Latvijski jezik
Letonski ili latvijski jezik (letonski: latviešu valoda) je zvanični jezik Republike Letonije i jedan od zvaničnih jezika Evropske Unije. Postoji 1.4 miliona ljudi koji govore letonski u Letoniji i oko 150.000 u inostranstvu. Usled velike imigracije u vreme SSSR-a, danas je letonski maternji jezik za samo oko 60% stanovništva Letonije.
Letonski jezik pripada istočnobaltičkoj podgrupi baltičkih jezika u indoevropskoj jezičkoj porodici. Samo su letonski i litvanski živi baltički jezici.
Istorija
urediBalitički jezici su od izuzetnog značaja za lingvistiku jer su zadržali mnoge veoma stare osobine, za koje se veruje da su postojale u ranim fazama proto-indoevropskog jezika.
Letonski se kao poseban jezik pojavio u 16-om veku. Najstariji pisani tekstovi na letonskom su prevod crkvenih himni, koje je 1530. napisao Nikolas Ram, nemački pastor u Rigi.
Najbliži rođaci Baltičkim jezicima su slovenski i germanski jezici.
Postoje 3 dijalekta u letonskom: livonijski, latgalijanski i srednji dijalekt. Srednji dijalekt je osnova književnog jezika.
Karakteristike
urediSintaksa letonskog jezika se razvila pod nemačkim uticajem. Postoje dva gramatička roda i sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ, i vokativ (kao u srpskom jeziku, na primer).
Raniji alfabet letonskog bio je ekvivalentan nemačkom. Danas, letonski alfabet se sastoji od 33 slova i gotovo potpuno je fonetski (po pravilu: čitaj kako je napisano), tj. grafeme odgovaraju morfemama.
Primer
urediMolitva Bogu na letonskom:
Mūsu tēvs debesīs Svētīts lai top tavs vārds Lai nāk tava valstība Tavs prāts lai notiek kā debesīs, tā arī virs zemes Mūsu dienišķo maizi dod mums šodien Un piedod mums mūsu parādus kā arī mēs piedodam saviem parādniekiem Un neieved mūs kārdināšanā bet atpestī mūs no ļauna Jo tev pieder valstība spēks un gods mūžīgi Āmen
- Sveiks - Zdravo
