Apsces testisa (epididimisa) je relativno redak ograničeni gnojni proces, koji nastaje kao posledica specifične i nespecifične infekcije epididimisa, testisa ili traume skrotuma. Kako infekcija nije lokalizovana samo u jednom intraskrotalnom organu, mnogi autori ovo oboljenje nazivaju akutni orhiepididimitis ili akutni epididimoorhitis.[1]

Apsces testisa
Epididimitis najčešće prethodi skrotalnom apscesu
SpecijalnostUrologija
Infektologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10N45.0
ICD-9604
DiseasesDB4342
MedlinePlus001279
eMedicinemed/704 radio/261 emerg/166
MeSHD004823

Etiologija

uredi

Apsces testisa i epididimisa je sekundarni, zapaljenjski proces ovih organa, i jedno od urgentnih stanja u akutnom skrotumu. U ogromnoj većini slučajeva prethodi mu nespecifična, ali može biti posledica i specifične infekcije.

Nespecifične infekcije,[2]
  • epididimisa i testisa,
  • istovremena upala testisa i epidididimisa,[3]
  • traumom izazvane infekcije,
  • jatrogeno izazvana infekcija.[4]
Specifične infekcije

Apsces testisa i epididimisa najčešće izazivaju: gram-negativne bakterije (Enterococcus spp. coliforms. Staphylococcus spp. Streptococcus spp.) Kohov bacil,[5] i sl. Transmisija infekcije je najčešće, ali ne i obavezno, seksualno uzrokovana.[6]

Ponekad akutnom epididimoorhitisu prethodi uretritis, prostatitis i simptomatska hidrocela ili hematocela.[7]

Furnijeova gangrena (nekrotizirajući fasciitis) je gangrenozni proces koji uključuje i apsces spoljašnjih genitalija, a nastaje kao posledica širenja infekcije iz urinarnog trakta ili direktno iz perirektalnih izvora infekcije.[8]

Klinička slika

uredi

Bolest počinje naglo;

  • Jakim bolom u testisu, koji se smanjuje pri mirovanju, ležanju ili elevaciji testisa.
  • Povišenom lokalnom i opštom telesnom temperaturom.
  • Otokom o crvenilom kože skrotuma (mošnice).[9]

Dijagnoza

uredi

U postavljanju dijagnoza apscesa testisa,[10] koristi se sledeće metode;

Anamneza
Fizički pregled
Imidžing testovi

Od ovih testova ultrazvuk može biti jako koristan,[11] jer potvrđuje dijagnozu nalazom apscesa u testisu.[12]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Diferencijalnodijagnostiki treba razmatrati sledeća stanja:[13]

Terapija

uredi

U slučaju orhiepididimitisa lečenje je konzervativno - odgovarajućim antibioticima (cefalosporini, tetraciklini kod nespecifičnih infekcija), uz mirovanje i primenu analgetika protiv bolova.

Drenaža apscesa, koja može biti površna ili intraskrotalna jedna je od metoda izbora, koja ima za cilj evakuaciju stvorenog gnojnog sasržaja u apscesu. Nema kontraindikacije za ovu vrstu intraskrotalnih apscesa, jer nema toliko teških stanja da bolesnik ne može da izdrži operaciju. Pacijenti sa Fournijeovom gangrenom zahtevaju agresivnu reanimaciju, primenu antibiotika širokog spektra i brzu hiruršku intervenciju.[15]

Kao dodatna mera primenjuje se elevacija skrotuma (može i sa suspenzijom za testise, ali se može biti i improvizovn), u cilju smanjenja otoka.

Prognoza

uredi

Ako se leči pravilno i na vreme apsces testisa najčešće ne ostavlja nikakve posledice. Međutim, zapušteni ili nelečeni oblik orhiepididimtis vrlo lako formira apsces.

Ponekad apsces testisa ili epididimisa može imati subakutni tok, kada bez obzira na terapiju ide ka daljem stvaranju apscesa. U tim stanjima on može da kolikvira, i da se spontano otvari na koži skrotuma. Ovakvu situaciju lekar ne bi trebalo da sačeka, već bi trebalo da se pravovremeno učini incizija sa drenažom uz maksimalnu antibiotsku zaštitu. Intezivno lečenje najčešće spašava testis, pri čemu se maceriraju i propadaju samo ovojnice testisa. Međutim ima slučajeva kada je jedini tretman orhiektomija ili vađenje testisa.

Izvori

uredi
  1. Granados Loarca, E.A. et al. Epididymo. testicular abscess. Arch EspUrol, 1994. 47(6):553-536.
  2. Schlossberg D. Clinical Infectious Disease. Cambridge Univ Pr. (2008)
  3. Trojian TH, Lishnak TS, Heiman D (April 2009). "Epididymitis and orchitis: an overview". Am Fam Physician79 (7): 583–7.
  4. Thakur, A., et al., Scrotal abscess following appendectomy. PediatrSurgInt, 2001. 17(7): p. 569.71.
  5. 5,0 5,1 Granados Loarca, E.A., Testicular abscess: a manifestation of tuberculosis. ActasUrolEsp, 1998. 22(4):381-383.
  6. Trojian TH, Lishnak TS, Heiman D (April 2009). Epididymitis and orchitis: an overview. Am Fam Physician79 (7): 583–587.
  7. Slavis, S.A., J. Kollin, and J.B. Miller, Pyocele of scrotum: consequence of spontaneous rupture of testicular abscess. Urology, 1989.33(4):313-316.
  8. Bodner D. Resnick MI, Novick AC. Scrotal abscess. In: Urology Secrets, eds. 3rd. Hanley and Belfus Inc; 2003. 70, 270.
  9. Granados Loarca, E.A. et al. Epididymo.testicular abscess. Arch EspUrol, 1994. 47(6): p. 553.6
  10. * S. Khan, J. Rehman, B. Chughtai, D. Sciullo, E. Mohan & H. Rehman : Anatomical Approach to Scrotal Emergencies: A New Paradigm for the Diagnosis and Treatment of the Acute Scrotum. The Internet Journal of Urology. 2010 Volume 6 Number 2
  11. Dogra, V.S., et al., Sonography of the scrotum. Radiology, 2003. 227(1):18-36.
  12. Berman JM, Beidle TR, Kunberger LE et-al. Sonographic evaluation of acute intrascrotal pathology. AJR Am J Roentgenol. 1996;166 (4): 857-61
  13. Dogra, V.S., et al., Sonography of the scrotum. Radiology, 2003. 227(1): p. 18.36.
  14. Dogra VS, Gottlieb RH, Rubens DJ et-al. Benign intratesticular cystic lesions: US features. Radiographics. 2001;21 Spec No (suppl 1): 273-281. Radiographics (full text) - Pubmed citation
  15. Corman JM, Moody JA, Aronson WJ. Fournier's gangrene in a modern surgical setting: improved survival with aggressive management. BJU Int. 1999 Jul. 84(1):85-8

Literatura

uredi
  • Thakur, A., et al., Scrotal abscess following appendectomy. PediatrSurgInt, 2001. 17(7):569-571.
  • Farriol, V.G., et al., Gray.scale and power dopplersonographic appearances of acute inflammatory diseases of the scrotum. J Clin Ultrasound, 2000. 28(2):67-72.
  • Schlossberg D. Clinical Infectious Disease. Cambridge Univ Pr.(2008)

Vanjske veze

uredi

Šablon:Portalbar

  NODES
Intern 1
mac 2
os 27
text 1