pod kiseoničkim šatorom. Kada se nakon lečenja dete izvadi iz kiseoničke atmosfere (koja vlada u kiseoničkom šatoru-inkubatoru) nastaje eksplozivno umnožavanje krvnih sudova kao reakcija na naglo smanjenje koncentracije kiseonika u novom okruženju, zemljinoj atmosferi) u kojoj krvni sudovi toliko rastu da urastaju u staklasto telo oka izazivajući slepoću (ovaj poremećaj se naziva retrolentalna fibroplazija).

Faktori angiogeneze i rast novih krvnih sudova

uredi

Poslednjih nekoliko godina iz tkiva koja imaju posebne metaboličke potrebe kao što su tkivo karcinoma i tkivo retine oka izolovana su supstance koje su nazvane faktori angiogeneze ili VEGF - faktori rasta endotela krvnih sudova .[15][16] Ovi faktori uzrokuje rast novih krvnih sudova, koji angiogenezu čini veoma složenim procesom, koji uključuje intenzivnu interakciju između ćelija, rastvorljivih faktora, i ekstracelularnog matriksa (ECM).[17]

Proteoliza je označena kao jedan od prvi i najvećih održivih faktora uključenih u proces stvaranja novih krvnih sudova. Brojne proteaze, uključujući metaloproteaze matriksa (MMPS), dizintegrin [n 1] i metaloproteaze domena (ADAM) i metaloproteaza sa trobospondinom (ADAMTS), cisteinom i serin proteazom uključeni su u angiogenezu.

Nadalje, jedno od glavnih stanja koje u tkivu pokreće stvaranje faktora angiogeneze je i relativan nedostatak kiseonika u odnosu na metaboličke potrebe tkiva (hipoksija).

Kada se faktor angiogeneze pojavi u tkivu, mali ćelijski pupoljci se odvajaju od zidova venula i malih vena i migriraju prema faktoru angiogeneze. Zatim se umnožavaju i stvaraju zavojite cevaste tvorevine koje se konačno spajaju sa krvnim sistemom i na taj način nastaju novi krvni sudovi.

Ako se veštački proizvede i primeni dovoljna količina angogenetskog faktora, on može postati važno terapijsko sredstvo u lečenju ishemije tkiva, kao što su npr. ishemijska područja u srcu nakon srčanog udara.[18]

Kolateralna cirkulacija i njen značaj

uredi

Jedan od oblika dugoročne regulacije protoka krvi je razvoj kolateralne cirkulacije nakon prekida dotoka krvi nekom tkivu.[19] Dugoročno povećanje protoka krvi kroz kolaterale je posledica značajnog anatomskog povećanja kolateralnih krvnih sudova, čiji ukupni zbir poprečnih preseka može biti često veća od presaka začepljene arterije.

Kolateralna cirkulacija je mreža tankih krvnih sudova koja u normalnim uslovima nije otvorena. Kada se arterije suze do tačke kada je protok krvi kroz određno tkivo limitirano (koronarna bolest srca, okluzija arterija nogu itd.), kolateralna cirkulacija može da se uveća i postane aktivna. To omogućava protok krvi oko blokirane (sužene) arterije do obližnje arterije ili do iste arterije ispod mesta suženja, štiteći tkivo od oštećenja. Osobe koje su fizički aktivne imaju često dobro razvijenu kolateralnu cirkulaciju, što smanjuje učestalost infarkta srca ili npr. kod začepljenja butne arterije noge, mali krvni sudovi koji mimoilaza okluziju (butne arterije), mogu se jako proširiti i skoro potpuno (kod mlađih ljudi) razviti odgovarajuće snadevanje krvlju, što se odvija kroz više faza;[20]

  • Odmah nakon začepljenja zbog nedovoljne razvijensoti kolaterala, protok krvi pada na svega 3/8 normalnog protoka.
  • Nakon nekoliko minuta protok krvi se vraća na 1/2 normalne vrednosti.
  • U daljem periodu od jednog ili više dana protok krvi će se vratiti na normalu, što je praćeno i sve većim uvećanjem promera kolateralnih krvnih sudova.

Akutno aktiviranje (otvaranje) kolateralnih krvnih sudova mogu pored vaskularnih (okluzivnih) izazvati i metabolički faktori i snižavanje arterijskog krvnog pritiska zbog smanjenog priliva krvi i hranljivih materija u ugroženom tkivu.

