Hepatitis A

Hepatitis A (epidemični hepatitis, zarazna žutica) je akutna upalna bolest jetre uzrokovana malim RNK virusom koji se prenosi fekalno-oralnim putem. Reč je o prilično zaraznoj bolesti koja se može javiti sporadično ili može biti epidemijskih pojava, posebno u uslovima pogoršanja sanitarnih prilika, nakon poplava i drugih prirodnih katastrofa.

Hepatitis A
Žutilo očiju i kože kod Hepatitisa A
Specijalnost	Infektologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	B15
ICD-9	070.1
DiseasesDB	5757
MedlinePlus	000278
eMedicine	med/991 ped/977
MeSH	D006506

Rasprostranjenost

Distribucija bolesti 2005.

Pojavljuje se u svim delovima sveta, ali se endemski, uz povremene epidemije, češće javlja u slabije razvijenim i nerazvijenim zemljama sveta (npr. zemlje Afrike, Bliskog i Dalekog istoka, Južne i Srednje Amerike).

Put prenosa

U prenošenju virusa hepatitisa A osnovnu ulogu ima feko-oralni put prenosa (bolest „prljavih ruku“). Kontaktni put prenosa uslovljen je prisutnošću sveže fekalne kontaminacije na jagodicama prstiju, pa je tako prenos znatno olakšan kod onih osoba koji ne peru ruke sapunom. Deca su najpodložnija ovoj zarazi, mada je bolest obično blažeg oblika i kraće traje. Pojava virusa zavisi od sanitarnog stanja okoline, higijenskih navika i veličine grupa u bliskom kontaktu (npr. vrtići, škole, porodice i sl.). Za razliku od zemalja nižeg higijenskog standarda, hepatitis A se u razvijenim zemljama, poboljšanjem socioekonomskih uslova života javlja u kasnijoj životnoj dobi.

Bolest se može preneti i zagađenom vodom. Tada se hepatitis obično javlja u obliku masovnih epidemija eksplozivnog karaktera, a zahvaćene su sve starosne dobi. Hepatitis A virus može se širiti i zagađenim hranom. Obično se radi o namirnicama koje ne prolaze termičku obradu ili je ona nedovoljna (npr. sirove ili nedovoljno termički obrađene školjke koje potiču iz kontaminirane vode), odnosno, zagađenje nastaje nakon dodatnih manipulacija (stoga je važno kontrolirati osobe koje rade sa hranom). Malo je dokaza o postojanju rizika prenosa HAV heteroseksualnim kontaktom, dok je kod homoseksualnih muškaraca učestalost anti-HAV visoka. Parenteralni prenos HAV putem krvi je moguć, ali izuzetno retko. Čovek je jedini rezervoar virusa hepatitisa A (oboleli može da zarazi druge osobe u fazi inkubacije i u akutnoj fazi bolesti). Zaražene osobe mogu da prenesu virus na druge ljude dve nedelje pre nego što se kod njih pojave simptomi, pa do nedelju dana posle pojave žutice (sve zajedno oko tri nedelje).

Klinička slika

Inkubacija tj. vreme koje prođe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma bolesti, traje 2 do 4 nedelje. Simptomi bolesti su: temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, mučnina i povraćanje, a ponekad i proliv. Kada temperatura padne, koža i beonjače postaju žute, urin taman, a stolica svetlija. To je znak da je jetra povećana. Nakon 1 do 2 nedelje simptomi bolesti nestaju, ali potpuni oporavak traje duže (4 do 6 nedelja).

Bolest obično prolazi spontano i nikad ne prelazi u hronični oblik. Ipak, HAV može da uzrokuje prolongiranu kolestazu (zastoj žuči) praćenu povišenim nivoom alkalne fosfataze i ukupnog bilirubina što može potrajati nekoliko meseci ili, što je još ređe, poprimiti hronični relapsirajući tok (ovo se smatra kao posledica nekompletnog nestajanja HAV). Opisano stanje obično se reši, najkasnije, za godinu dana. HAV može biti i okidač za oblik autoimunog hepatitisa koji se pogrešno smatra „hroničnim“ hepatitisom. Mali je broj pacijenata kod kojih se bolest naglo pojavi, a teški, tzv. fulminantni oblik može da ošteti jetru. Uočeno je to da se fulminantni hepatitis A, iako redak, sa sve većom učestalošću javlja kod intravenskih ovisnika.

Znakovi bolesti zavise o stanju obolelog, ali i o životnoj dobi u kojoj se infekcija javila. U dečjem uzrastu, naročito u prvim godinama života, bolest je blaga i često prolazi neprimećeno. Međutim, infekcija u kasnijoj dobi može poprimiti teži oblik bolesti.

Laboratorijske pretrage

Laboratorijski nalazi pokazuju povišene vrednosti jetrenih enzima (AST, ALT), što je znak oštećenja jetrenih ćelija, ali i povišeni bilirubin. Tokom akutne infekcije imunski sistem obolelog stvara antitela IgM anti-HAV koji se u krvi zadržavaju narednih 6 do 12 meseci od pojave prvih simptoma bolesti. Prisustvo IgG anti-HAV u serumu je pokazatelj preležanosti hepatitisa A ili imuniteta stečenog vakcinisanjem protiv hepatitisa A. Virus se može izolovati iz stolice obolelog, ali se ne radi rutinski.

Lečenje

Lečenje je simptomatsko i sastoji se u snižavanju telesne temperature (uz antipiretike), održavanju elektrolitske ravnoteže, mirovanju i dijetnoj ishrani. U slučaju težeg oblika bolesti, osoba se smešta u jedinicu intenzivnog lečenja. Bolest prolazi spontano, a prelaz u hronični oblik bolesti nije zabeležen.

Prevencija

Osnovna prevencija hepatitisa A ista je kao i kod drugih crevnih oboljenja, tj. stvaranje uslova za redovno sprovođenje mera lične higijene i higijene okoline (pranje ruku, pravilno odlaganje otpadnih materija, osiguranje zdravstveno ispravne vode i hrane).

Bolest se može sprečiti i vakcinisanjem koje se preporučuje: putnicima u endemska područja, medicinskom osoblju, osoblju i štićenicima u centrima celodnevne nege, osobama koje učestvuju u procesu proizvodnje hrane, osobama koje rade u komunalnim poduzećima (na poslovima odvoza đubreta i poslovima vezanim za kanalizaciju), osobama s nekim hroničnim bolestima jetre. Takođe, vakcinisanje protiv hepatitisa A preporučuje se i homoseksualcima, te intravenskim ovisnicima. Osobama koje žive u domaćinstvu s obolelima kao i osobama koje su u seksualnom kontaktu sa zaraženim, preporučuje se vakcinisanje od hepatitisa A - postekspozicijska profilaksa dve nedelje od izloženosti zarazi. Vakcinisanje se sastoji od 2 doze inaktivisane vakcine, s tim da druga doza sledi 6 do 12 meseci nakon prve doze. Danas postoji i kombinovano vakcinisanje koje štiti od hepatitisa A i B. Daje se u tri doze (druga doza mesec dana nakon prve, a treća doza pet meseci od druge). Tako stečena zaštita je dugotrajna.