Žuti lokvanj
Žuti lokvanj je rod višegodišnjih vodenih biljaka iz familije lokvanja (Nymphaeaceae), sa debelim, mesnatim rizomima položenim na dnu, u mulju. Biljka ima dva tipa listova, podvodno (tanko i prozračno) i plivajuće (veliko, čvrsto, smešteno na dugačkim drškama). Cvetovi su izrazito žuti, krupni i mirišljavi. Plod je u obliku boce. Cveta od aprila do septembra. Zovu ga još i žuti lopoč i žuti plutnjak. Sreće se na površini stajaćih voda. Srednje termofilna biljka koja se razvija na punoj svetlosti. Žuti lokvanj je strogo zaštićen u flori Srbije.
Žuti lokvanj | |
---|---|
{{{slika_opis}}} | |
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Plantae |
Divizija: | Magnoliophyta |
Razred: | Magnoliopsida |
Red: | Nymphaeales |
Porodica: | Nymphaeaceae |
Rod: | Nuphar |
Lekovita svojstva biljke
urediU celoj biljci ima alkaloida, heterozoida, tanina, skroba i smole. Zbog obilja tanina, lokvanj se koristi kao antidijaroik. Zbog sadržaja alkaloida ima primenu u ginekologiji za lečenje akutnih i hroničnih trihomonalnih ingekcija i kao kontraceptivno sredstvo. Međutim, zbog svog otrovnog dejstva, lokvanj je skoro izbačen iz terapijske upotrebe. U narodnoj medicini se koristio i cvet lokvanja. Čaj, tinkture ili ekstrakt ovih droga se se upotrebljavali protiv nesanice, nervoze i polne prenadraženosti.