Značaj prožetosti tkiva krvnim sudovima

uredi

U većini tkiva ugrađen je mehanizam koji održava prožetost tkiva krvnim sudovima, na tačno onom nivou koja je potrebna da se zadovoljivi metabolička potreba tkiva. Zato kao opšte pravilo u fiziologiji vlada da je prožetost krvnim sudovima većine tkiva u organizmu direktno srazmerna lokalnom metabolizmu. Kada god se ova konstanta proporcionalno promeni dugoročno će lokalni regulacioni mehanizmi tokom kraćeg ili dužeg vremena pokušati da automatski podesi nivo prožetosti krvnim sudovima. Kod mladih osoba ova podešavanja su veoma tačna, dok su kod starijih ljudi ona samo delimična.

Oblici angiogeneze

uredi

Angiogeneza je kritična za vreme normalnog fiziološkog razvoja, ali se takođe javlja i kod odraslih osoba (u raznim oblicima) u toku zapaljenja, zarastanje rana, ishemije, ali i u patološkim stanjima, kao što su reumatoidni artritis, hemangiomi i tumori rasta.[21][22]

Angiogeneza u tumorima

uredi

Nekontrolisani rast endotelnih ćelija odlika je patološke angiogeneze i ona leži u osnovi pojedinih bolesti. Za tumorski rast preko 1–2 mm ishrana difuzijom nije dovoljna i neophodno je stvaranje novih krvnih sudova. Angiogeneza omogućava brzi rast, dramatično povećava metastatski potencijala tumora, otvaranjem puteva za prodor tumorskih ćelija u cirkulaciju i najavljuje pojavu simptoma bolesti.

Početak procesa angiogeneze u tumoru povezan je sa promenama u lokalnom balansu između proangiogenih i antiangiogenih regulatora.[23][24][25] Najznačajniji stimulatori angiogeneze su, smatra se, iz grupe faktora rasta fibroblasta (FGF) i faktora rasta vaskularnog endotela (VEGF)[23], ali se spisak otkrivenih proangiogenih i antiangiogenih molekula neprekidno uvećava.[26][27][28]

Angiogeneza u lečenju

uredi

Angiogeneze je od posebnog biološkog i medicinskog značaja. Savremena medicina primenjuje dva oblika angiogeneze u terapijske svrhe:

  • Antiangiogenetsku terapiju
  • Proangiogenetsku terapiju

Kompaktnost tumora zavisi pored ostalog i od rasta kapilara (angiogeneze ili tumorom indukovane angiogeneze, neogeneze), koji tumor snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama. Za rast solidnog tumor od 1 do 2 mm³ neophodno je i (prateće) formiranje krvnih sudova. Ograničavanjem mogućnosti da se u tumoru formiraju novi krvni sudovi odnosno da se tumorskom tkivu ograniči neoplastična angiogeneza, može se zaustaviti i ograničiti njegov rast.

Zato su načinjeni brojni pokušaji u primeni protivangiogenetske terapije (antiangiogeneze), koja je imala za cilj da smanjujući dotok krvi a time i cirkulaciju u tumoroznom tkivu blokira njegov dalji razvoj. Prva antiterapija tumora sa VEGF (Bevacizumabom) - koji neutrališe monoklonska antitela primenjena je 2004. na osnovu odobrenja FDA u SAD, kod metastataza raka debelog creva [29]. U međuvremenu, aktivni sastojak (Bevacizumab) je primenjivan u lečenju raka dojke [30], pluća [31] i raka bubrega [32].

Primena principa antiangiogeneze u lečenju malignih tumora je od suštinskog značaja za dalja istraživanje Juda Folkman, koji je intenzivno radio od 1970. na proučavanju angiogeneze i antiangiogeneze.[33][34][35] Do sada su klinička iskustva u primeni sorafeniba i drugih anti-VEGF lekova, pokazala ograničeo dejstvo, (jer se očekivani odgovor tumora javljao u oko > 30% smanjenjem tumora) na antitumorsku aktivnost ovih agenasa. Bevacizumaba je dao obećavajuće rezultate kada se koristi zajedno sa hemoterapijom u nekoliko vrsta tumora, isto tako i mali molekuli TK inhibitori, uključujući sorafenib i sunitinib, imaju produženi PFS efekat u pacijenata sa RCC-a. Tokom narednih nekoliko godina, izazov će biti da se definišu najbolji pokazatelji i prediktori odgovora na ove nove terapije. Nastavak istraživanja je takođe potreban da se razvije efikasnija borbe protiv VEGF lekova i odredi optimalni režim terapije, i poboljša profil bezbednost.[36]

