Stanislav Petrov
Stanislav Jevgrafovič Petrov (rus. Станислав Евграфович Петров [stənʲɪˈslaf jɪvˈgrafəvʲɪtɕ pʲɪˈtrof]) (Vladivostok, 1939.), sovjetski oficir.[1] Poznat kao potpukovnik sovjetskog PVO-a koji je 26. septembra 1983. sprečio potencijalni nuklearni rat odbivši da poveruje da su Sjedinjene Američke Države lansirale projektile na Sovjetski Savez, uprkos indikaciji datoj od strane kompjuterizovanog sistema za rana upozorenja.[2] Pokazalo se kasnije da su sovjetski računarski izveštaji prikazivali grešku i Petrovu je odato priznanje za sprečavanje Trećeg svetskog rata i uništavanje velikog dela Zemlje nuklearnim oružjem. Zbog vojne tajnosti i međunarodne politike, Petrovljeve akcije su držane u tajnosti do 1998. godine.
Ovaj incident spada u jednu od nekoliko odluka visokog rizika koje su napravile strateške nuklearne snage tokom godina Hladnog rata, često u poslednjem minutu, od strane administrativnog osoblja daleko od glavne komande.
Incident iz 1983.
urediStanislav Petrov je bio starešina na dužnosti u bunkeru Serpuhov 15 blizu Moskve 26. septembra 1983. godine, u vremenu kada je Hladni rat bio u svom vrhuncu. Petrovljeva odgovornost je bila da nadgleda mrežu satelita za rano upozoravanje i da obavesti nadređene o svakom lansiranom nuklearnom projektilu na Sovjetski Savez. U slučaju takvog napada, strategija Sovjetskog Saveza bila je da odmah pokrene sveobuzvatni nuklearni napad protiv Sjedinjenih Američkih Država, kako je doktrina Uzajamno osigurano uništenje nalagala[3].
Nešto posle ponoći, u 00:40, računari u bunkeru su da je interkontinentalna balistička raketa lansirana iz SAD prema SSSR-u.[4] Petrov je smatrao da je računar napravio grešku ne izgleda da bi SAD lansirale samo jednu raketu ako bi napale SSSR; mnogo je verovatnije da bi lansirale veliki broj raketa. Takođe, pouzdanost satelitskog sistema je i ranije bila dovedena u pitanje[5], pa je uklonio upozorenje kao lažnu uzbunu,[4] zaključujući da nije bilo lansiranja od strane SAD.
Nedugo zatim, računari su pokazali da je drugi projektil ispaljen, potom treći, četvrti i peti. Petrov je i dalje verovao da računarski sistem greši, ali nije imao druge izvore informacija koji bi potvrdili njegove sumnje. Sovjetski zemaljski radar nije bio u mogućnosti da primeti projektile iza horizonta, a i kada bi radar primetio pretnju, za reakciju bi bilo previše kasno.
Petrovljeva dilema je bila: ako je u pitanju pravi napad, Sovjetski Savez bi bio uništen nuklearnim oružjem bez ikakvog upozorenja ili mogućnosti da odgovori a on ne bi obavio svoju dužnost. Sa druge strane, ako je izveštaj o napadu lažan, onda njegovi pretpostavljeni mogu odlučiti da započnu jednako katastrofičan pravi napad protiv neprijatelja. U oba slučaja milioni ljudi bi poginuli.
Razumevajući da ako je pogrešio, nuklearni projektili bi vrlo skoro počeli da padaju po Sovjetskom Savezu, Petrov je odlučio da veruje svojoj intuiciji i da ustanovi da je sistem davao lažnu uzbunu. Nedugo zatim ispostavilo se da je bio u pravu. Nije bilo dolazećih projektila. Kriza ga je stavila u stanje velikog pritiska i stresa, iako je Petrovljevo suđenje bilo ispravno. Nuklearni rat punih razmera bio je izbegnut.
