Predstavnička demokratija

Ne treba izjednačavati sa Parlamentarni sistem.

Predstavnička demokratija, također posredna, inidrektna ili, ređe, parlamentarna demokratija, je naziv za društveno-političko uređenje demokratskog tipa u kojoj vlast nastaje temeljem izbora na kojima građani biraju svoje predstavnike - inokosne predstavnike izvršne i/li sudske, odnosno članove predstavničkih tela (skupština, parlament) kao zakonodavne vlasti - a koji potom donose odluke u njihovo ime.

U svetu postoje različiti oblici predstavničke demokratije koji variraju oko toga da li je šef države nasledniomonarh ili izabrani predsednik, odnosno da li je izvršna vlast podređena parlamentu (kao u parlamentarnom sistemu, odnosno postoji jasna deoba vlasti (kao u tzv. kongresnim republikama poput SAD).

Predstavnička demokratija se navodi kao alternativa, odnosno kao suprotnost konceptu tzv. neposredne demokratije, iako u pojedinim državama oba sistema mogu koegzistirati kroz različite oblike referenduma.

Kritika predstavničke demokratije

uredi

Pobornici direktne demokratije smatraju da se reč demokratija danas svela na "pravo ljudi da izaberu svoju vladu" (Prizma rečnik) i da se ovo shvatanje demokratije manifestuje kroz “izborne cirkuse“ koji se konstantno iznova javljaju i u kojima postaje sve teže ubediti ljude da u njima učestvuju.

Oni dalje smatraju da je parlamentarna demokratija “lutkarska predstava” koja daje sredstva i moć eliti i "profesionalnim političarima", a oduzima od naroda. Izbori, i ostali "momenti demokratskog učešća", nisu ništa drugo do deo folklora koji daje parlamentarnom kapitalizmu legitiman izgled.

“Trebalo bi stati na put smešnoj ideji, koju propagiraju šefovi, da smo mi došli na ovaj svet da bismo se međusobno takmičili. Vrata ka pravednijem svetu se otvaraju onog momenta kada se odbace nejednakost i nadmetanje (pre svega tržišno), a ravnopravnost i saradnja postanu vodeći principi u našim životima.”

Vanjske veze

uredi
  NODES
os 25