Slezina

Slezina ili slezena (lat. lien, grč. splen), žlezda bez kanala, prisutna kod kičmenjaka, i blisko povezana sa cirkulatornim sistemom. Njena funkcija je odstranjivanje starih crvenih krvnih zrnaca. Slezina je takođe rezervoar krvi. Danas se zna da njeno odstranjivanje čini osobu više podložnom infekcijama.

Torzo gledan sa strane, sa označenim kostima, plućima (ljubičasto), plućnom maramicom (plavo), i slezinom (zeleno)

Kod ljudi, slezina je organ veličine pesnice (tipično 12 cm x 8 cm x 4 cm), težak oko 150–200 grama, na levoj gornjoj strani abdomena, iza želuca i ispod dijafragme. Kod konja, slezina je dugačka 50 centimetara. Kod ptica je okruglasta.

Anatomija

Slezina nadzire, uništava i skladišti crvena krvna zrnca. Uz to, slezina je sastavljena iz dve vrste tkiva, crvene i bele mase. Bela masa služi za borbu protiv infekcija, a crvena uklanja nepoželjne materije. Bela masa je najveći organ limfoidnog sistema.

Bolesti

Uvećana slezina je stanje poznato kao splenomegalija. To može biti posledica malarije, endokarditisa, leukemije, Hodžkinove bolesti, mononukleoze, tumora itd.

Slezina može da se napipa u oko 30% novorođenčadi, ali, osim u slučajevima uvećane slezine, ona više ne može da se napipa kod deteta od 3-4 godine. Najčešći razlog za uvećanu slezinu kod dece je virusna, obično prolazna, infekcija.

Osobe bez slezine (stanje se naziva asplenija) su podložne infekcijama zvanim septikemija.

U retkim slučajevima, nedostatak slezine je urođen. Srpasta anemija može da izazove funkcionalnu aspleniju. Slezina se često hirurški uklanja (splenektomija) u slučaju povreda abdomena gde slezina krvari, u slučaju tumora, cista i drugih oboljenja.

Spoljni linkovi

• Bolest srca i krvnih sudova Arhivirano 2011-02-03 na Wayback Machine-u