Posle događaja
urediUprkos prevenciji potencijalne nuklearne katastrofe, odbijajući da obavesti svoje pretpostavljene o upozorenjima računarskog sistema, pukovnik Petrov je prekršio svoja naređenja i vojni protokol. Kasnije su ga ispitivali nadređeni o njegovim akcijama tokom događaja, što je dovelo do toga da ga više nisu smatrali pouzdanim vojnim oficirom.
Sovjetska vojska nije kaznila Petrova za njegove akcije, ali ga nije ni nagradila niti mu dala odlikovanja. Njegova akcija je otkrila nesavršenosti sovjetskog vojnog sistema, što je prikazalo njegove pretpostavljene u lošem svetlu. Dobio je negativnu ocenu za loše urađen pisani zadatak i njegova jednom obećavajuća vojna karijera stigla je do kraja. Prekomandovan je na manje poverljiv posao, a potom i penzionisan.
Ovaj incident je prvi put zvanično objavljen tokom devedesetih godina 20. veka u izdanju memoara general pukovnika Jurija Votinceva, nekadašnjeg komandanta Sovjetskih protivvazdušnih raketnih odbrambenih jedinica. Rasprostranjeni medijski izveštaji od tada povećali su javnu zainteresovanost za Petrovljeve akcije.
Petrov je sada penzioner koji provodi svoju penziju u relativnoj bedi u gradu Frjazino.[6] On kaže da sebe ne posmatra kao heroja za ono što je uradio tog dana. Uprkos tome, 21. maja 2004. organizacija Udruženje svetskih građana iz San Franciska dala je pukovniku Petrovu svoju Nagradu svetskog građanina zajedno sa trofejem i 1000 američkih dolara nagrade za ulogu koju je odigrao u sprečavanju katastrofe.[7]
U januaru 2006. Petrov je putovao u SAD gde je nagrađen na sastanku Ujedinjenih nacija u Njujorku. Tada je Udruženje svetskih građana dalo Petrovu i drugu specijalnu Nagradu svetskog građanina.[8] Taj intervju, zajedno sa drugim događajima tokom Petrovljevog putovanja u SAD biće uključen u dokumentarni film Čovek koji je spasao svet (engl. The Man Who Saved the World[7], za koji se očekuje da bude objavljen tokom poslednjeg dela 2006. godine.
Događaji iza incidenta
urediOva lažna uzbuna se dogodila u vreme zategnutih odnosa između SAD i SSSR. Samo tri nedelje ranije sovjetska vojska je oborila korejski putnički avion koji je povredio sovjetski vazdušni prostor, ubijajući pritom 269 ljudi u avionu,[9] uključujući mnoge državljane SAD (Let 007 kompanije Korean Air). Prema CNN-u,[9] KGB je tada poslala poruku operativcima na Zapadu u kojoj ih je upozoravala da se pripreme za mogući nuklearni rat.
U tako napregnutim odnosima između dve supersile u vreme ove lažne uzbune, da je Petrov ustanovio da su podaci o nuklearnom napadu stvarni, uz to da je rukovodstvo SSSR-a prihvatilo to kao činjenicu, nesumnjivo je da bi usledio nuklearni napad velikih razmera na SAD, na šta bi SAD odgovorile istim. Zbog Petrovljeve akcije, svaka mogućnost nuklearnog rata je presečena mnogo pre dolaska u tu fazu.
