Dušan Popov
Dušan „Duško“ Popov (10. jula 1912, Titel — 10. avgusta 1981, Opio), tajni agent, imao je tajno (kodirano) ime Tricikl (engl. Tricycle), ali istovremeno tako se nazivala i špijunska mreža u koju je on bio uključen. Prema Nešenel Inkvajeru, autor Ijan Fleming po ugledu na njega zasnovao je poznati lik tajnog agenta Džejmsa Bonda.
| Dušan Popov | |
|---|---|
| Duško | |
| Vjernost | Ujedinjeno Kraljevstvo  |
| Služba | MI5 |
| Operacija/e | drugi svjetski rat |
| Nagrada/e | Order of the British Empire |
| Kodno ime | Duško |
| Ivan | |
| Tricycle | |
| Scoot | |
| Ime po rođenju | Dušan Popov |
| Rođenje | 10. 7. 1912. Titel, Austro-Ugarska (danas Srbija) |
| Smrt | 10. 8. 1981. (dob: 68) Opio, Alpes-Maritimes, Francuska |
| Nacionalnost | Srbin [1] |
Biografija
urediDetinjstvo i mladost
urediRođen je 1912. godine u Titelu u bogatoj srpskoj porodici. Dok je bio vrlo mlad porodica mu se preselila u Dubrovnik. Njegov bogati otac je insistirao da Duško pohađa najbolje škole. Pohađao je najbolje škole u Dubrovniku, ali ubrzo su ga poslali u internat u Engleskoj. Ipak, srednju školu je završio u Parizu. Pravo je završio u Beogradu, a u Frajburgu je 1936. upisao postdiplomske studije. Zahvaljujući tome vrlo rano je savladao francuski, nemački i engleski jezik. Za vreme školovanja strast su mu bili brzi automobili i žene, a stekao je i velik broj prijatelja koji su kasnije došli na visoke položaje, kako u Engleskoj i Francuskoj, tako i u nacističkoj Nemačkoj. U Hamburgu je upoznao Johana Jebsena, bogatog mladića sa kojim je postao blizak prijatelj.
U Nemačkoj su u to vreme počeli progoni Jevreja, što je užasavalo Popova. Popov i Jebsen su prkosili nacistima i pili kafe u jevrejskim lokalima. Dan pošto je doktorirao, odali su ga i Gestapo ga je uhapsio. Duškov otac je čuo vest o sinovljevom hapšenju i potegao veze u vladi Kraljevine Jugoslavije. Nacisti su oslobodili Popova, koji proteran iz Nemačke.
Drugi svetski rat
urediPosle izbijanja Drugog svetskog rata, i Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo su počeli da regrutuju tajne agente širom Evrope. Popov je za to vreme vodio advokatsku firmu u Dubrovniku. Na dan 4. februara 1940. primio je telegram od Jebsena koji je zatražio da se sretnu u Beogradu. Tu mu je Jebsen saopštio da je postao dvostruki agent koji nominalno radi za Abver, nemačku vojnu obaveštajnu službu, a zapravo za britanski MI6 i pozvao Popova da mu se pridruži. Popov je ponudio svoje usluge Britancima u britanskoj ambasadi u Beogradu. Tu su ga poslali u službu za izdavanje pasoša, koja je zapravo bila štab MI6. MI6 je dva dana ispitivao Popova pre nego što su ga prihvatili.
Na prvom sastanku sa Abverom Popov je lagao da ima uticajne poznanike u Engleskoj. Abver mu je organizovao fiktivno preduzeće za trgovinu Jugoslavije sa Ujedinjenim Kraljevstvom i postavio Jebsena kao Popovljevog rukovodioca. Zadatak Popova je bio da izveštava o snazi i moralu britanske vojske. MI6 je pružao Popovu lažne izveštaje koje je on dalje prosleđivao Abveru. Abver je takođe bez Popovljevog znanja, vrbovao i dugogodišeg šofera njegove porodice da prati Popova. Vozač je bio poznat po lenjosti i Popovu je bilo sumnjivo što se on dobrovoljno javio da ga vozi. Nakon što je Jebsen otkrio da je vozača vrbovao Abver, Popov je bio prinuđen da ga ubije da njegova dvostruka uloga ne bi bila otkrivena. Zvanična policijaska istraga je zaključila da je vozač ubijen u neuspešnoj pljački, pa se Popov izvukao.
