Antonov
Antonov ili ANTK Antonov ili Avijacijski naučno-tehnički kompleks - O. K Antonov (ukr. Avіacі́йniй naukóvo-tehnі́čniй kómpleks і́menі Oléga Antónova) je organizacija za naučno-istraživački rad i proizvodnju aviona u Ukrajini, osnovana 1946. godine pod nazivom OKB-153 (rus. opыtno-konstruktorskoe bюro). Nakon smrti osnivača i dugogodišnjeg glavnog konstruktora Olega Antonova 1984, organizacija je dobila ime po njemu. Ukupno je razvijeno i proizvedeno više od sto tipova i varijanti aviona različitih klasa i namena. Među najpoznatijima su An-2, An-22 i An-124 „Ruslan“. Do današnjeg dana Antonov je kompanija koja je s 22.000 proizvedenih aviona jedan od njihovih najvećih svetskih proizvođača. Pored ostalog Antonov je proizvođač aviona An-225 najvećeg svetskog aviona s kapacitetom od 250 tona tereta.
| Antonov | |
| Tip | državna kompanija |
|---|---|
| Osnovana | 1946. |
| Sjedište | Ukrajina Kijev |
| Ključni kadrovi | Oleg Antonov (osnivač) Dmitrij Semjonovič Kiva (glavni konstruktor) |
| Industrija | Putnički i transportni avioni |
| Proizvodi | Antonov An-24, Antonov An-124 |
| Zaposlenika | 12.000 |
| Web-sajt | www.antonov.com |
Danas Antonov čini kolektiv sa velikim iskustvom, s konstrukcionim biroom, laboratorijama za razne oblasti, verifikacionim i operativnim ispitivanjima u letu, kao i sa operativno-eksplaticionom podrškom, za sve tipove aviona.
Istorijat
urediPočeci 1930e
urediOleg Konstantinovič Antonov je imao seriju proizvedenih jedrilica za osnovnu obuku i pre nego što je završio Lenjingradski politehnički institut 1930. Njegova prva jedrilica je dobila ime OKA-1 Golub (rus. Golubь), a javnosti je predstavljena na drugom saveznom takmičenju jedrilica na Krimu u leto 1924. Njen je konstruktor imao svega 18 godina i sasvim je razumljivo da su bile potrebne izvesne popravke da bi mogla uopšte da poleti.[1] Po završetku studija, Antonov se pridružio moskovskoj fabrici jedrilica kao glavni inženjer, a kasnije i glavni konstruktor i u tom periodu konstuisao je svoju prvu jedrilicu sa pomoćnim motorom za poletanje OKA-33, koja se proizvodila u toku 1937. godine.
Fabrika jedrilica u Moskvi je zatvorena 1938. godine, a nakon što je Antonov odbijen za prijem u Vojnu vazduhoplovnu akademiju Žukovski, počeo je da radi, za tada već poznatog sovjetskog konstruktora A. S. Jakovljeva. Prvi mu je zadatak bio kopiranje nemačkog aviona Fizeler Fi 156 „Štorh“ (nem. Fieseler Fi 156) koji se proizvodio po licenci u Litvaniji. Kasnije je, u toku Drugog svetskog rata, pobedio na konkursu za laki transportni avion sa svojim predlogom RF-8, koji je početkom 1941. počeo da se proizvodi pod nazivom A-7. Takođe je kao inženjer konstrukcionog biroa Jakovljeva imao priliku da nadgleda proizvodnju nekih od najuspešnijih sovjetskih lovaca u tom periodu, Jak-3 i Jak-9, a nakon završetka rata je radio na jednom od prvih sovjetskih mlaznih lovaca Jak-15.[2]
Jedrilice konstuisane od strane O. K. Antonova.[3][4]
| Oznaka tipa | Varijante i naziv tipa | Prvi let | Namena | Proizvodnja |
| Jedrilice konstruisane u periodu od 1926—1930. | ||||
| OKA-I | Golub, (rus. Голубь) | 1924. | Školska jedrilica (prvi rad O. K. Antonova) | eksperimentalna |
| OKA-II | Jedrilica | |||
| OKA-III | 1928. | Jedrilica | ||
| OKA-V | Standard-1, (rus. Стандарт-1) | Jedrilica | ||