Skepticizam
urediNa sam dan Petrovljevog odlikovanja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, Stalna misija Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama je dala izjavu za štampu u kojoj se kaže da jedna osoba nije u stanju da započne ili spreči nuklearni rat: Ne postoje uslovi u kojima bi odluka za upotrebu nuklearnog oružja mogla da bude razmatrana ni u Sovjetskom Savezu (Rusiji) ni u Sjedinjenim Američkim Državama na osnovu podataka iz jednog izvora ili sistema. Da bi se to dogodilo, potvrde moraju stići iz nekoliko sistema: radari na zemlji, sateliti za rano upororavanje, obaveštajni izvori itd."[10]
Ipak, neki analitičari Hladnog rata postavljaju pitanje da li bi ti protokoli bili striktno sprovedeni u slučaju upozorenja za raketne napade koji su uključivali Stanislava Petrova. Sam Petrov je rekao: Mislim da smo tada bili najbliži nuklearnom ratu izazvanom greškom[11]
U intervjuu za dokumentarni film Crveno dugme i čovek koji je spasao svet[4] (engl. The Red Button and the Man Who Saved the World), Petrov kaže: Sve što se dogodilo tog dana nije važno za mene — to je bio moj posao. Ja sam jednostavno radio svoj posao i bio sam prava osoba u pravo vreme; to je sve. Moja potonja žena 10 godina nije znala ništa o tome. 'Pa šta si uradio?' pitala me je. Ništa nisam uradio.
Zanimljivosti
urediManje od dva meseca posle događaja iz septembra 1983. ABC TV je u SAD prikazala kontroverzni film Dan posle. Ta je umetnička drama opisivala nuklearni rat između SAD i SSSR-a i kakvi bi efekti bili na porodični život u običnom gradu u SAD. Događaji oko Petrova tada nisu bili poznati javnosti u SAD. Mnogi su ljudi (netačno, ali razumno) verovali da je Kubanska raketna kriza dvadeset godina ranije bila poslednji događaj kada je nuklearni rat bio moguć.
Koincidencija je bila da je film Ratne igre bio je prikazan u SAD tokom juna 1983. Film je opisivao početak mogućeg nuklearnog rata između SAD i SSSR zahvaljujući grešci računara. Možda i najveća koincidencija u tom filmu bila je situacija u kojoj su ljudi koji su rukovodili raketama odbili da da lansiraju odgovarajući napad.
Povezano
uredi- Vasilij Aleksandrovič Arhipov, srodan slučaj sprečavanja nuklearnog rata tokom Kubanske krize
Izvori
uredi- ↑ Ovaj članak je izvorno delom zasnovan na članku Brajta Stara Saunda (engl. Bright Star Sound) sa dozvolom da se članak unese pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a
- ↑ Allan Little (21. oktobar 1998.). „How I stopped nuclear war”. BBC.
- ↑ „24 years on - Čovek koji je spasao milione života”. The Malta Star. Pristupljeno 24. 10. 2007.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 „The Red Button & the Man Who Saved the World” (Flash). logtv.com. Pristupljeno 27. septembar 2006.
- ↑ David Hoffman (10. februar 1999). „I Had A Funny Feeling in My Gut”. Washington Post.
- ↑ Ian Thomas (7. oktobar 1998.). „Stan the Man”. Daily Mail. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-28. Pristupljeno 2008-09-12.
- ↑ 7,0 7,1 „Stanislav Pretrov Averts a Worldwide Nuclear War”. Bright Star Sound. Pristupljeno 27. septembar 2006.
- ↑ „Russian Colonel Who Averted Nuclear War Receives World Citizen Award”. Mosnews.com. Moscow News. 20. januar 2006.. Arhivirano iz originala na datum 2006-02-06. Pristupljeno 2008-09-12.
- ↑ 9,0 9,1 Bruce Kennedy. „War Games: Soviets, fearing Western attack, prepared for worst in '83”. CNN.
- ↑ Press Release. „Permanent Mission of the Russian Federation to the United Nations”. Arhivirano iz originala na datum 2007-08-11. Pristupljeno 2008-09-12.
- ↑ „War Games”. Burrelle's Information Services (Dateline NBC). 12. novembar 2000..
Spoljnje veze
uredi
- BrightStarSound.com je sajt posvećen Petrovu, gde se mogu naći strane sa fotografijama i reprintima različitih članaka o Petrovu.
- Članak Weekendavisen
- Članak u časopisu Baltimore Sun
- Članak na cdi.org
- Nagrada svetskog građanina Arhivirano 2007-03-12 na Wayback Machine-u
- Članak na nuclearfiles.org Arhivirano 2007-10-12 na Wayback Machine-u