Gvožđe(II) hlorid
Gvožđe(II) hlorid (fero hlorid) je hemijsko jedinjenje sa formulom FeCl2. To je paramagnetična čvrsta materija sa visokom tačkom topljenja. FeCl2 se kristališe iz vode kao zelenkasti tetrahidrat. To je oblik koji se najčešće sreće u laboratoriji. Postoji i dihidrat, koji je takođe rastvoran u vodi. Vodeni rastvor FeCl2 je žut.
Gvožđe(II) hlorid | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | Fero hlorid | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 7758-94-3 , 16399-77-2 (dihidrat) 13478-10-9 (tetrahidrat) | ||
PubChem[1][2] | 24458 | ||
ChemSpider[3] | 22866 | ||
UNII | S3Y25PHP1W | ||
ChEBI | 30812 | ||
RTECS registarski broj toksičnosti | NO5400000 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | FeCl2 | ||
Molarna masa | 126.751 g/mol (anhidrat) 198.8102 g/mol (tetrahidrat) | ||
Agregatno stanje | žuto mrka čvrsta materija (anhidrat) bledo zelena čvrsta materija (di-tetrahidrat) | ||
Gustina | 3.16 g/cm3 (anhidrat) 2.30 g/cm3 (dihidrat) 1.39 g/cm3 (tetrahidrat) | ||
Tačka topljenja |
677 °C (anhidrat) | ||
Tačka ključanja |
1023 °C (anhidrat) | ||
Rastvorljivost u vodi | 64.4 g/100 mL (10 °C), 68.5 g/100mL (20 °C), 105.7 g/100 mL (100 °C) | ||
Rastvorljivost u THF | rastvoran | ||
Struktura | |||
Kristalna rešetka/struktura | Monoklinična | ||
Geometrija molekula | oktaedralna na Fe | ||
Opasnost | |||
NFPA 704 | |||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi anjoni | Gvožđe(II) fluorid Gvožđe(II) bromid Gvožđe(II) jodid | ||
Drugi katjoni | Kobalt(II) hlorid Mangan(II) hlorid Bakar(II) hlorid | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Proizvodnja
urediHidratisane forme fero hlorida se dobijaju tretmanom otpada proizvodnje čelika hlorovodoničnom kiselinom. Takvi rastvori se nazivaju "potrošenom kiselinom," posebno kad hlorovodonična kiselina nije kompletno konzumirana:
Potrošena kiselina se mora tretirati pre nogo što se odbaci. Gvožđe(II) hlorid je javlja kao sporedni produkt i pri proizvodnji titanijuma, pošto neke rude titanijuma sadrže gvožđe.[5]
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
- ↑ Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.