| OKA-VI | Jednoseda jedrilica visokih performansi. | |||
| OKA-VII | Standard-2, (rus. Стандарт-2) | 1930. | Jedrilica | |
| Lenjinov grad | (rus. Город Ленина) | (rus. рекордный планёр-паритеть) | ||
| Jedrilice konstruisane u periodu od 1930—1938. (moskovska fabrika jedrilica) | ||||
| Antonov A-1 | 1930. | Uspešna jedrilica razvijena na OKA-VII jedrilici | ||
| Us-1 i Us-2 | 1931. | Us (rus. Учебный стандарт) - jedrilica za obuku [5] | ||
| Us-3 | 1932. | Prva sovjetska jedrilica u masovnoj proizvodnji [6] | serijski (1600) | |
| Us-4 | Jedrilica za obuku | serijski (3000) | ||
| Bs - 3, 4, 5 | 1934—1936. | BS od (rus. буксировочныe планеры) | ||
| UPAR | UPAR od (rus. Учебный паритеть) | Jedrilica razvijena na Us-3 | serijski (800) | |
| Ps-1 i Ps-2 | ||||
| OKA-13 | (rus. Шесть условий) | 1932. | ||
| OKA-14 | (rus. Догнать и перегнать) | 1933. | ||
| Rot Front - 1, 2, 3, 4 | Golub, (rus. Голубь) | 1933. | Sportske jedrilice | serijski |
| Rot Front - 5, 6, 7 | Golub, (rus. Голубь) | Sportske jedrilice | serijski | |
| Antonov A-2 | 1936. | Dvoseda jedrilica razvijena na osnovu Antonov A-1 | ||
| Us-5 i Us-6 | ||||
| RE | ||||
| RЭ - 1, 2, 3, 4, 5, 6 | Eksperimentalne jedrilice za ispitivanja | ispitivanje | ||
| IP, M, BA-1 | Serija eksperimentalnih jedrilica | |||
| Jedrilice konstruisane u periodu od 1939—1946. (OKB im. Jakovljeva) | ||||
| OKA-37 | Antonov Lem-2 | 1937. | Jedrilica za istraživanje maks. nosivosti | eksperimentalna |
| OKA-38 | ŠS, SS-2, Roda (rus. Айстр) | 1940. | Štabni avion, kopija Fizelera Fi 156. | |
| Antonov N-2 | Ambulantna verzija aviona ŠS | |||
| Rot Front - 8 | 1940. | |||
| Antonov A-7 | Uvećana jedrilica RF-8 za prevoz 7 vojnika A-7 | serijski (600) | ||
| Antonov A-40 | Leteći tenk, (rus. летaющий танк) | 1942. | eksperimentalna | |
| Jedrilice konstruisane nakon 1946. | ||||
| Antonov A-9 [7] | 1. 1949. | |||
| Antonov A-10 | ||||
| Antonov A-11 [8] | 1957. | |||
| Antonov A-13 | 5. 5. 1958. | |||
| A-13M | 1959. | Eksperimentalna jedrilica sa motorom | ||
| Antonov An-13 | Jedrilica A-13 sa mlaznim motorom | |||
| Antonov A-15 | 26. 3. 1960. | Antonova jedrilica visokih performansi [9] | ||
Osnivanje 1946.
uredi
Biro je formiran 31. maja 1946., s rezolucijom Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR-a i Saveta ministara SSSR-a u Novosibirsku, pod nazivom OKB-153 (rus. opыtno-konstruktorskoe bюro), a za glavnog konstruktora postavljen je O. K. Antonov. Glavni zadatak ovog konstrukcionog biroa je bio razvoj i proizvodnja poljoprivrednog aviona. Realizovan je pod nazivom An-2, s prvim izvedenim letom 31. avgusta 1947. Prema koncepciji dvokrilca i platnenoj oplati, primenjenoj na avionu, stručljaci instituta CAGI su imali veliku rezervu. Čak su odbili da verifikuju proračune za aerodinamiku i strukturu. [n 1] Stručnjaci na zapadu su takođe prve slike ovog dvokrilca gledali i komentarisali s nevericom, jer je doba aviona dvokrilaca za njih već bila davna prošlost. Međutim, razvoj događaja ih je sve zajedno demantovao. Avion An-2 je tokom narednih desetina godina postao najbrojniji transportni avion na svetu nakon Drugog svetskog rata.[1] Uz to, ovaj jednomotorni dvokrilni avion ima prostor za teret i nosivost skoro istu kao i dvomotori Daglas DC-3, sa izuzetno kratkom stazom poletanja i sletanja i na običnoj njivi.
