T-ćelijski receptor
T-ćelijski receptor ili TCR je molekul koji se nalazi na površini T limfocita (ili T ćelija).[1] On je odgovoran za prepoznavanje antigena vezanih za molekule glavnog kompleksa histokompatibilnosti (MHC) . Vezivanje TCR-a i antigenena ima nizak afinitet i malu specifičnost. Drugim rečima TCR prepoznaje mnoge antigene.[2]
TCR se sastoji od različitih proteinskih lanaca (on je heterodimer). U 95% T ćelija, on se sastoji od alfa (α) i beta (β) lanca, dok se kod 5% T ćelija sastoji od gama i delta (γ/δ) lanaca.
Kad TCR stupi u kontakt sa antigenom i MHC-om, T limfocit se aktivira kroz seriju biohemijskih događaja posredovanih enzimima, koreceptorima, specijalizovanim pomoćnim molekulima, i aktiviranim ili otpuštenim transkripcionim faktorima.
T-ćelijski receptorski kompleks sa TCR-α i TCR-β lancima, CD3 i ζ-lanac pomoćnim molekulima. | |
Identifikatori | |
Simbol | ? |
Drugi podaci |
|
|
Strukturne karakteristike
urediTCR se nalazi u ćelijskoj membrani. On se sastoji od dva dela, koja formiraju par (ili dimer) proteinskih lanaca. Delovi se nazivaju alfa (α) i beta (β) fragmenti (u γ/δ T ćelijama oni su gama (γ) i delta (δ) fragmenti). Svaki fragment je podeljen u konstantni (C) i varijabilni (V) region. Konstantni region ima kraj koji je učvršćen u ćelijskoj membrani. Varijabilni region je na spoljašnjoj strani i vezuje se HLA molekul i antigen koji on prezentira. Na α lancu, promenljivi region se naziva Vα, a konstantni Cα; na β lancu, oni se nazivaju Vβ i Cβ, respektivno.
TCR struktura je veoma slična sa imunoglobulinskim Fab fragmentima, koji su regioni definisani kao kombinacija lakog i teškog lanca ruke antitela. Svaki TCR lanac je član imunoglobulinske superfamilije i poseduje N-terminalni imunoglobulinski (Ig) varijabilni (V) domen, jedan Ig konstantan (C) domen, transmembranski region, i kratki citoplazmatični rep na C-terminalnom kraju.
Varijabilni domen oba TCR α-lanca i β-lanac imaju tri hipervarijabilna regiona koji određuju komplementarnost (CDR). Varijabilni region β-lanca ima dodatnu oblast hipervarijabilnosti (HV4) koja normalno ne dolazi u kontakt sa antigenom i stoga se ne smatra CDR-om.
Reference
uredi- ↑ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2007). Kuby immunology. Macmillan. str. 223-. ISBN 978-1-4292-0211-4. Pristupljeno 28 November 2010.
- ↑ Charles Janeway et al. (2005). Immunobiology. (6th izd.). Garland Science. ISBN 0-443-07310-4.
Literatura
uredi- Charles Janeway et al. (2005). Immunobiology. (6th izd.). Garland Science. ISBN 0-443-07310-4.
- Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2007). Kuby immunology. Macmillan. str. 223-. ISBN 978-1-4292-0211-4. Pristupljeno 28 November 2010.
Povezano
urediVanjske veze
uredi- UMich orijentacija proteina u membranama protein/pdbid-2hac - Zeta-zeta dimer T ćelijskog receptora
- MeSH T-Cell+Receptor