Kalijum jodid

Kalijum-jodid
	Kalijum-jodid
Drugi nazivi	jodid potaše
Identifikacija
CAS registarski broj	7681-11-0
PubChem	4875
ChemSpider	4709
UNII	1C4QK22F9J
DrugBank	DB06715
KEGG	D01016
MeSH	Potassium+iodide
ChEBI	8346
ChEMBL	CHEMBL1141
RTECS registarski broj toksičnosti	TT2975000
ATC code	R05CA02,S01XA04, V03AB21
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[K+].[I-]
InChI
	InChI=1S/HI.K/h1H;/q;+1/p-1 ; Kod: NLKNQRATVPKPDG-UHFFFAOYSA-M InChI=1/HI.K/h1H;/q;+1/p-1; Kod: NLKNQRATVPKPDG-REWHXWOFAG
Svojstva
Molekulska formula	KI
Molarna masa	166.00 g/mol
Agregatno stanje	bela kristalna supstanca
Gustina	3.13 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja	681 °C (954 K)
Tačka ključanja	1330 °C (1603 K)
Rastvorljivost u vodi	128 g/100 ml (6 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
Opasnost u toku rada	Blago opasan
NFPA 704	0 1 0
R-oznake	R36, R38, R42-R43, R61
S-oznake	S26, S36-S37, S39, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	kalijum-bromid; kalijum-hlorid
Drugi katjoni	litijum-jodid; natrijum-jodid; rubidijum-jodid; cezijum-jodid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalijum-jodid (molekulska formula - K I) je neorgansko hemijsko jedinjenje koje gradi bezbojne kristale lako rastvorljive u vodi.^[6]^[7]

Kalijum-jodid je prosto hemijsko jedinjenje koje se sastoji od dva jona K⁺ i I^-.

Iz njega se lako dobija jod pomoću oksidacionog sredstva npr. hlora (ovo je i princip na kome se zasnivaju sve dokazne reakcije koje upotrebljavaju kalijum-jodid-skrobnu hartiju kao indikator):

2 KI(aq) + Cl₂(aq) → 2 KCl + I₂(aq)

Kalijum-jodid se može (između ostalog) dobiti reakcijom:

FeI₂ + K₂CO₃ → 2 KI + FeCO₃

NJegova temperatura topljenja je 680 °C a temperatura ključanja 1330 °C

U vodenom rastvoru kalijum-jodida rastvara se jod. Koristi se u organskim sintezama, u medicini, u hemijskoj analizi, u fotografiji, male količine se dodaju i kuhinjskoj soli radi obogaćivanja jodom (koji je esencijalan makroelement).

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Housecroft3rd-6] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-7] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[6]

[7]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]