Po osnivanju, firma je imala manjak kapaciteta za masovnu proizvodnju aviona, što je bila posledica sovjetske industrijske strategije da se vojna postrojenja podele u više regiona unutar SSSR-a. Ovkva raspodela je uvedena kako bi se minimizirali gubici u slučaju potencijalne ratne opasnosti. Kao rezultat toga, Antonovi avioni su se razvijali i proizvodili i u fabrikama u Harkovu (Ukrajina), Novosibirsku (Rusija) i Taškentu (Uzbekistan).
Kijev 1952.
uredi
U leto 1952. OKB se preselio u Kijev i krajem 1953. je dobio težak zadatak da razvije vojni transportni avion s dva turbo-elisna motora. U rešavanju toga zadatka je proizašao avion An-8, koji je poleteo 11. februara 1956. godine. Razvoji aviona An-10 i An-12 su započeti 1955. Antonov je projektovao An-10, za zamenu aviona An-8, koji nije zadovoljio potrebe naručioca, pa je proizveden u maloj seriji. Za razliku od njega avion An-10 je imao trup s potpuno kružnim presekom, što je u tehnološkom pogledu bilo mnogo povoljnije. Opremljen je sa četiri motora od po 2 983 kW (4000 KS), a u kabinama za posadu i putnike, pod pritiskom, je bilo mesta za posadu od 5 članova i 84 putnika. Prototip je poleteo 7. marta 1957. Avion An-12 je prevezao svoj prvi transport tereta decembra iste godine.
Po nalogu Vlade SSSR-a OKB-153 je 1956. godine počeo da razvija avion An-14, koji je poleteo 14. marta 1958. Tokom perioda, od 1957. do 1959. rađeno je i na razvoju putničkog aviona An-24. 1959. Proizvodnja aviona je započela u Gostomelu pored Kijeva, gde je napravljen i centar za ispitivanje u letu. Za 30 godina izrađen je kompleks objekata, sa mogućnostima uporedivim sa vodećim centarima evropskih država. Krajem 1960. godine, pokrenut je razvoj aviona An-22 „Antej“ koji je ujedno i prvi svetski širokotrupni avion. Prvi let „Anteja“ je izveden 27. februara 1965. Ovaj veliki teretni avion koji ima raspon krila od 64,40 m, dužinu 57,8 m, opremljen je s četiri turbo-elisna motora Kuznjecov od po 11 185 kW (15 000 KS) s dvostrukim elisama što mu je omogućavalo postizanje maksimalne brzine od 740 km/h i dolet od oko 5 000 km, nosivost oko 80 tona. Bio je predviđen za vojni transport, s mogućnošću prevoza svih vrsta tenkova i raketa u sovjetskom naoružanju. Postavio je nekoliko, pažnje vrednih, svetskih rekorda priznatih od Međunarodne vazduhoplovne federacije.[1] Tri godine ranije, 1962. projektanti aviona An-12 su nagrađeni Ordenom Lenjina, a Oleg Konstantinovič Antonov je unapređen u generalnog konstruktora.
