Mikrozom

U ćelijskoj biologiji, mikrozomi su artifakti slični vezikulama koji se formiraju od delova endoplazmatičnog retikuluma (ER) kad se eukariotske ćelije razgrade u laboratoriji. Po definiciji, mikrozomi nisu prisutni u originalnim živim ćelijama.^[1]

Mikrozomi mogu da budu koncentrisani i odvojeni od drugih ćelijskih ostataka diferencijalnim centrifugiranjem. Razgrađene ćelije, jedro, i mitohondrije se talože na 10,000g, dok rastvorni enzimi i fragmentisani ER, koji sadrži citohrom P450 (CYP), ostaju u rastvoru (g je gravitaciono ubrzanje Zemlje). Na 100,000g, ER se taloži iz rastvora dok enzimi ostaju u rastvoru. Na ovaj način se citohrom P450 koncentriše u mikrozomima i izoluje. Mikrozomi imaju crvenkasto smeđu boju, usled prisustva kofaktora (hema) koji sadrže gvožđe. P450 enzimi su najobilniji u jetri sisara (pacova, miševa i ljudi).^[2]

Reference

↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
↑ A Claude (1946). „Fractionation of mammalian liver cells by differential centrifugation”. JEM (The Rockefeller University Press) 84: 61-89. DOI:10.1084/jem.84.1.61.

Povezano

S9 frakcija

Spoljašnje veze

MeSH Microsomes

[VoetBiochemistry3rd-1] Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

[2] A Claude (1946). „Fractionation of mammalian liver cells by differential centrifugation”. JEM (The Rockefeller University Press) 84: 61-89. DOI:10.1084/jem.84.1.61.

[1]

[2]