Gasotransmiteri su gasoviti molekuli koji se sintetišu u telu. Ova grupa molekula obuhvata azot-monoksid, vodonik sulfid, ugljen monoksid, i u manjoj meri Azotsuboksid.

Gasotransmiteri su familija endogenih gasovitih signalnih molekula. Ovi gasovi dele mnoge zajedničke karakteristike u pogledu proizvodnje i funkcije, ali ispoljavaju svoje dejstvo na jedinstvene načine. Oni se razlikuju od klasičnih signalnih molekula u ljudskom telu. Prvi nagoveštaji da gas ima direktno dejstvo na farmakološkim receptorima i da stoga deluje kao neurotransmiter su izneti 1981, u rezultatima kliničkih ispitivanja azot monoksida.[1][2][3] In vitro eksperimenti su potvrdili ta opažanja.[4][5]

Reference

uredi
  1. Gillman MA, Lichtigfeld FJ (January 1981). „A comparison of the effects of morphine sulphate and nitrous oxide analgesia on chronic pain states in man”. J. Neurol. Sci. 49 (1): 41–5. DOI:10.1016/0022-510X(81)90186-6. PMID 7205318. 
  2. Gillman MA, Lichtigfeld FJ (February 1981). „The similarity of the action of nitrous oxide and morphine”. Pain 10 (1): 110. PMID 7232008. 
  3. Gillman MA, Lichtigfeld FJ (May 1983). „Nitrous oxide interacts with opioid receptors: more evidence”. Anesthesiology 58 (5): 483–4. PMID 6301312. 
  4. Daras C, Cantrill R, Gillman MA. (3H)Naloxone displacement: evidence for nitrous oxide as opioid receptor agonist. Eur J Pharmacol 89:177-178.
  5. Ori C., Ford-Rice F and London E.D. Effects of nitrous oxide and halothane on mu and kappa opioid receptors in guinea-pig brain. Anesthesiology 70: 541-544,1989.
  NODES