Sedamdesete i osamdesete
uredi
Sedamdesetih godina 20. veka, je otpočet projekat višenamenskog aviona An-28, čiji je prototip poleteo 29. januara 1973. Biro je počeo i razvoj svog prvog aviona opremljenog s motorom na turbo-mlazni pogon An-72, čiji je prototip poleteo 31. avgusta 1977. Na istoj osnovi je razvijen i An-74, koji je poleteo šest godina kasnije, 29. septembra 1983. U ovom periodu, od 1971, započet je razvoj transportnog aviona velikog doleta, za prevoz velikog tereta, avion An-124 „Ruslan“, tada najvećeg aviona na svetu. Na njegovom razvoju je rađeno od 1977, a poleteo je tek 26. decembra 1982. Prvi serijski avioni An-124 „Ruslan“ su se počeli uvoditi u operativnu upotrebu, u jedinice transportne avijacice sovjetskog vazduhoplovstva, sredinom 1986. Ovaj div, sa četiri turbo-ventilatorska motora Lotar D-18T (potiska 240 kN), izuzetnih je dimenzija, mase i performansi. Raspon krila je 73,3 m, dužina 69,5 m, a visina 22 m, dok najveća masa u poletanju, s korisnim teretom od 150 tona, iznosi 405 tona, a brzina u horizontalnom letu od 800-850 km/h.[1]
Sredinom devete dekade 20. veka, 4. aprila 1984. umro je glavni konstruktor Oleg Antonov, ali je njegov konstruktorski biro sačuvao to ime, iz koga će i dalje izlaziti avioni antonov koji izazivaju divljenje širom sveta. Na njegovo mesto, glavnog konstruktora, došao je Petar Vasiljevič Balabuev.
Iste godine, kompanija je počela sa izradom univerzalnog transportnog aviona An-225 „Mrija“, koji je prvobitno razvijan za potrebe sovjetskog svemirskog programa, prvenstveno za transport orbitera spejs šatla Buran i komponenata sovjetske rakete nosača „Energija“. Ovaj avion je proizveden samo u jednom primerku, a poleteo je 21. decembra 1988. Let sa Buranom je izveden maja naredne godine u Bajkonuru, a u junu je noseći Buran, učestvovao na međunarodnom aero-mitingu u Buržeu, pokraj Pariza, Francuska. Danas, usluge komercijalnog transporta velikih količina tereta s avionom An-225 nudi avio-transportno preduzeće ANTK - Antonov, koje je osnovano 1989. godine.
Devedesete
uredi
Devedesete godine su godine raspada SSSR-a. Ukrajina je postala nezavisna država i zajedno s time se promenila i sudbina kompanije. Formalno je ukinut i program spejs šatla „Buran“, 1993. godine. Kako je An-225 imao prvenstvenu namenu u svemirskom programu, potreba za nastavkom proizvodnje ovog ogromnog aviona je prestala da postoji. Antonov An-225 Mrija (na ukrajinskom jeziku „San“), avion koji je upisan u Ginisovu knjigu rekorda iz razloga što drži 240 FAI rekorda, proveo je osam godina ispred hangara u Kijevu. Da bi se tek sredinom 2001. ponovo vratio u upotrebu prevoza ekstra velikih tereta. U međuvremenu se za njega pojavio i novi interes. Zainteresovala se Evropska svemirska agencija - ESA, za zadatke u okviru početne njegove namene, aviona nosača svemirskih letelica.[11]
Tokom devedesetih godina, ANTK Antonov je razvijao transportne avione srednjeg doleta An-70, višenamenske lake avione An-38 i novi avion za regionalni saobraćaj An-140. Prototipovi ovih aviona su poleteli, tokom 90-ih godina, redom 16. decembra i 23. juna, 1994. i 17. septembra 1997. Početkom novog milenujuma, započet je razvoj novog regionalnog putničkog aviona, s turbo-mlaznim pogonom, An-148, čiji je prototip poleteo 17. decembra 2004. godine.
U svom veku postojanja organizacija je promenila nekoliko naziva [12]:
- Ogranak OKB-115 A. S. Jakovljeva u Novosibirsku (1945.)
- OKB-153 (1946 — 1952.)
- GSOKB-473 u Kijevu (1952 — 1966.)
- Kijevski MZ (1966 — 1983.)
- OKB im O. K. Antonova (1983 — 1989.)
- ANTK Antonov (od 1989.)