Popov je vremenom stekao poverenje Abvera, koji je odlučio da ga u novembru pošalje u London da proširi mrežu nemačkih agenata, koja je trebala da olakša planiranu nemačku invaziju Velike Britanije. Pre nego što bi došao u London, morao je da ode u Lisabon, koji je tada bio vrlo živ centar špijunaže. Njegove međunarodne poslovne aktivnosti obezbedile su mu paravan za posete neutralnoj Portugaliji, koji je bio povezan sa Velikom Britanijom slabašnim civilnim vazdušnim saobraćajem skoro sve vreme rata. U Lisabonu ga je sačekala Elizabet Sarba, nemački agent, koja ga je odvela do svog pretpostavljenog Ludovika fon Kastrofa (pravo ime Kremer fon Auenrode). Kako je fon Kastrof takođe poticao iz aristokratske porodice i delio strast prema ženama, Popov je stekao njegovo poverenje. Portugalija i Španija su bile takođe bezbedna za mesta za susrete sa Jebsenom, koji je Popova obaveštavao o napretku rata i stanju u Nemačkoj, nelojalnosti u Abveru i mikrotački, tehnici sakrivanja poruka.
Abver ga je 20. decembra 1940. poslao u London, tada svakodevnu metom bomardovanja Luftvafea. U londskom hotelu Savoj ga je čeako T.A. Robertson, koji je vodio službu Duplo Iks (dablkros - prevara na engleskom) čija je odgovornost bila nadzor dvostrukih agenata. Robertsonov zadatak je bio da oceni pouzdanost Popova. Pošto je stekao poverenje službe, Popov je prošao obuku. Na dočeku Nove godine u stanu šefa MI6 Stjuarta Menzisa, Popov je upoznao Fridel Gartner, zgodnu kabaretsku umetnicu i, nepoznato njemu, agenta MI6 pod kodnim imenom „Želatin“. Pre nego što će se vratiti u Lisabon, poručnik Juen Mategju, član službe Duplo Iks, je morao da osmosli uverljivu priču koja će ubediti Abver da je Popov u Londonu špijunirao za Nemce. Odao mu je imena trojice lordova za koje su Britanci znali da su simpatizeri nacista. Popov se u Lisabon vratio 2. januara 1941.
Po povratku u Lisabon, Popov je fon Kastrofu preneo podatke o novom lažnom britanskom lovcu po nazivu „bofajter“. Abver je želeo što više informacija o bofajteru, pa je Popov konstantno živeo na relaciji London-Lisabon i koristio priliku da Abveru dostavi mnogo lažnih podataka, kao npr. lažna minska polja u La Manšu. Njegov boemski način života je uzbunjivao njegove nadređene u MI6, koji su odredili Fridel Gartner da mu bude pratilac. U Lisabonu njegov pratilac je bio Ijan Fleming. Fleming je kasnije susrete Popova sa nemačkim agentima u kazinu hotela Palasio iskoristio kao jednu od inspiracija za lik Džejmsa Bonda. Od fon Kastrofa Popov je dobio nov zadatak da sakupi informacije o SAD i osnuje špijunsku mrežu. Pošto je ubedio Abver da u Engleskoj postoji mreža nemačkih agenata koje Popov finansira iz svog džepa, Abver je pristao da nadoknađuje njegove troškove. Popov je planira da taj novac „opere“ i pošalje MI6, čime bi Abver posredno finansirao akcije svojih neprijatelja. Mi6 je ovaj plan nazvao operacija Mida.[2]
Napad na Perl Harbor
urediNapomena: ova tema još uvek nije razjašnjena. Ova verzija je iz ugla Duška Popova
Pre odlaska u SAD, Popov je poslednji put stupio u kontakt sa Jebsenom, koji mu je otkrio da je Abver tražio da u ime Japanaca ode u luku Taranto u Italiji i sazna zašto je britanski napad na Taranto iz vazduha bio vrlo uspešan. Ispostavilo se da je to bio prvi napad sa nosača aviona u istoriji. Pošto su Nemci tražili detaljne podatke o američkoj mornaričkoj bazi Perl Harbor, Popov je shvatio da Japanci planiraju napad na Perl Harbor.
