Nada Knežević

Nada Knežević (Beograd, 3. oktobar 1940[1] ili 10. mart 1940Beograd, 25. oktobar 2023) bila je jugoslovenska i srpska pevačica džeza i zabavne muzike.

Nada Knezevic, Koncert u Niškom teatru, 1981

Život

uredi

Debitovala je 1956. godine na koncertu „Mlade snage na polju džeza“, a godinu dana kasnije je prvi put snimala za program Radio Beograda. Godine 1959. je učestvovala na Opatijskom festivalu (drugom po redu), posle čega je postala poznata širokom auditorijumu. Uskoro su kompozicije „Ciganska noć (Les Gitans)“ i „Fatima“ postale radijski hitovi i donele joj veliku popularnost.

Već na početku karijere je na inostranim džez festivalima dobijala prve nagrade, a često je nastupala i na domaćim festivalima (Zagreb, Jugoslovenski džez festival na Bledu, Beogradsko proleće). Na prvom i jedinom takmičenju pevača zabavne muzike (1961) osvojila je Zlatni mikrofon.

U vreme najveće slave, 1962. godine, otišla je na godinu dana u Zapadnu Nemačku, gde je nastupala u džez klubovima i usavršavala engleski jezik, a onda je nešto manje od dve godine radila sa ansamblom Hejzija Ostervalda (Hazy Osterwald). U skandinavskim zemljama je pevala u elitnim klubovima poput Down town i Key club, za danskošvedskonorveški radio je snimila dvočasovni muzički program i imala podršku inostranih medija, što joj je pružilo priliku za evropsku karijeru. Međutim, zbog bolesti oca, nije mogla da prihvati poziv menadžera Katarine Valente i vratila se u domovinu.

Godine 1971. se, posle pauze uslovljene materinstvom, trijumfalno vratila na scenu. Snimila je muziku za film „Moja luda glava“, nastupila na festivalu Beogradsko proleće sa kompozicijom „Seti se naše ljubavi“, i predstavljala Jugoslaviju, kao gost UN–a, na Sinajskom poluostrvu, gde je proglašena najboljim učesnikom. Svet je imao mnogo sluha za nju, pa je magazin Down BiT pisao u superlativu o njenim vokalnim sposobnostima, a džez pijanista Čik Korija joj je, posle jednog nastupa, ponudio saradnju. Nastupala je u Albert Fišer Holu, na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini i Istanbulu, kao i na Newport Jazz festivalu, a ostaće upamćena kao prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza.

Godine 1977. je sa Big Bendom održala nezaboravne koncerte u zagrebačkoj dvorani Lisinski i ljubljanskom bioskopu Union, koji su trajno sačuvani na duplom LP albumu „4 lica džeza“ u izdanju Jugotona. Jugoslovenska radiodifuzija je toj ploči dodelila nagradu za najbolje diskografsko ostvarenje te godine, pa je Nada, uz Boška Petrovića, Boru Rokovića, Jovana Mikovića, Damira Dičića i Ratka Divjaka, uvrštena u džez reprezentaciju SFRJ.

Tokom pedeset godina karijere dobila je mnoštvo festivalskih nagrada i priznanja, a Udruženje džez muzičara joj je dodelilo povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva. Poslednji koncert, nazvan „Nada Beogradu“, održala je 1995. godine, a 2007. je primila nagradu za životno delo na XXIV internacionalnom džez festivalu Nišvil.

Nezvanično je nazivaju prvom damom jugoslovenskog džeza.

Festivali

uredi
  • Beogradsko proleće:
  • Kiša i mi, BG proleće '61
  • To će biti sezona kiša, BG proleće '63
  • Ne reci više da si sam, BG proleće '66
  • Seti se naše ljubavi, BG proleće '71
  • Doneo si ljubav, BG proleće '74
  • Pesma leta:
  • Život teče, Pesma leta '68
  • Neću, Pesma leta '72
  • Hit parada:
  • Neka pati ko me voli, Hit parada '74
  • Hej, šta je s vama ljudi, Hit parada '76
  • Zagreb:
  • Modri snovi, Zagreb '60
  • Za mesec il' dva, Zagreb '60
  • Ulicama sreće, Zagreb '62
  • Nisam ti pričala o ljubavi, Zagreb '62
  • Bolero noći, Zagreb '63
  • Voli me, Zagreb '72
  • Opatija:
  • Intermezzo, Opatija '59
  • Uspavanka Opatiji, Opatija '59
  • Plešite sjene, Opatija '60
  • Posle mnogih zima, Opatija '61
  • Mili, Opatija '62
  • Tražiš, Opatija '63
  • Smeši se, Opatija '67
  • Split:
  • Od Rovinja do Ulcinja, Split '62
  • Vaš šlager sezone:
  • Tvoja, tvoja, VŠS '74
  • Jugoslovenski izbor za Pesmu Evrovizije:
  • Suvišan pogled, JU izbor za PE '67

Izvori

uredi

Vanjske veze

uredi
  NODES
INTERN 1