Angiogeneza ili proangiogeneza, predstavlja odličan terapijski cilj u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Ona je moćan, fiziološki proces, koji je u osnovi prirodan način na koji naše telo reaguju na smanjeno snabdevanje krvlju vitalnih organa, odnosno proces umnožavanja novih kolateralnih krvnih sudova koji treba da prevaziđu ishemijom izazvane poremećaje. Veliki broj pretkliničkih studija sprovedeno je sa proteinima, genima i ćelijama u cilju terapije na animalnim modelima sa srčanom ishemijom, kao i na modelima sa oboljenjem perifernih arterija [37]. Reproduktivni i kredibilni uspesi u ovim ranim istraživanja na životinjama pokrenuli su veliki entuzijazam i očekivanja da bi se ovaj novi terapijski pristup mogao primeniti na brojnim klinikama u korist milione pacijenata koji u zapadnom svetu pate od kardiovaskularnih bolesti.

Decenije kliničkog ispitivanjanja gena i proteina zasnovano na terapijskim osnovama dizajniranim da stimulišu angiogenezu u uslovima nedovoljne perfuzije tkiva i organa, je međutim, doživeo brojna razočarenja i neuspehe. Iako su sva pretklinička uveravanja, nagoveštavala i obećavala da bi terapija angiogenezom sa životinja mogla biti primenjena na ljudima, i bila u jednom ili drugom modu, ugrađen u ranu fazu kliničkih ispitivanja, regularne agencije (npr. FDA u SAD) smatraju da mora da se sprovede jš čitav niz predkliničkih istraživanja pre nego što se ova metoda uvede u svakodnevnu praksu [38][39].

Neovaskularizacija

uredi

Tri različita procesa mogu doprineti rastu novih krvnih sudova: vaskulogeneza , arteriogeneza i angiogeneza.[40][41]

Vasculogeneza, je primarni proces odgovoran za rast novih krvnih sudova tokom embrionalnog razvoja [42] i ima još uvek nedefinisanu ulogu u zrelem odraslim tkivima.[43][44] Odlikuje se diferencijacijom pluripotentnih endotelnih ćelija prekursora (hemangioblasta ili sličnih ćelija) u endotelne ćelije koje utiču na formuirawe primitivnih krvinih sudova. Naknadnim angažovanjem drugih tipova vaskularnih ćelija završava se proces formiranja krvnog suda.[42]

Arteriogeneza se odnosi na pojavu novih arterija koje poseduju u potpunosti razvijenu tuniku mediju.[45] Proces može da podrazumeva sazrevanje postojećih kolaterala ili se može odraziti na formiranje novih zrelih krvnih sudova. Primeri uključuju arteriogenezom formirane, angiografski vidljive kolaterala kod pacijenata sa naprednim opstruktivnim koronarnim ili perifernim bolestima krvnih sudova. U ovaj proces uključeni su svi vaskularni tipovi ćelija, uključujući i glatke mišićne ćelije i pericite.

Angiogeneze je proces odgovoran za formiranje novih krvnih sudova u kojima nedostaje razvijena medija.[40] Primeri angiogeneze su kapilarna proliferacija u zarastanju rana ili duž granice miokarda.

Niže navedena tabela daje pregled bioloških efekata ova 3 procesa;

Tri vrste neovaskularizacije (opisane u tekstu) [38]
- Vaskulogeneza Arteriogeneza Angiogeneza
Tip ćelija uključen u proces
Endotelne stem ćelije
Endotelne ćelije; glatko mišićne ćelije; periciti, ostale ćelije
Endotelne ćelije
Primarni podsticaj
Razvoj
Nije poznato (upala?)
Upala i ishemija
Krajnji rezultat
Potpuno formirani krvni sudovi
Arteriola
Kapilara
Javlja se kod zrelih tkiva
Nejasno (minimalno?)
Da
Da
Doprinos efikasnoj perfuziji
Nejasno (minimalan?)
Mnogo
Malo
Faktora rasta koji su uključeni
VEGF, Ang-1, Ang-2
PDGF, Ang-1, Ang-2, FGFs (?)
FGF-1, FGF-2, FGF-4, FGF-5,
VEGF-1, VEGF-2, VEGF-3