Avioni
urediSpisak aviona konstrukcionog biroa Antonov.[3]
| Oznaka tipa | Varijante i naziv tipa | Prvi let | Namena | Proizvodnja |
| Projekti po osnivanju biroa 1946.[13] | ||||
| Antonov M | 1947. | Borbeni lovački avion na mlazni pogon | Eksperimentalni | |
| E-153, (rus. Э-153) | 1948. | Jedrilica zasnovana na lovcu Anonov M | ||
| VP - B | (rus. Vozdušnый pricep) | 1950. | Projekat bespilotne letelice za transport | Eksperimentalni |
| Li-2V | Varijanta aviona Li-2 sa motorom AŠ-62IR | 5 primeraka | ||
| R | Desantno-transportni avion (do 30 vojnika) | Projekat | ||
| DT 5/8 [14] | 1951. | Projekat aviona za prevoz vojnika | Projekat | |
| Antonov AE | 1954. | Štabni, laki avion za vezu | ||
| Antonov A-6 | Modifikacija aviona AE za razvoj sportskog vazd. | Projekat | ||
| Avioni Antonova zasnovani na An-2. | ||||
| Antonov An-2 | Kukuruznik, NATO - (engl. Colt) | 31. 8. 1947. | Jednomotroni, višenamenski dvokrilac | Serijski (18 000) |
| An-2A | 1961. | Aviona za borbu protiv balona (ADA) | Projekat | |
| An-2V | 1951. | Višenamenski hidro-avion | ||
| An-2M | 1964. | Avion za namenu u poljoprivredi | ||
| An-2F | 1949. | Aero-foto snimanje i korekcija artiljerijske vatre | ||
| An-3 | 1958. | Varijanta An-2 sa turboelisnim motorom | ||
| Antonov An-3 | Višenamenski avion zasnovan na An-2 | Serijski (25) | ||
| An-3 SH | 13. 5. 1980. | Poljoprivredni, (rus. selьsko-hozяйstvennый) | ||
| An-3 T | 19. 2. 1998. | Laki transportni avion | ||
| Antonov An-4 | An-2 ZA | 31. 7. 1951. | Hidro avion za meteorologiju, zasnovan na An-2 | |
| Antonov An-6 | An-2 V | 21. 3. 1948. | Meteorološka verzija An-2 za izviđanje vremena | |
| Prva serija velikih transportnih aviona Antonova: An-8, An-10 i An-12. | ||||
| Antonov JU | (rus. Ю) | 1955. | Desantno-transportni avion (do 200 vojnika) | Projekat |
| Antonov An-8 | NATO - (engl. Camp) | Prvi u seriji velikih transportni avion | ||
| An-8P | 11. 02. 1956. | Prvi tip aviona An-8, namenjen za vojni transport | Serijski (151) | |
| Antonov N | 1955. | Putnički avion, verzija An-8 | Projekat | |
| An-8M | 1958. | Vojni protivbrodski avion | Projekat | |
| An-8PS | 1958. | Avion za traganje i spašavanje | Projekat | |
| An-8T | 1959. | Avio-cisterna 2h5.300l, (rus. toplivovoz) | Eksperimentalni | |
| An-8Š | 1960. | Školsko-borbeni avioni | Projekat | |
| An-8RU | 1963. | Sa busterima SPRD-159 | Prototip (1) | |
| Antonov An-10 | Ukraina, NATO - (engl. Camp) | 7. 03. 1957. | Putnički avion sa turbo-elisnim motorima | Serijski (108) |
| An-10A | Verzija putničkog sa 100 sedišta | Serijski | ||
| An-10AS | Kargo verzija An-10A | |||
| Antonov An-16 | 1957. | Verzija An-10A sa 130 sedišta | Projekat | |
| An-10TS | 1959. | Vojno-transportna ili ambulantna varijanta | 11 primeraka | |
| An-10B | 1962. | Verzija An-10A sa 132 sedišta | Prototip (1) | |
| An-10V | 1963. | Verzija An-10A sa 174 ili 128 sedišta | Projekat | |
| An-10KP | 1970. | Vojni avion za kontrolu iz vazdušnog prostora | Prototip (1) | |
| Antonov An-12 | An-12T, NATO - (engl. Cub) | 7. 03. 1957. | Vrlo uspešan transportni avion | Serijski (1240) |
| An-12A | 1961. | An-12 sa nosivošću do 20 tona | Serijski (155) | |
| An-12B | 1963. | An-12 sa dodatnim rezervoarima | Serijski | |
| An-12B-30 | 1963. | An-12B sa nosivošću do 30 tona | Projekat | |
| An-12P | An-12 sa dodatnim rezervoarima | |||
