Termidorska reakcija

Termidorska reakcija je bila pobuna u sklopu Francuske revolucije protiv nasilnih ekscesa Jakobinske diktature. Pobunu je potaklo glasovanje Nacionalnog konventa da pogubi Maximiliena Robespierra, Louisa Saint-Justa i druge istaknute predstavnike terora. Dana 9. termidora godine II. (27. srpnja 1794. po revolucionarnom kalendaru, Saint-Just je u Dvorani pobjede u Parizu bio usred čitanja izvještaja pred Komitetom javnog spasa kada ga je prekinuo Jean-Lambert Tallien, denuncirajući Robespierrea i njega. Tallienu se ubrzo pridružio Jacques Nicolas Billaud-Varenne, a zbunjenog Saint-Justa morao je braniti sam Robespierre. Situacija je ubrzo eskalirala uz povike da se Robespierre i njegovi suradnici uhapse, što se obrzo i dogodilo.

Gandarme Charles-André Merda puca u Robespierrea tokom Termidorske konvencije.

Ubrzo su se u Dvorani slobode pojavile trupe Pariške komune kako bi oslobodile Robespierrea i ostale uhapšenike. Nedugo nakon oslobađanja istih, dolazi do sukoba između komunarskih trupa i trupa Nacionalnog konventa koje je predvodio Paul Barras. Znajući tko stoji na drugoj strani, komunari su se počeli gubiti tako da je naređeno povlačenje u Hôtel de Ville, gdje su se okupili i Robespierre i njegovi pristaše. Konvent ih je u međuvremenu proglasio odmetnicima, što je značilo da ih se u roku od 24 sata od potvrde identiteta može pogubiti bez suđenja. Tokom večeri, komunarski vojnici su postepeno dezertirali sve dok nije ostao nijedan. Barrasove trupe su hotelu prišle oko 2:00 sata ujutro 28. srpnja. Robespierreov brat, Augustin, skočio je kroz prozor u pokušaju bijega pri čemu je slomio obje noge, ali je ubrzo uhapšen. Le Bas je počinio suicid, a Couthon, koji je bio paraliziran od struka nadolje, pronađen je na dnu stubišta.

Robespierre je u okršaju dobio metak u lice koji mu je smrskao vilicu. Postoje dvije priče o genezi te ozljede. Jedna tvrdi da je Robespierre, želeći herojsku smrt, pokušao samoubojstvo, ali si je pri pucunju samo ozlijedio vilicu. Druga verzija tvrdi kako je metak ispalio član Barrasovih trupa; u to se vrijeme gandarme po imenu Charles-André Merda hvalio tim pothvatom. Saint-Just nije pokušao ni pobjeći ni oduzeti si život. François Hanriot se pokušao sakriti u hotelskom vrtu, navodno nakon što je izbačen kroz prozor, ali su ga Barrasove trupe ubrzo pronašle i teško ozlijedile, pri čemu su mu navodno iskopale jedno oko i ostavile ga da visi iz duplje.

Sljedećega dana, 10. termidora godine II. (28. srpnja), došlo je do javnog pogubljenja svih uhapšenih, među kojima su bili Maximilien Robespierre i Louis Antoine de Saint-Just. Toga dana su na giljotini završila ukupno 22 predstavnika Jakobinskog terora. Ovaj dogačaj efektno je dokinuo Jakobinski teror, koji će tako ostati zapamćen kao najradikalniji i najbrutalniji period Francuske revolucije. Termin "Termidorska reakcija" koristi se i kako bi se označio period neposredno nakon pobune, sve dok termidorci nisu uspostavili Direktorij kao izvršno tijelo.