Istovremena pojava angiogeneze i arteriogeneze nedvosmisleno je dokazana na različitim životinjskim modelima,[46][47] kao i kod pacijenata sa koronarnom bolešću.[48] [49] Pojava vaskulogeneze u zrelim organizmima ostaje nerešeno pitanje. Prema dosadašnjim istraživanjima smatra se da je malo verovatno da ovaj proces značajnije doprinosi da se novi krvni sudovi razvijaju ako se taj proces javlja spontano, kao odgovor na ishemiju ili zapaljenja ili kao odgovor na stimulišuće faktore. Tkiva ishemije po sebi ne može biti ključni podsticaj pokretanja angiogenetskog odgovor. Nekoliko pacijenata pokazalo je tu mogućnost u toku hronične ishemije miokarda, ali ne i većina pacijenata sa difuznim mnogostrukim bolestima krvnih sudova kod kojih se ne razvija ishemija na nivou tkiva u odsustvu provokacije. Upala i stres može biti mnogo izraženiji nadražaj,.[50][51] i zato se jako mali broj angiogeneze odvija u odsustvo upale. Suzbijanje inflamatornih odgovora, zbog genetskih abnormalnosti, patofiziološkim procesima, ili lekova, može negativno uticati na sposobnost tkiva da se u njima izazove rast novih krvnih sudova.[52]

Postavlja se još jedno značajno pitanje je da li će neishemični miokard odgovoriti na stimulaciju faktorima rasta? Značajan broj podataka iz literature ukazuje da neishemična tkiva u velikoj meri reaguju na angiogenične stimulanse. To može da dovede ne tako često do nedostatka endogenog faktora rasta, ili da se promeni u ekstracelularnom matriksu, prisustvo inhibitora endogena, kao što su angiopoetin 2, i odsustvo ekspresije receptora faktora rasta i drugih signalizirajućih molekula koji su uključeni u angiogenetsku signalizaciju.

Povezano

uredi

Napomene

uredi
  1. ↑ Dizintegrin je potentni i inhibitor agregacije trombocita od koga zavisi slepljivanje ćelija