| An-12BK | 1966. | Razvojna verzija aviona An-12B sa doletom 6.300 km | Serijski | |
| An-12B-PP | 1970. | Elektronsko ometanje aviona i zemaljskih uređaja | Serijski (27) | |
| An-12BK-PPS | 1971—74. | Elektronsko ometanje aviona i zemaljskih uređaja | Serijski (19) | |
| An-12T ili An-12BKT | 1961. | Avio-cisterna, napajanje aviona gorivom u letu | Eksperimentalni | |
| An-12PS | 1969. | Avion za traganje i spašavanje | Prototip (1) | |
| An-12PL | 1961. | Verzija sa skijama na stajnim organima | Prototip (2) | |
| An-12BKV | 1969. | Bombarderski i avion za elektronsko ometanje. | ||
| Antonov An-40 | 1965. | Vojni transportni avion zasnovan na An-12D | Projekat | |
| An-40 PLO | 1964. | Avion sa PLO sistemom | Projekat | |
| Antonov An-42 | Varijanta aviona An-40 | Projekat | ||
| Avioni Antonova zasnovani na An-14 „Pčjolki“. | ||||
| Antonov SKV | (rus. partizanskiй) | 1951. | STOL avion (rus. samoletov korotkogo vzleta) | |
| Antonov „Pčela“ | 1955. | Projekat koji je poslužio kao osnova za An-14. | Projekat | |
| Antonov An-14 | Pčjolka, (rus. Pčelka) | 15. 03. 1958. | Laki transportni avion sa kratkom uzletnom stazom. | Prototip (3) |
| An-14A, NATO - (engl. Clod ) | 1960. | Serijski proizvođen An-14, poboljšana varijanta | Serijski (340) | |
| An-14B | 1963. | Putnička verzija aviona An-14A (9 ili 11 putnika) | Projekat | |
| An-14V | 1962. | Varijanta sa motorima GTD-350 | Projekat | |
| Antonov An-28 | An-14L | 1963. | Projektna varijanta sa motorima AI-14RM | Projekat |
| Antonov An-28 | NATO - (engl. Cash ) | 9.1969. | Serijski proizvođen putnički avion | Serijski |
| An-28B1 | Vojni laki transportni avion | |||
| Antonov An-30 | 10. 1965. | Sa motorima GTD-350 i povećanom nosivošću. | Projekat | |
| An-14M | 30. 04. 1969. | Poboljšan An-14A, laki višenamenski avion. | Eksperimentalni | |
| Antonov An-714 | 20. 10. 1970. | Varijanta An-14A namenjena za ispitivanja | Eksperimentalni | |
| An-14Š | 1981—83. | Avio-lab. za ispitivanje izgradnje teških aviona | Eksperimentalni | |
| Antonov An-38 | 24. 06. 1994. | Putnički avion zasnovan na An-28 | ||
| An-38-100 | Verzija sa američkim motorima | |||
| An-38-200 | ||||
| An-38K | Vojni laki transportni avion | |||
| Serija srednjih transportnih aviona Antonova: An-24, An-26, An-30 i An-32. | ||||
| Antonov An-24 | NATO oznaka (engl. Coke) | 20. 10. 1959. | Putnički avion sa turbo-elisnim motorima (32 putn.) | Eksperimentalni |
| An-24A | 1959. | Avioni za regionalnu vožnju sa 44 sedišta | Serijski (200) | |
| An-24AT | 1962. | Laki vojno-transportni avion zasnovan na An-24A | Projekat | |
| An-24B | 1960. | Putnički avion sa 48-52 sedišta | Serijski (400) | |
| An-24K | 1963. | Administrativna, službena varijanta (16-18 putn.) | Projekat | |
| An-24RV | Razvojna verzija aviona An-24B | |||
| An-24V | 1961. | verzija za izvoz An-24B | ||
| Antonov 34 ili An-24T | 16. novembra 1965. | Laki vojno-transportni avion zasnovan na An-24V | Serijski (165) | |
| An-24RT | An-24T sa motorima RU19A-300 | |||
| Antonov An-30 | An-24FK, NATO - (engl. Clank) | 21. 8. 1967. | Avion za telemetrijska merenja, avio-foto snimanje. | Serijski |
| An-30A | Serijski | |||
| Antonov An-50 | 1972. | Putnički, avion za ispitivanje na An-24RV. | Projekat | |
| Antonov An-44 | 1978. | Transportni avion zasnovan na osnovu An-24. | ||
| Antonov An-25 | 1958. | Projekat aviona za borbu protiv aerostata. | Projekat | |
