Klavulanska kiselina

Klavulanska kiselina je inhibitor beta-laktamaze koji se najčešće kombinuje sa nekim penicilinima, primarno amoksicilinom i tikarcilinom, i primenjuje kod slučajeva infekcija izazvanih podložnim sojevima bakterija koje luče beta-laktamazu. Preparati sa klavulanskom kiselinom omogućavaju, dakle, lečenje i nekih rezistentnih sojeva.

Klavulanska kiselina
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com acid.html Monografija
Identifikatori
CAS broj 58001-44-8
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 5280980
DrugBank DB00766
ChemSpider[3] 4444466
KEGG[4] C06662 DaY
ChEBI CHEBI:3736 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL777 DaY
Hemijski podaci
Formula C8H9NO5 
Mol. masa 199,161
SMILES eMolekuli & PubHem
Fizički podaci
Tačka topljenja 117.5-118 °C (-63 °F)
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 1,0 h
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status

Ime je dobila po mikroorganizmu Streptomyces clavuligerus iz kojeg je klavulanska inicijalno izolovana. Najveća količina ove kiseline danas se dobija biosintezom iz aminokiseline arginina.

Mehanizam delovanja

uredi

Uprkos postojanju beta-laktamskog prstena u njenoj strukturi, klavulanska kiselina ima marginalan antibakterijski učinak. Ipak, sličnost između hemijskih struktura dozvoljava da molekul klavulanske deluje kao konkurentni inhibitor dejstva beta-laktamaze na beta-laktam kod antibiotika (ovi inhibitori se često nazivaju suicidalnim inhibitorima). Ovim se smanjuje količina enzima dostupnog za delovanje protiv samog antibiotika čime je omogućeno postizanje odgovarajuće koncentracije leka i vezivanje za PVP, ali čak ni ovakva kombinacija nije garant uspešnog tretmana protiv sojeva koji luče penicilazu.

Klavulanska kiselina postojana je pri oralnom unosu, a nejčešće se primenjuje u obliku njene kalijumove soli - kalijum klavulanata. Metaboliše je jetra a izlučuje se renalnim putem.

Neželjeni efekti

uredi

Prilikom primene klavulanske kiseline zabeležena je pojava kratkotrajne holestatične žutice i akutnog hepatitisa koji uglavnom nestaju bez posebnog tretmana nešto posle prestanka primene preparata. Ovakvi neželjeni efekti su retki, i pogađaju prvenstveno one starije od 65 godina.

Većina farmakoterapisjkih smernica preporučuju primenu preparata amoksicilina sa klavulanskom kiselinom (poznati pod nazivima: Panklav®, Amoksiklav®...) samo nakon pravljenja antibiograma čiji rezultati upućuju na soj koji luči penicilazu, a senzitivan je na spomenutu kombinaciju. Čak i kada je primena preparata indikovana ne bi trebalo da traje duže od 14 dana.

Osobine

uredi
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[6] (ALogP) -1,2
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) 0,1
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 87,1

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.  edit
  8. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.  edit

Vanjske veze

uredi
  NODES