Čim je stigao u Vašington, Popov je otišao u sedište FBI-ja da obavesti Amerikance o mogućem napadu na Perl Harbor. Šef FBI Džon Edgar Huver ja smatrao Popova nepouzdanim zbog njegove dvostruke uloge i odbio je da ga primi. Umesto toga, poslao je ekipu agenata da ga ispita. Amerikance je više interesovala tehnika mikrotačke, ali ne i upozorenje o Perl Harboru. Razočaran zbog američkog nepoverenja, Popov je u potpunosti zanemario svoj glavni zadatak - snabdevanje Abvera lažnim podacima i prepustio se boemskom životu. U Njujorku je ponovo sreo Simon Simon, holivudsku zvezdu, koju je upoznao u Parizu pre rata. Sa njom je otpočeo vezu, pojavljivao se sa njom na zabavama u Njujorku. Polako je ostajao bez novca koji su mu Nemci dali, a ona je finansirala njegov životni stil.
24. septembra Huver je pozvao Popova na sastanak u kancelariji FBI u Njujorku. Kako je Huveru bila poznata reputacija Popova kao ozloglašenog ženskaroša, pa je smatrao da je Popov zapravo došao da špijunira Amerikance kako bi Nemci dalje finansirali njegov stil života, pa je zato ignorisao informacije koje mu je Popov dostavio.[3]
Ubrzo nakon toga Popov je primio telegram iz Lisabona od fon Karstrova, koji je zahtevao da se Popov sretne sa Elizabet Sarbom i agentima Abvera u Rio de Žaneiru. Nemce je interesovalo zašto Amerikanci traže rude uranijuma u Južnoj Americi. Popov nije znao da su Nemci i Amerikanci već bili u trci da prvi proizvedu nuklearno oružje. Vest o japanskom napadu na Perl Harbor Popov je primio na povratku brodom za SAD.[4]
U međuvremenu britanski obaveštajci su dešifrovali tajnu šifru koju su Nemci koristili za komunikaciju. Takođe su otkrili prepisku o Popovu iz Abvera. Pošto se Popov nije javljao nedeljama nakon susreta iz Rija, Nemci su postali sumnjičavi. Britanci nisu smeli da jave Popovu da je šifra razbijena, pa su se uzdali da će se izvući kada se bude vratio u Lisabon. Popova su u Lisabonu o njegovoj neaktivnosti o SAD ispitivali fon Kastrov i još jedan agent Abvera. Popov je ostao miran i pravdao se Nemcima. Britanski obaveštajci su dva dana kasnije presreli nemačku poruku u kojoj je pisalo da se Popovu još uvek može verovati. Abver je dozvolio Popovu da se vrati u London.[5]
Operacija Fortitjud
urediDo kraja 1942. godine ratna sreća se okrenula protiv Nemaca, pa su Saveznici počeli da razmišljaju o iskrcavanju na tlo Francuske. Zbog toga su otpočeli sa operacijom Fortitjud, u koju je bio uključen i Popov, da ubede Nemce da će se invazija izvršiti kod Kalea ili u Norveškoj. Kada je poslednji put odleteo za Lisabon, Popov je fon Kastrovu odneo planove o invaziji sa lažnim podacima o broju i razmeštaju saveničkih vojnika. Britanska obaveštajna služba je 9. marta presrela nemačku poruku u kojoj su informacije koje je doneo Popov ocenjene pouzdanim. U Lisabonu fon Kastrov je upozorio Popova da se kloni Londona, jer Hitler uskoro namerava da nad njime upotrebi novo nemačko tajno oružje, leteću bombu Fau 1.
Samo nekoliko nedelja pre operacije Overlord, Gestapo je u Lisabonu uhapsio Popovljevog prijatelja Jebsena. Britanci su se zabrinuli da će Jebsen moći odati Popova i ugroziti iskrcavanje u Normandiji, ali je bilo prekasno da se operacija obustavi. Iako ga je Gestapo mučio, Jebsen nije otkrio ni svoj ni Popovljev identitet.
Posle rata
urediPosle završetka Drugog svetskog rata, Popov je prestao da se aktivno bavi obaveštajnim radom. Memoari Dušana Popova pod naslovom «Tricikl» objavljeni su 1974. godine. Predgovor je napisao Even Montegju, njegov saradnik i autor knjige «Čovek koji nije postojao»
Umro je 10. avgusta 1981. godine u svojoj 69. godini, ostavljajući iza sebe udovicu i tri sina.
Reference
uredi- ↑ Doerries: str. 141
- ↑ » Lies to protect the truth, Pristupljeno 31. 3. 2013.
- ↑ Džefri Džons Rodri (2007). The FBI: A History, p.110. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11914-5.
- ↑ Haufler, Hervie (2006). The Spies Who Never Were.
- ↑ Webber, Ronald (2011). The Lisbon Route: Entry and Escape in Nazi Europe. ISBN 978-1-56663-876-0.