Izvori

uredi
  1. ↑ (en) John S. Penn (11. 3. 2008.). Retinal and Choroidal Angiogenesis. Springer. str. 119–. ISBN 9781402067792. Pristupljeno 26 Jun 2010. 
  2. ↑ (en) „Endoderm -- Developmental Biology -- NCBI Bookshelf”. Pristupljeno 26 Jun 2010. 
  3. ↑ Cvetković Z, Vojinović M. Angiogeneza. Materia medica. 2006; 22(3):22-28.
  4. ↑ Greenblatt M, Shubik,P, "Tumor Angiogenesis: Trans filter diffusion studies by the transparent chamber technique", J. Natl Cancer Inst. 41: 111-124, 1968
  5. ↑ (en) Angeogenesis Overview Angioplasty.Org
  6. ↑ Sheikh AY, Rollins MD, Hopf HW, Hunt TK. Hyperoxia improves microvascular perfusion in a murine wound model. Wound Repair Regen 2005;13:303-308.
  7. ↑ (sh)Slađana Čulić Angogeneza tumorskog tkiva, No Slide Title Arhivirano 2014-01-16 na Wayback Machine-u
  8. ↑ Rubanyi, G.M. (Ed): Angiogenesis in health and disease. M.Dekker, Inc., New York – Basel, 2000
  9. ↑ Raizada, M.K., Paton, J.F.R., Kasparov, S., Katovich, M.J. (Eds): Cardiovascular genomics. Humana Press, Totowa, N.J., 2005
  10. ↑ Kornowski, R., Epstein, S.E., Leon, M.B.(Eds.): Handbook of myocardial revascularization and angiogenesis. Martin Dunitz Ltd., London, 2000
  11. ↑ Stegmann, T.J.: New Vessels for the Heart. Angiogenesis as New Treatment for Coronary Heart Disease: The Story of its Discovery and Development. Henderson, Nevada: CardioVascular BioTherapeutics Inc., 2004
  12. ↑ Laham, R.J., Baim, D.S.: Angiogenesis and direct myocardial revascularization. Humana Press, Totowa, NJ, 2005
  13. ↑ (bg) Anastomoza, definicija pojma na: www.puls.bg
  14. ↑ (en) Vikram Chhokar, MD Angiogenesis: Basic Mechanisms and Clinical Applications SEMIN CARDIOTHORAC VASC ANESTH September 2003 vol. 7 no. 3 253-280 Abstract[mrtav link]
  15. ↑ (ru) VEGF - faktor rosta эndoteliя sosudov na: medi.ru Arhivirano 2012-05-01 na Wayback Machine-u
  16. ↑ (ru) Rolь citokinov v angiogeneze opuholi. na:MEDUNIVER DERMATOLOGIЯ
  17. ↑ Folkman, J, Klagsbrun, M: Angiogenetic factors. In: Science 235: 442-447, 1987
  18. ↑ Schumacher, B., Pecher, P., von Specht, B.U., Stegmann, T.J.: Induction of neoangiogenesis in ischemic myocardium by human growth factors. Circulation 97: 645-650, 1998.
  19. ↑ Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
  20. ↑ Ivanović V, Jelkić N, Bikicki M, Petrović M, Čanji T, Srdanović I. Značaj koronarne kolateralne cirkulacije u očuvanju funkcije miokarda. Medicinski pregled. 2007; 60(5-6):287-291. SCIndeks-srpski nacionalni citatni indeks[mrtav link] Posećeno 11. januara 2011.
  21. ↑ Hublica, O; Brown, M; Egginton, S (1992). „Angiogenesis in skeletal and cardiac muscle”. Physiol Rev. 72 (2): 369–417. PMID 1372998. 
  22. ↑ Hanahan, D; Folkman, J (1996). „Patterns and emerging mechanisms of the angiogenic switch during tumorigenesis”. Cell. 86 (3): 353–364. DOI:10.1016/S0092-8674(00)80108-7. PMID 8756718. 
  23. ↑ 23,0 23,1 Folkman J. Seminars in Medicine of the Beth Israel Hospital, Boston. Clinical applications of research on angiogenesis. N Engl J Med 1995; 333(26): 1757–63.
  24. ↑ Folkman J, Shing Y. Angiogenesis. J Biol Chem 1992; 267(16): 10931–4.
  25. ↑ Gasparini G, Harris AL. Clinical importance of the determination of tumor angiogenesis in breast carcinoma: much more than a new prognostic tool. J Clin Oncol 1995; 13(3): 765–82.
  26. ↑ Bianco C, Strizzi L, Ebert A, Chang C, Rehman A, Normanno N, et al. Role of human cripto-1 in tumor angiogenesis. J Natl Cancer Inst 2005; 97(2): 132–41.
  27. ↑ Rhoads K, Arderiu G, Charboneau A, Hansen SL, Hoffman W, Boudreau N. A role for Hox A5 in regulating angiogenesis and vascular patterning. Lymphat Res Biol 2005; 3(4): 240–52.
  28. ↑ Jiang WG, Watkins G, Douglas-Jones A, Holmgren L, Mansel RE. Angiomotin and angiomotin like proteins, their expression and correlation with angiogenesis and clinical outcome in human breast cancer. BMC Cancer 2006; 6: 16.
  29. ↑ Hurwitz H u. a.: Bevacizumab plus Irinotecan, Fluorouracil and Leucovorin for Metastatic Colorectal Cancer. In: N Engl J Med 350, 2004, S. 2335–2342.
