Teodiceja

Teodiceja ili teodikeja (novolat. theodicea — bogoopravdanje; od grč. θεός - bog + grč. δίκη - pravo, pravednost) je grana filozofije i teologije koja pokušava da pomiri postojanje zla i patnje na svetu sa postojanjem svemogućeg dobrog božanstva.

Dio serije članaka na temu
Bog
Općeniti pristupi Agnosticizam • Ateizam • Deizam • Henoteizam Ignosticizam • Mizoteizam • Monizam Monoteizam • Nonteizam • Pandeizam Panenteizam • Panteizam • Politeizam Teizam • Transcendentalnost • Transteizam Teologija (prirodna • politička • mistična) Specifični koncepti Imena • "Bog" • Postojanje • Rod Stvoritelj • Arhitekt • Demijurg • Održavatelj Gospod • Bog • Monada • Koncept Vrhovno biće • Sve • Osobni Unitarijanizam • Diteizam • Trojstvo Sveznanje • Svemoć Sveprisutnost • Svedobronamjernost u bahaizmu • u budizmu • u kršćanstvu u hinduizmu • u islamu • u judaizmu u sikizmu Iskustvo i ispovijedanje Vjera • Molitva • Vjerovanje • Otkrovenje Fideizam • Gnoza • Metafizika Misticizam • Hermeticizam • Ezotericizam Vezane teme Filozofija • Religija • Ontologija Božji kompleks • Božji gen Problem zla (Euthyphronska dilema • Teodiceja) Kaos • Kozmos • Kozmičko jaje

Odakle zlo onda dolazi kada vidimo da je Bog, koji je dobar, stvorio sve stvari dobrima?

– Avgustin, Ispovesti

Teodiceja, ili problem zla, je klasični teološki problem za svaku monoteističku religiju, koja tvrdi da je sve stvorio jedan svemogući i beskrajno dobri bog. Problem glasi: Kako postojanje svemogućeg i beskrajno dobrog boga pomiriti sa činjenicom postojanja zla u svetu.

Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može, ali ne želi; ili pak ni ne može, ni ne želi. Ako želi, a ne može, onda je nemoćan. Ako može, ali ne želi, onda je zao. Ali, ako Bog može i želi da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?

– Epikur

Dualističke religije su problem zla rešavale pretpostavljanjem dva počela (dobra i zla, Boga i Sotone, i sl.) od kojih je dobro načelo odgovorno za postojanje dobra a zlo načelo za postojanje zla. Srednjevekovni hrišćanski sholastičari su poricali egzistenciju zlog načela a zlo su objašnjavali nedostatkom dobra, analogijom dobra sa svetlošću a zla sa tminom koju svetlost još nije obasjala. Iako je ovo pitanje razmatrano još od antike, sam termin teodiceja je uveo Lajbnic (1646–1716) u svome istoimenom delu, koji se trudio da dokaže da je ovaj svet najbolji od svih mogućih svetova i da postojanje zla na svetu ne protivreči Božjoj dobroti, već je plod slobodne volje čoveka.

Savremeni američki filozof, Alvin Plantinga, argumentiše da zbog slobode volje, svemogući Bog ipak nije mogao stvoriti svet u kojem ima moralnog dobra, a nema moralnog zla.

Bog može stvoriti slobodna stvorenja, ali ne može prouzročiti ili odrediti da ona čine samo ono što je ispravno. Jer ako to čini, tada ona, na koncu nisu u biti slobodna ... Da bi stvorio stvorenja koja su sposobna za moralno dobro, On je morao stvoriti stvorenja koja su sposobna i za moralno zlo.

– Alvin Plantinga