Efori

Efor (antgrč. Ἔφορος [Éphoros]; od grč. ἐπί [epí] – "na" i "nad", i ὁράω [oráo] – "videti", tj. "onaj koji nadgleda") je naziv za visokog državnog činovnika u antičkoj Sparti. Bilo je pet efora koji su birani na godinu dana i koji su se svakog meseca zaklinjali da će podržavati vladavinu spartanskih kraljeva, dok su se kraljevi zaklinjali da će poštovati zakon.

Efori

Herodot je tvrdio da je ovu insttituciju stvorio Likurg, ali je verovatnije da je da su oni nastali iz potrebe da rukovode zemljom dok su kraljevi vodili vojsku u rat. Efore je birala narodna skupština, kojoj su mogli da prisustvuju svi građani. Oni su se pokazali kao dobra ravnoteža prema dva nasledna kralja, koji su retko sarađivali međusobno. Platon ih je zvao tiranima koji su upravljali Spartom kao despoti, dok su kraljevi bili tek nešto više od generala.

Efori su predsedavali sastancima Geruzije, oligarhijskog veća staraca. Oni su vodili građanske parnice, sakupljali poreze, brinuli se o kalendaru, spoljnoj politici i vojnoj obuci mladića. Godina je nazivana po jednom od njih, kao što se u Atini nazivala po „arhontima“. Dva efora su pratila vojsku u rat, i mogli su da uhapse i zatvore kraljeve zbog lošeg komandovanja za vreme bitke. Efori su bili u stalnom ličnom ratu sa „helotima“ i mogli su da uhapse ili smaknu bilo koga od njih iz bilo kog razloga i u bilo koje vreme a da ih čak ni ne izvedu na suđenje.

Kleomen III je ukinuo efore 227. pne., ali ih je makedonski kralj Antigon III Doson ponovo uspostavio posle bitke kod Selasije. Ovaj položaj se zadržao do drugog veka nove ere kad ih je verovatno ukinuo rimski car Hadrijan.