Ahmed ibn Ali al-Nadžaši

Ahmed ibn Ali al-Nadžaši^↓N1 (arap. أحمد بن علي النجاشي; Kufa ili Bagdad, 982. – Matir Abad kod Samare, 1058), poznat i kao ibn al-Kufi (arap. ابن الکوفی) ili jednostavno al-Nadžaši (arap. النجاشي), arapski teolog i učenjak. Unuk je Abdulaha ibn al-Nadžašija, guvernera Ahvaza pod abasidskim kalifom al-Mansurom.^[1] Njegova knjiga Ridžal al-Nadžaši je jedan od važnih primarnih izvora za biografske podatke i razvoj misli ranog imamitskog šijitizma.

Opus

"Nadžašijev ridžal" (arap. رجال النجاشي; Ridžal al-Nadžaši) ili "Indeks imena šijitskih pisaca" (arap. فهرس أسماء مصنفي الشيعة; Fihrist asma' musanifi al-šija)
"Petak i njegovi rituali" (arap. الجمعة وما ورد فيه من الأعمال; Al-džumu'a va ma varad fih min al-a'mal)
"Kufa i njene relikvije i vrline" (arap. الكوفة وما فيها من الآثار والفضائل; Al-Kufa va ma fiha min al-asar va al-fada'il)
"Nadžašijev tafsir" (arap. تفسير النجاشي; Tafsir al-Nadžaši)

^↑N1 Puno ime: Abu al-Abas Ahmed ibn Ali ibn Ahmed ibn al-Abas al-Nadžaši al-Asadi.