Perun
Perun (stsl.Perunъ) je slovenski bog neba i groma, ali i pokrovitelj vladara.[1] Verovatno je bio vrhovni bog svih starih Slovena. Perunov dan je bio četvrtak.[2] [3] Perunu je bila posvećena biljka perunika (bogiša),[4][5] ali i hrast.[6]
Etimologija i indoevropsko poreklo
urediIme „Perun“ izvodi je praslovenska reč,[7] a izvodi se od indoevropskog korena „per“ odnosno „perk“ koji ima značenje „udariti“ (vrlo snažno, silovito udariti), „rasprsnuti“ i sufiksa „un“ koji označava onoga koji izvršava radnju.[8] Bog Gromovnik pojavljuje se i kod Litvanaca pod imenom Perkunas.[9] Skoro isti oblik imena boga groma kod Slovena i Litvanaca možda ukazuje na poreklo boga Peruna u vreme religijskog, a možda i jezičkog, zajedništva Slovena i Litvanaca. Postojanje boga groma kao vrhovnog boga u vreme mnogobožačkih verovanja upadljivo je i kod starih Grka i Rimljana. Isto mesto, u spisku bogova, Peruna, Zevsa i Jupitera može ukazivati na zajedničke religijske osnove Indoevropljana, to jest da su u vreme zajedništva imali boga groma kao važno, ili vrhovno božanstvo.
Opis
uredi
U Vladimirovom Kijevu 980. je izgleda prikazan sa sedom kosom, a plavim brkovima.[10] Slično Zeusu i Toru verovatno je zamišljano da Perun vozi kočiju, a u jednoj ruci drži sekiru, ili čekić. Svoje strele ili sekiru bacao je na zle ljude i duhove. Može se usporediti sa Zeusom. Oženjen je Suncem. Njegovo je oružje zlatna jabuka. Svijet je opisan kao stablo, hrast, čije su grane nebo, a korijenje podzemlje. Veles, Perunov brat, bježao je od Peruna skrivajući se svugdje kako bi došao do podzemlja. Gdje bi došao, udarila bi munja s neba, a baca ju Perun.
Mitologija
urediPerun je vladar neba, groma i munja. Veles, vodeni bog, živi u podzemlju, a Perun s njim dijeli Sunce. Suša je Velesova krađa, grom borba bogova, a kiša Perunova milost. Perun i Veles su poslije postali jednaki kao Bog Otac i Sotona. Perunov otac Svarog također je smatran vrhovnikom.
Perun kao vrhovni bog starih Slovena
urediPrvi zapis koji govori o vrhovnom bogu-gromovniku kod Slovena ostavio je vizantijski istoričar Prokopije iz Cezareje koji je u VI veku u svom delu O Ratovima (lat. De bellis) zabeležio verovanja Anta i Slovena.Veruju naime (i Anti i Sloveni) da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, i žrtvuju mu goveda i sve ostale žrtvene životinje.[11] Prokopije nije zabeležio ime tog boga groma, ali iz pisanih izvora koji su nastali posle, jasno je da je pisao o Perunu.[12] Neposredno pisanje o Perunu sa njegovim imenom nalazi se u Povesti minulih leta, ili Nestorovom letopisu iz 12. veka. To je delo u kome se opisuje Peruna kao vrhovni bog Kijevske Rusije pre primanja hrišćanstva. Nestor prvo spominje Peruna u pisanju o napadu kijevskog kneza Olega na Carigrad u 907. godini. Carevi pak Leon i Aleksandar mir učiniše sa Olegom, obavezaše se da plaćaju danak i iđahu prisezati jedni drugima: carevi cjelovaše sami krst, a Olega i muževe njegove vodiše na zakletvu prema ruskome zakonu, i oni se kleše oružjem svojim, i Perunom, bogom svojim, i Volosom, bogom stoke, i utvrdiše mir.