Wiktionary

orati

Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /ǒrati/
  • Hifenacija: o‧ra‧ti

Glagol

uredi

òrati (ćirilica о̀рати) nesvrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. ȍrem [1]
  2. òrati, orȁti [1]


Značenja:

  1. Obrađivati zemlju, praviti brazde plugom ili ralom. [1]
  2. Orati od sredine njive prema krajevima i na krajevima završiti razorom. Novi Karlovci Mokrin Kikinda[1]
  3. Orati džombište. [2] Kovilj[1]
  4. Orati s krajeva prema sredini njive i na sredini završiti razorom. [3][1]
  5. Isto. [1]
  6. Isto. [2] Kać[1]
  7. Oranje u kasnu jesen. [2] Subotica Žabalj Taraš Kovin[1]
  8. Način oranja s krajeva prema sredini njive i na sredini završiti razorom. Turija[1]
  9. Isto. [1]
  10. Način oranja od sredine njive prema krajevima i na krajevima završiti razorom. Banatsko Aranđelovo[1]
  11. Isto. [1]
  12. Isto. Bačinci[1]


Primeri:

  1. S plȕgom se ȍra lo. Novi Sad [1]
  2. Òna je ȍrā la i rádi la. [1]
  3. Òri pa sȇj, kúpi pa jȇj. Šimanovci [1]
  4. Jȃ sam tȍ dȍno sa njȉ ve da sklȍnim da mògu da ȍrem, da sȉjem kukùruz i žȉto. Đala [1]
  5. I kȍ će ìći da ȍre zȃdru gi i dr̀žavi, e tȃj će dòbi ti bóno va, pa će mòći mȁlo pazári ti. Deronje [1]
  6. Ȍremo mène čètir lánca. [4] [5] [6] [7] [2] [8] [9] Boka Bačinci Vizić Laćarak Kraljevci Dobrinci Vojka Subotica Pačir Turija Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Tovariševo Mošorin Kać Begeč Kovilj Titel Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Žitište Aradac Boka Tomaševac Perlez Farkaždin Čenta Crepaja Kovin Pomaz Čip [1]
  7. Ȍndak se orȁlo z dvȁ kónja. Vršac [1]
  8. Ako nȅšto ne nȉkne, mȍra pȍnovo da ȍre. Jasenovo [1]
  9. Plȃtimo se bȅre, ȏn sȁmo ȍre. Izbište [1]
  10. Kukúruz ȍreš, posȅješ i čȅkaš ga da nȉkne. [1]
  11. Kad se ora nje po činje sa sre di ne nji ve, ta ko da se dru ga bra zda ope po red pr ve iz su prot nog prav ca, usled čega se stva ra na sre di ni uz višenje, kaže se da se ore na „stug”. [7] [10] Ostojićevo Kumane [1]
  12. Ìšla sam sa brȁćāma na òrānje. [4] Aradac Bačinci Subotica Đala Perlez Vršac Kovin [1]
  13. I òtac mène svȁki dȃn, kad ȏn ìdē na òrānje, ȏn mène vȍdi. Laćarak [1]
  14. Sad pòčinje i bérba kukùrūza i òrānje za pšȅnicu. [7] Mokrin [1]
  15. Brȁt je ìšo na òrānje. Vojka [1]
  16. Ȉmaš nȅkoliko vŕsti òrānja: zȋmsko, ugàrēnje. [2] Žabalj [1]
  17. Mi smo dobili neke bonove za oranje. [4] [11] Čenej Boka Neuzina Ilandža Kruščica [1]
  18. Ako se oranje počinje sa strane njive pa se ore prema sredini i na sredini se završava razorom, tada je to oranje na „is”. [12] Ostojićevo Belegiš [1]
  19. Sad je nàpravio rȃzor, kao lévak nasrȅd njȉve; tȏ je nȁ īs òrānje. [7] [13] Kumane Čurug Gospođinci Žabalj Banatsko Aranđelovo [1]
  20. Razlikuje se oranje „na stuk” i oranje „na razor”. [...] a kada se počinje od ivice njive, tj. na granici prema susednoj njivi, onda se to zove „na razor” ili „na ais”. [3] [1]
  21. Jedne godine se ore na stuk, a druge na ais ( — Bl). [3] [1]



Konjugacija

uredi
Konjugacija glagola orati
Infinitiv: orati Glagolski prilog sadašnji: ȍrūći Glagolski prilog prošli: - Glagolska imenica: òrānje
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 orem oreš ore oremo orete oru
Budućnost
 Futur I.
 orat ću1
oraću 		orat ćeš1
oraćeš 		orat će1
oraće 		orat ćemo1
oraćemo 		orat ćete1
oraćete 		orat će1
oraće
Futur II.
 budem orao2 budeš orao2 bude orao2 budemo orali2 budete orali2 budu orali2
Prošlost
 Perfekt
 orao2 sam orao2 si orao2 je orali2 smo orali2 ste orali2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam orao2 bio si orao2 bio je orao2 bili smo orali2 bili ste orali2 bili su orali2
Imperfekt
 orah oraše oraše orasmo oraste orahu
Kondicional I.
 orao2 bih orao2 bi orao2 bi orali2 bismo orali2 biste orali2 bi
Kondicional II.
 bio bih orao2 bio bi orao2 bio bi orao2 bili bismo orali2 bili biste orali2 bili bi orali2
Imperativ
 - ori - orimo orite -
Glagolski pridjev radni
 orao m. / orala f. / oralo n orali m. / orale f. / orala n
Glagolski pridjev trpni
 oran m. / orana f. / orano n orani m. / orane f. / orana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

uredi
  • „orati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 86.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 86, 111, 118, 119, 120, 121, 147, 148, 151, 231, 291. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 16, 94, 192.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 350.
  9. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 142.
  10. ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 104.
  11. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  12. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 142.
  13. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=orati&oldid=1448894
  NODES