Dikcija

Dikcija (lat. dictio = govorenje, izražavanje)) odnosi se, u svom izvornom značenju, na izbor vokabulara svojstven nekom određenom piscu ili govorniku, kao i na stil izražavanja u nekoj pesmi ili priči. Iz toga se razvilo drugo značenje ove reči, koje je danas preovladalo, a odnosi se na osobenost govora, tj. na umeće takvog govora gde se svaka reč jasno čuje i razume u svojoj punoj složenosti, i tiče se pre izgovora i tona nego izbora reči i stila. Za dikciju se, u ovom sekundarnom značenju, ponekad koriste i termini elokucija ili artikulacija.

Dikcija izučava različite predmete, od kojih je među najvažijim registar upotrebe reči u formalnom ili neformalnom kontekstu. Analiza književne dikcije otkriva opšti ton i karakter jednog teksta, npr. prevaga glagola koji se odnose na kretanje u prostoru sugeriše aktivan karakter, dok prevaga glagola koji se odnose na stanje uma odražava introspektivni karakter.

U književnosti, dikcija se smatra osobenim tonom ili stilom koji neki pisac primenjuje i koji omogućuje da se neko delo lako identifikuje s tim piscem. U tom značenju dikcija uključuje izbor određenih reči ili izraza koji postaju svojstveni tom piscu. Dikcija može biti arhaična (koja koristi staromodni stil i izraze), visoka (koja koristi uzvišeni jezik i stil) i niska (koja koisti svakodnevni jezik).

Povezano

• Delanje (filozofija)
• Deskripcija
• Elokucija
• Enuncijacija
• Pozdrav
• Naracija
• Ortoepija
• Pesnička dikcija
• Produkcija govora
• Registar (sociolingvistika)
• Tehnika daha

Reference

Literatura

• Kenneth C. Crannell (1999). Voice and articulation na Google knjigama (izdanje iz 1997)
• http://literary-devices.com/content/diction

Vanjske veze

• Examples of diction in poetry
• Style and Diction — free software by the GNU Project