[13] Tako se Perun javlja i kao bog rata. Prema Nestoru slično zaklinjanje u Peruna ponovilo se u vreme sporazumevanja kijevskog kneza Igora 945. sa Vizantincima. I ko pomisli od strane Rusa da razruši ovu ljubav, da oni od njih koji su primili krštenje - osvetu dobiju od Boga svedržitelja, osudu na gubljenje vijeka budućeg; a oni od njih koji nisu kršteni - da nemaju pomoći od Boga, ni od Peruna,...[14]Ako pak ko od knezova ili od ljudi ruskih, hrišćanin ili nehrišćanin, naruši ovo što je napisano na hartiji ovoj, da - po zasluzi - umre od oružja svoga i da bude proklet od Boga i od Peruna za to što naruši svoju zakletvu.[15] Sutradan dozva Igor poslanike i dođe na brdo gdje stajaše Perun, i odložiše oružje svoje, i štitove i zlato, i zakle se Igor i ljudi njegovi ... Ako pak od onoga što ranije kazasmo šta ne održimo, ja i ovi sa mnom i poda mnom da imamo kletvu od Boga u kojega vjerujemo - u Peruna i Volosa, stočjeg Boga, i da budemo žuti kao zlato, i svojim oružjem da isječeni budemo. Za godinu 980. piše i Poče da jedini knezuje Vladimir u Kijevu i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra, a sa zlatnim brkovima, i Horsa, i Dažboga, i Striboga i Simargla, i Mokoš. I prinosiše im žrtve, nazivajući ih bogovima.[16][17]
Gradnja drvenog kipa boga Peruna i još 5 kipova na uzvišenju u Kijevu bila je poslednja velika pobeda mnogoboštva na tom području. Nije prošla ni jedna decenija, a 988. knez Vladimir odlučio je da se oženi vizntijskom princezom Anom i prihvati njenu veru hrišćanstvo, a da odbaci stare bogove Slovena. “Naredi da se obore kumiri, i jedni da se iseku, a drugi da se spale. Peruna zapovedi privezati konju za rep i svući sa Gore niz Boričev do potoka, i postavi 12 ljudi da ga tuku gvozdenim palicama... I kada su ga vukli rukavcem do Dnjepra, oplakivahu ga nevernici, jer još ne behu primili sveto krštenje. I dovukavši ga baciše ga u Dnjepar.”[18] Knez Vladimir postavio je ljude kojima je rekao: “Ako nasedne [kip Peruna] negde na obalu, odgurajte ga (u Dnjepar) ...“[19]
Kod Slovena na zapadu, Chronica Slavorum navodi da oni štuju boga (bez zapisanog imena) čiji atributi nisu navedeni, a vlada nebom i Zemljom.
Kada su Sloveni prihvatili hrišćanstvo Peruna, kao gromovnika, zamenio je Sv. Ilija.[20][9] Pored uzvišenja kod Kijeva i na više drugih uzvišenja gde su živeli mnogobožački Sloveni poštovan je bog-gromovnik, Perun, ili su povezivana sa tim bogom. Jugoistočno od Splita postoji nekoliko uzvišenja (Perun, Perunsko i Perunić) nazvanih po Perunu, a za jedno od njih ime je sačuvano od druge polovine 11. veka.[21] Trag Peruna se očuvao i u nekim drugim toponimima kao brdo na Učki do savremenog doba,[22]. U drugim slučajevima hrišćani su ime Perun za neke vrhove zamenili imenom Sv. Ilije hrišćanskog svetitelja koji je bio gospodar gromova, slično kao Perun.[23] Izgleda da je i žrtvovanje goveda preneto od Peruna na Svetog Iliju.[24] Posle nestanka vere u boga Peruna, njegovo ime opstalo je kao lična imena Perun, Peruna, Perunika i Perunica kod južnih Slovena, a odatle je izvedeno i prezime Perun(i)či kod Srba.[25]
Reference
uredi- ↑ Alimov 2015: str. 16-17 (156-157)
- ↑ Skok 1972: str. 644. U romanskim jezicima za četvrti radni dan u sedmici, četvrtak, javlja se i ime Jovis dies, to jest Jupiterov dan. Kod Germana Jupiter je izjednačavan sa Donarom, a četvrtak je nazivan donerstag (Donnerstag). Kod Slovena u području Elbe/Labe to jest u jeziku lužičkih Srba isti dan se zove i “peräune- dăn” (Perun-dan). Iz toga se vidi da su oni Peruna izjednačili sa Jupiterom i Donarom