  30. ↑ Klencke BJ u. a.: J Clin Oncol 2008;26 suppl: abstr 1036: Poster presented at ASCO Annual Meeting 2008; IL Poster 1036
  31. ↑ Sandler A u. a.: Paclitaxel-carboplatin alone or with bevacizumab for non-small-cell lung cancer, 2006; N Engl J Med:255:2542-50
  32. ↑ Escudier B et al.: Bevacizumab plus interferon alfa2a for treatment of metastatic renal cell carcinoma: a randomized, double-blind phase III trial (AVOREN), 2007; Lancet:370:2103-11
  33. ↑ Folkman, J, Klagsbrun, M: Angiogenetic factors. In: Science 235: 442-447, 1987
  34. ↑ Folkman J.: Fighting cancer by attacking its blood supply. In: Sci Am 275:150 –154, 1996
  35. ↑ Benny O, Fainaru O, Adini A, Cassiola F, Bazinet L, Adini I, Pravda E, Nahmias Y, Koirala S, Corfas G, D'Amato RJ, Folkman J.: An orally delivered small-molecule formulation with antiangiogenic and anticancer activity. In: Nat Biotechnol 2008 Jul;26(7):799-807. Epub 2008 Jun 29. PMID 18587385
  36. ↑ (en) Estelamari Rodriguez, Biology and Clinical Applications of Angiogenesis Inhibition in Malignant Disease, Molecular oncology, Volume 1, Number 2 (Spring 2007) Full text Arhivirano 2012-12-30 na Wayback Machine-u
  37. ↑ Wagoner, L.E., Merrill, W., Jacobs, J., Conway, G., Boehmer, J., Thomas, K., Stegmann, T.J.: Angiogenesis Protein Therapy With Human Fibroblast Growth Factor (FGF-1): Results Of A Phase I Open Label, Dose Escalation Study In Subjects With CAD Not Eligible For PCI Or CABG. Circulation 116: 443, 2007
  38. ↑ 38,0 38,1 Simons M, Bonow RO, Chronos NA, et al. (2000-09-12). „Clinical trials in coronary angiogenesis: issues, problems, consensus: An expert panel summary”. Circulation 102 (11): E73–86. PMID 10982554. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-10. Pristupljeno 2009-06-18. 
  39. ↑ Stegmann, T.J., Hoppert, T., Schneider, A., Popp, M., Strupp, G., Ibing, R.O., Hertel, A.: Therapeutic angiogenesis: intramyocardial growth factor delivery of FGF-1 as sole therapy in patients with chronic coronary artery disease. CVR. 2000; 1: 259-267.
  40. ↑ 40,0 40,1 Ware JA, Simons M. Angiogenesis in ischemic heart disease. Nat Med. 1997;3:158 –164.
  41. ↑ Ferrara N, Alitalo K. Clinical applications of angiogenic growth factors and their inhibitors. Nat Med. 1999;5:1359 –1364.
  42. ↑ 42,0 42,1 Beck L Jr, D’Amor e PA. Vascul ardeve lopment: cellular and molecular regulation. FASEB J. 1997;11:365–373.
  43. ↑ Asahara T, Masuda H, Takahashi T, et al. Bone marrow origin of endothelial progenitor cells responsible for postnatal vasculogenesis in physiological and pathological neovascularization. Circ Res. 1999; 85:221–228.
  44. ↑ Asahara T, Takahashi T, Masuda H, et al. VEGF contributes to postnatal neovascularization by mobilizing bone marrow-derived endothelial progenitor cells. EMBO J. 1999;18.
  45. ↑ Buschmann I, Schaper W. The pathophysiology of the collateral circulation (arteriogenesis). J Pathol. 2000;190:338 –342.
  46. ↑ White F, Carroll S, Magnet A, et al. Coronary collateral development in swine after coronary arteryocclusion. Circ Res. 1992;71: 1490 –1500.
  47. ↑ Wolf C, Cai WJ, Vosschulte R, et al. Vascular remodeling and altered protein expression during growth of coronary collateral arteries. J Mol Cell Cardiol. 1998;30:2291–2305
  48. ↑ Gibson CM, Ryan K, Sparano A, et al. Angiographic methods to assess human coronary angiogenesis. Am Heart J. 1999;137:169 –179.
  49. ↑ Sasayama S, Fujita M. Recent insights into coronary collateral circulation. Circulation. 1992;85:1197–1204.
  50. ↑ Ito W, Arras M, Scholz D, et al. Angiogenesis but not collateral growth is associated with ischemia after femoral artery occlusion. Am J Physiol. 1997;273:H1255–H1265.
  51. ↑ Li J, Post M, Volk R, et al. PR39, a peptide regulator of angiogenesis. Nat Med. 2000;6:49 –55.
  52. ↑ Jones MK, Wang H, Peskar BM, et al. Inhibition of angiogenesis by nonsteroidal anti-inflammatory drugs: insight into mechanisms and implications for cancer growth and ulcer healing [see comments]. Nat Med. 1999;5:1418 –1423

Vanjske veze

uredi
  Portal Medicina
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Angiogeneza&oldid=42174684
  NODES
Note 1