Cancan

Cancan je vrsta brzog plesa u dvočetvrtinskom taktu koji se izvodi primjerice na balovima ili u kabaretu. Pojavio se 1830ih na balovima u Montparnasseu. U prvo vrijeme se zvao "chahut" ili chahut, chahut-cancan (znači skandalozni). Konzervativno društvo i moralisti nisu odobravali pojavu cancana.

Offenbach Can-can

Godine 1850. Celeste Mogador, profesionalna plesačica, izmislila je verziju cancana u kome plesačice plešu u redu licem okrenute publici. Taj ples će kasnije dobiti ime "francuski cancan". Francuski can can ima živ i vrlo brz ritam, a plesačice moraju pokazati agilnost koja graniči sa akrobatikom. Nose duge crne čarape i duge haljine koje podižu i njima mašu. Ponekad u izvođenju sudjeluju i muškarci. Francuski cancan je brzo osvojio klubove u Parizu, iako je imao reputaciju seksualno provokativnog plesa.

Najpoznatiju verziju cancana stvorijo je Jacques Offenbach (galop iz njegove komične opere Orfej u podzemlju). I danas se izvodi diljem svijeta.

Can can je bio inspiracija brojnih skladatelja, slikara i filmskih umjetnika.

Poznate plesačice

Céleste Mogador
Marguerite Badel, genannt Rigolboche
Camélia Trompe-la-Mort
La Glu
Cri-Cri
Vol-au-Vent
Lili Jambes-en-l'air
La Môme Fromage
La Vénus de Bastringue
Rayon d'Or
Demi-Siphon
Muguet la Limonière
Églantine
Sauterelle

Cléopâtre
Cascadienne
Cha-U-Kao
Pâquerette
Torpille
Galipette
Gavrochinette
La Goulue (1866–1929)
Grille d'Égout
Fil de Fer
Pomme d'Amour
Jane Avril (1868–1943)
Nini Patte-en-l'air (1884–1930)
Saharet (1879–1942)