- ↑ Ivanov 2005: str. 12-13. U romanskim jezicima za četvrti radni dan u sedmici, četvrtak, javlja se i ime Jovis dies (Jovis dies), to jest Jupiterov dan. Kod Germana Jupiter je izjednačavan sa Donarom, a četvrtak je nazivan donerstag (Donnerstag). Kod Slovena u području Elbe/Labe to jest u jeziku lužičkih Srba isti dan se zove i “peräune- dăn” Perun-dan. Iz toga se vidi da su oni Peruna izjednačili sa Jupiterom i Donarom
- ↑ Stevanović i dr 1990: str. 394. Perunika je biljka sa sabljastim listovima i velikim cvetovima ljubičaste, bele, ili crvenosmeđe boje
- ↑ Karadžić 1852: str. 33. Vukovo pisanje da je kod Dubrovnika perunika imenovana i bogiša potvrđuje da su Južni Sloveni verovali da je Perun bio bog. Ako je za Slovene na Balkanu važilo da je perunika=bogša, onda sledi i da je važilo da je Perun=bog
- ↑ Skok 1972: str. 644
- ↑ Skok 1972: str. 643-644
- ↑ Ivanov 2005: str. 7-10
- ↑ 9,0 9,1 Lajoye 2018: str. 32
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 54. “Poče da jedini knezuje Vladimir u Kijevu i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra, a sa zlatnim brkovima”.
- ↑ VIINJ, I 1955: str. 26-27
- ↑ Ivanov 2005: str. 14. Kada je nestalo verovanja u više bogova kod Slovena (možda u Bugarskoj) nastao je jedan prevod romana o Aleksandru Velikom u kome je piše da je Aleksandar Veliki bio sin boga Peruna. Iz toga se vidi da su Sloveni imali predstavu da su bogovi groma Zevs i Perun jednaki
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 24.
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 33.
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 36-37.
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 54.
- ↑ Kosović 2003: str. 49-50
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 79-80.
- ↑ Lihačev & Tvorogov 2012, p. 80.
- ↑ Ivanov 2005: str. 10
- ↑ Alimov 2015: str. 15 (155)
- ↑ Ivanov 2005: str. 20. Perunov vrh (oko 880 metara iznad mora) na Učki nalazi se na istočnoj strani Istre
- ↑ Alimov 2015: str. 16, 23 (156, 163)
- ↑ Ivanov 2005: str. 13-14. Običaj da selo žrtvuje vola postojao na dan Sv. Ilije u Povardarju, kod Velesa
- ↑ Ivanov 2005: str. 19, 37
Izvori i literatura
uredi- VIINJ, I (1955). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, I. Beograd.
- Лихачев, Дмитрий Сергеевич; Творогов, Олег Викторович (2012). Повесть временных лет. Санкт-Петербург: Вита Нова. ISBN 978-5-93898-386-1.
- Алимов, Денис Ј (2015). Hrvati, kult Peruna i slavenski gentilizam (Komentari na hipotezu Ante Miloševića o identitetu Porina i Peruna).
- Иванов, Йордан Й (2005). Культ Перуна у южных славян. Москва: Ладога-100.
- Kosović, Nenad (2003). Povijest minulih ljeta ili Nestorov ljetopis. Beograd. ISBN 86-7987-014-5.
- Stevanović i dr, Mihailo (1990). Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, knjiga IV. Novi Sad: Matica Srpska.
- SKOK, PETAR (1972). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti и умјетности.
- Stefanović Karadžić, Vuk (1852). Srpski rječnik istumačen njemačkijen i latinskijem riječima. Beč.
- Lajoye, Patrice (2018). The Storm God and the Hunter: A Fragment of an Old Balto-Slavic Epos?. Arhivirano iz originala na datum 2019-04-07. Pristupljeno 2018-12-19.