Natrijum silikat

Natrijum silikat
	Sodium metasilicate
Drugi nazivi	vodeno staklo; tečno staklo; E550
Identifikacija
Abrevijacija	E550
CAS registarski broj	6834-92-0 , 10213-79-3 (pentahidrat) ; 13517-24-3 (nonahidrat)
PubChem	23266
ChemSpider	21758
EINECS broj	229-912-9
UN broj	3253
MeSH	Sodium+metasilicate
ChEBI	60720
RTECS registarski broj toksičnosti	VV9275000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Na+].[Na+].[O-][Si]([O-])=O
InChI
	InChI=1/2Na.O3Si/c;;1-4(2)3/q2*+1;-2; Kod: NTHWMYGWWRZVTN-UHFFFAOYAB
Svojstva
Molekulska formula	Na2SiO3
Molarna masa	122.06 g/mol (anhidrat) ; 212.14 g/mol (pentahidrat)
Agregatno stanje	belo-sivi prah
Gustina	2.4 g/cm3, (čvrsto stanje)
Tačka topljenja	1088 °C (anhidrat) ; 72.2 °C (pentahidrat)
Rastvorljivost u vodi	restvorn materijal
Indeks prelamanja (nD)	1.52 (anhidrat) ; 1.456 (pentahidrat)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−1519 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	113.8 J K−1 mol−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Mallinckrodt Baker, Inc.
EU-klasifikacija	Korozivan materijal (C)
EU-indeks	014-010-00-8
NFPA 704	0 2 0
R-oznake	R34, R37
S-oznake	(S1/2), S13, S24/25, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Natrijum karbonat; Natrijum germanat; Natrijum stanat; Natrijum plumbat
Drugi katjoni	Kalijum silikat
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Natrijum silikat je so rastvorljiva u vodi, čiji se vodeni rastvor naziva vodeno staklo. Po hemijskom sastavu je natrijum metasilikat, i pojavljuje se u sljedećim oblicima: Na₂SiO₃ i Na₂SiO₃·9H₂O.^[4] Postoje i druge forme (npr. ortosilikat Na₄SiO₄) a njihova zajednička osobina je rastvorljivost u vodi uz formiranje staklaste emulzije.

Upotreba

Upotrebljava se u industriji kao adhezivno sredstvo, za sprečavanje korozije, u proizvodnji vatrostalnih materijala, u proizvodnji tekstila, itd.

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ J.A. Vaccari. Materials handbook. McGraw-Hill.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] J.A. Vaccari. Materials handbook. McGraw-Hill.

[4]

[1]

[2]

[3]