Manić (riba)
Za ostale upotrebe, v. Manić (razvrstavanje).
Manić (lat. Lota lota) je slatkovodna riba koja samo na prvi pogled podseća na soma, pripada familiji Lotidae.[1]
- Lokalni nazivi: žabar, derača, menka, menjka
- Maks. dužina: 1 m.
- Maks. težina: od 25 do 30 kg.
- Vreme mresta: od decembra do marta
| Manić | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Chordata |
| Razred: | Actinopterygii |
| Red: | Gadiformes |
| Porodica: | Lotidae |
| Rod: | Lota |
Opis i građa
urediManić, za razliku od soma ima srazmerno manje vilice i zašiljenije, naročito ako se posmatraju odozgo i na donjoj vilici se nalazi jedan karakterističan brk. Leđno peraje je dugo i proteže se do repnog koje je polukružnog oblika. Analno peraje, po dužini je slično kao kod soma. Koža je prekrivena sitnim krljuštima preko koje je sloj prilično vodenaste sluzi. To je uticalo da dobije i lokalni naziv „žabar“.
Navike, stanište, rasprostranjenost
urediManić spada u porodicu bakalara - Lotidae - koji su najzastupljeniji u severnim morima a naseljavaju i reke i jezera od Skandinavije do Japana. Neke morske vrste dostižu težinu i do 50 kg. Za vreme leta mu se aktivnost bitno smanjuje, slabo se kreće i hrani se nastojeći da se zadrži na najdubljim mestima gde je voda najhladnija.
Manić je, kao izrazita riba dna, dosta lenj. Preko dana retko napušta svoja skrovišta osim kada ga na to ne primoravaju visoke vode. Aktivan je isključivo noću i tada se lovi, najčešće u blizini skrovišta od koga se ni tada mnogo ne udaljava.
Manić je neobična, vrlo interesantna i retka riba, u Srbiji naseljava vode sliva Dunava. Krajnja južna tačka njenog areala su pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim u Crnoj Gori. Manića tamo nazivaju „deraća“ i tu dostiže i više od 2 kg težine.
Manić je, početkom ovog veka, bio nastanjen u gornjem toku Velike Morave. Lovljeni su primerci težine do 3 kg. Stari ribari tvrde da ga je bilo mnogo kao i soma. Međutim, ni izdaleka nije bio cenjen kao som. Od tog vremena, a naročito posle Drugog svetskog rata, brojnost manića je stalno opadala, najverovatnije zbog povećane zagađenosti vode.
Razmnožavanje
urediManić, zbog svog porekla, je jedina riba u Srbiji koja se mresti i aktivna je zimi. Tačnije, mresti se od decembra do marta. Plodnost je 5 000 000 jaja. Jaja su sitna, imaju u prečnika oko 1 mm. I pored velike plodnosti, samo mali broj manića uspe da se izvede iz ikre. Mnoga mlađ strada kako od samih roditelja tako i od drugih grabljivica, ili ne nađe odgovarajuće uslove za život. Ženka polaže ikru na peščanim mestima, gde je rečni tok mirniji.
Reference
uredi- ↑ „The decline of the 'disgusting' burbot”. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 7 July 2015.
Literatura
uredi- Fishbase
- Fritz Terofal u. a.: Süßwasserfische in europäischen Gewässern. Mosaik, München 1984, ISBN 3-570-01274-3.
- Kurt Seifert, Alexander Kölbing: So macht Angeln Spaß. Bechtermünz, Eltville 1995, ISBN 3-8289-1645-7.
- Roland Gerstmeier, Thomas Romig: Die Süßwasserfische Europas für Naturfreunde und Angler, 2. Auflage. Franckh-Kosmos, Stuttgart 2003, ISBN 3-440-09483-9, S. 311 ff.
- D. M. Cohen, T. Inada, T. Iwamoto, N. Scialabba:Gadiform Fishes of the World (Order Gadiformes). Food and Agriculture Organization of the UN, Rom 1990, ISBN 92-5-102890-7 (FAO Species Catalogue. Bd. 10).