| Antonov An-26 | NATO oznaka (engl. Curl) | 1957. | Putnički avion (40 putn.), razvijen iz An-24 | |
| An-26 | 1969. | Vojno-transportni avion iz An-24RT. | Projekat | |
| An-26B | 1981. | Verzija za prevoz robe u kontejnerima. | Serijski | |
| An-26M „Spasitelj“ | Sanitetska verzija za 24 pacijenta. | |||
| An-26Š | Školsko-borbeni avioni | |||
| An-26RT | Elektronsko ometanje aviona i zemaljskih uređaja | |||
| Antonov An-32 | NATO - (engl. Cline) | 1976. | Verzija An-26 s turbo-ventilatorskim motorima. | |
| An-32B | Verzija s povećanom nosivošću za 500 kg. | |||
| An-32P | Avion za gašenje požara | |||
| Veliki transportni avioni sa turbo-elisnim motorima nosivosti preko 50 tona: An-22 „Antej“ i An-70. | ||||
| Antonov An-20 | 1958-60. | Vojno transportni avion, nosivosti do 40 t. | Projekat | |
| VT-22 | 1960. | Dalji razvoj vojno transportnog aviona oko 50 t. | Projekat | |
| Antonov An-22 | Antej, NATO - (engl. Cock) | 27. 2. 1965. | Veliki transportni avion zasnovan na VT-22 | Serijski (44) |
| An-22 PLO | 1965—72. | Projekat aviona sa velikim doletom oko 30.000 km | Projekat | |
| An-22A | 1972—73. | An-22 sa uvećanom nosivošću do 80 tona. | Serijski (28) | |
| An-22R | 1969—70. | Sa interkontinentalnim avio-raketnim kompleksom | Projekat | |
| An-22Š | 70-ih. | Sa trupom proširenim na 9.6 metara | Projekat | |
| An-122 | Sa uvećanom nosivošću do 120 t i letom od 2.500 km | Projekat | ||
| Antonov An-70 | 16. 12. 1994. | Vojno-transportni za velike količine tereta. | Prototip (2) | |
| An-70T | Civilna varijanta aviona | |||
| An-70TK | Putnički avion | |||
| An-70-100 | Verzija aviona An-70 sa 2 umesto 4 motora. | |||
| Antonov An-77 | An-70 sa motorima inostranih proizvođača | |||
| Antonov An-170 | Razvojna verzija An-70 | Projekat | ||
| Srednji transportni i putnički avioni sa mlaznim pogonom. | ||||
| Antonov An-72 | NATO - (engl. Coaler-C ) | 31. 8. 1977. | Transportni avion sa kratkom stazom poletanja | |
| An-72A | Vojni transportni avion | |||
| An-72AT | Transportni za prevoz standardnih kontejnera | |||
| An-72V | Izvozna varijanta | |||
| An-72S | Administrativna, službena varijanta | |||
| An-72T | Vojno-transportni avion | |||
| Antonov An-76 ili An-72P | Patrolni avion | |||
| Antonov An-71 | NATO - (engl. Madcap ) | 12. 7. 1985. | Avion An-72 za kontrolu iz vazdušnog prostora. | Prototip (2) |
| Antonov An-88 | Razvojna AWACS verzija An-71 (nije završena) | Projekat | ||
| Antonov An-74 | NATO - (engl. Coaler) | 1983. | An-72 za primenu od −60°S do +45°S. | |
| An-74T-100 | Transportni avion | |||
| An-74T-200 | Vojno-transportna varijanta An-74 (Egipat). | |||
| An-74T-200A | Vojno-transportna varijanta An-74 (Iran). | |||
| An-74TK-100 | Putnički avion (konvertibilna varijanta) | |||
| An-74TK-200 | Putnički avion (konvertibilna varijanta) | |||
| An-74TK-300 | Putnički avion (konvertibilna varijanta) | |||
| Antonov An-174 | Povećana verzija An-74 sa motorima ispod krila | |||
| Antonov An-140 | 17. 9. 1997. | Predviđen kao zamena za An-24 i An-26. | ||
| An-140T | Vojni transportni avion | |||
| An-140TK | Putnički avion (konvertibilna varijanta) | |||
| An-140-100 | Putnički avion | |||
| Antonov An-148 | 17. 12. 2004. | Mlazni putnički avion za međugradske letove | ||
| Super-transportni aviona Antonova: An-124 i An-225. | ||||
