Snizilica

Snizilica (fr. bémol, engl. flat, ital. bemolle, nem. B[e])^[1] potpada u grupu znakova koji se jednim imenom zovu predznaci.

Snizilica

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, engl. accidentals, ital. accidenti, nem. Akzidentien ili lat. accidens = slučaj).^[1] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu

.

2. Stalni predznaci ili predznaci uz ključ ili armatura. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Oni predstavljaju tonalitet kompozicije

.

3. Podsetnički (sigurnosni). Ovi predznaci stoje u zagradi ispred note i podsećaju izvođača da neki znak još važi:

ili više ne važi:

.

Definicija snizilice

Snizilica (be $\flat$ ) je znak koji snižava notu za polustepen.^[2] Beleži se ispred note, na istoj liniji ili praznini . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak es (npr. c - es = ces; d - es = des; g - es = ges itd). Sniženo h, čita se hes ili b (b je češće u upotrebi). Sniženo e zove se es, sniženo a - as, a sniženo f - fes.^[3]

Dvostruka snizilica

U muzičkoj notaciji upotrebljava se i dvostruka snizilica ( $\flat$ $\flat$ ). Ona snizižava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak eses (npr. c - eses = ceses; ali e - eses = eses; ha - eses = heses, a ne beses).

Čime se poništava važnost snizilice?

Važnost prethodno napisane snizilice se poništava (razrešava) razrešnicom ( $\natural$ ) , te se nota vraća u prvobitni, osnovni oblik. Razrešnica se beleži ispred note .

U sledećem notnom primeru druga četvrtina je snižena (nota hes ili b). Kod četvrte četvrtine razrešnicom je poništena važnost snizilice, te je to sada nota h .

Važnost prethodno napisane dvostruke snizilice ( $\flat$ $\flat$ ) se poništava (razrešava) dvostrukom razrešnicom ( $\natural$ $\natural$ ) , koja se piše ispred note koju želimo da vratimo u prvobitni, osnovni oblik.

Primer sa snizilicom

Ako je poslednji taktov deo snižen i lukom povezan za istu notu, predznak se ne piše ponovo ispred note, kao što pokazuje sledeći primer: .

Povezano

Reference

[Vlasta-1] 1,0 ^1,1 Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina

[Primeri-2] Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet III

[3] Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike

[1]

[2]

[3]