| Antonov An-124 | Ruslan, NATO - (engl. Condor) | 24. 12. 1982. | Strateški vojni transportni avion | Serijski |
| An-124-100 | Civilna kargo verzija An-124 | Serijski | ||
| Antonov An-225 | Mrija, NATO - (engl. Cossack) | 21. 12. 1988. | Transportni za prevoz velikih količina tereta | 1 primerak |
Galerija
uredi-
Antonov A-15, jedrilica slikana 1999. godine. -
Antonov A-40,
„Leteći tenk“. -
Antonov An-2, jedan od najrasprostranjenijih aviona na svetu. Poznat kao Kukuruznik. -
-
An-28, varijanta aviona Antonov An-14. Višenamenski avion iz 1973. -
Antonov An-24 avio-kompanije „Volga Avia“. -
Antonov An-26, srpskog ratnog vazduhoplovstva slikan na aero-mitingu 13. septembra 2009. god, na aerodromu Batajnica. -
Antonov An-72, prvi Antonovov avion na mlazni pogon iz 1977. -
Antonov An-74, naslednik An-72 razvijen 1983. -
Antonov An-70, transportni srednjeg doleta iz 1990-ih.
Povezano
urediNapomene
uredi- ↑ Po državnim, vazduhoplovnim propisima SSSR-a, saglasnost za aerodinamiku i čvrstoću strukture, za prvi let aviona prototipa je morao dati Nacionalni institut CAGI. Tu je nastao problem, pošto su stručnjaci Instituta odbili da daju takvu saglasnost, sumnjajući u potrebu za toliko malim brzinama poletanja i sletanja i u vrednost aviona s maksimalnom brzinom ispod 300 km/h. Problem je razrešen tako što je lično O. K. Antonov dao garancije za proračun aerodinamike i čvrstoće strukture aviona, uz saglasnost državnog vrha.[10]
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Jelka Venišnik-Eror, Đorđe Milanović: Ilustrovana istorija vazduhoplovtva - savremeni Ikari, „Vuk Karadžić“, Beograd 1989.
- ↑ „Antonov Design Bureau” (en). International Directory of Company Histories, Vol. 53.. St. James Press, 2003. Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ 3,0 3,1 „Samoletы OKB O. K. Antonova” (ru). Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ „Aviacionnыe firmы. A” (ru). Popis vazduhoplova proizvođača pod slovom A. Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ „Antonov Oleg Konstantinovich” (en). Kratka biografija O. K Antonova i popis aviona. 26. 5. 2004. Arhivirano iz originala na datum 2006-06-24. Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ Veronika Dernovaя. „K 100-letiю O. K. Antonova: ot parящego “Golubя” k mogučemu “Ruslanu”” (ru). Biografija O. K Antonova. Pristupljeno 11. novembar 2009.[mrtav link]
- ↑ „The ANTONOV A-9” (en). Članak o jedrilici A-9. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-26. Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ „A-11 sportivnый planer.” (ru). Pogledati u arhivi www.archive.org. Pristupljeno 5. novembar 2009.
- ↑ „A-15 glider by O.K.Antonov” (en). Russian aircraft since 1940" by Jean Alexander, pp. 521-522. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-16. Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ „An-2 legkiй transportnый samolet.” (ru). Pogledati u arhivi www.archive.org. Pristupljeno 5. novembar 2009.
- ↑ Miloš Subota: Džin An-225, članak o avionu An-225
- ↑ „OKB O. K. Antonova” (ru). Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ „Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR 1951-1965gg.” (ru). „Aviacionnaя biblioteka“. Ugolok neba. 2004. 11. 11. 2009. Pristupljeno 11. novembar 2009.
- ↑ „Passažirskiй DT-5/8” (ru). Izgled aviona DT 5/8. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 11. novembar 2009.
