Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Меркур

Меркур је најмања и најближа планета Сунцу у Сунчевом систему, чији орбитални период траје око 88 земаљских дана. Гледано са Земље, Меркуру је потребно скоро 116 дана да направи један пуни круг око своје орбите, што је много брже него код и једне друге планете. Управо ова брзина револуције Меркура је и била разлог због којег је та планета добила име по староримском богу трговине и путовања и гласнику богова Меркуру (лат. Mercurius; грчки еквивалент је Хермес).

Због готово непостојања атмосфере која би ублажила сунчево зрачење, површина Меркура је изложена најинтензивнијим температурним варијацијама међу свим планетама Сунчевог система, које се на подручју око екватора крећу између -173 °C у току ноћи и +427 °C у току дана. Температуре на половима су константно испод -93 °C. Меркур је специфичан и по нагибу своје осе јер има најмању вредност међу свим планетама Сунчевог система и износи свега 2,11′ (око тридесети део степена), али и по најизраженијем ексцентрицитету орбите. У фази афела Меркур је чак 1,5 пута даље од Сунца у односу на перихел. Просечна удаљеност Меркура од Сунца је 0,387 АЈ или 57.910.000 км. Годишња доба не постоје у смислу годишњих доба на Земљи, што је последица малог нагиба осе. Површина Меркура је избраздана бројним кратерима метеорског порекла и слична је површини Месеца, што наводи на закључак да је сама планета у геолошком стању мировања више милиона година.

Цео чланак

Добар чланак

Легањ

Легањ се одмара на грани

Легањ, помракуша, прилегуша, прилегало, полегуша, ноћна ласта или звонац (лат. Caprimulgus europaeus), врста је крепускуларне (активна у сумрак) и ноћне птице из фамилије легњева, која се гнезди широм Европе и умерене Азије. Латинско име рода се односи на стари мит о овој птици као ноћној животињи која сиса козе и изазива престанак продукције млека. Постоји шест подврста које имају клинасту дистрибуцију, која се огледа у смањењу величине тела и светлијој обојености перја идући ка истоку ареала распрострањења. Све популације су миграторне и зиму проводе у субсахарској Африци. Његово криптично (камуфлажно) обојено перје омогућава му одличну заштиту током дана, када је птица практично неприметна док лежи непомично на земљи или грани. Код мужјака у лету се могу видети беле флеке по крилима и репу.

Насељава сува, отворена станишта са проређеним стаблима и малим жбуновима, као што су вресишта, шумски прореди или тек посађена шума. Мужјак легња први долази на територију гнежђења и креће са карактеристичним оглашавањем, који неистренираном уху звучи као жаба. Он обилази територију и тера конкуренте карактеристичним звуком који прави ударајући крила о тело. Ударање крилима се може чути приликом спиралног лета удварања мужјака у присуству женке. Ова врста не гради гнездо, већ јаја (најчешће два) полаже директно на земљу. Инкубација траје 17—21 дан, а браон паперјасти младунци стасавају за 16—17 дана.

Цео чланак

Изабрани списак

Генерални секретар Комунистичке партије (СССР)

Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза био је вођа Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС). Од 1924. до распада Савеза 1991. године, носилац функције је био препознат као лидер Совјетског Савеза. Званично, генерални секретар је искључиво директно контролисао Комунистичку партију. Међутим, пошто је партија имала монопол на политичку власт, генерални секретар је дефакто имао извршну контролу над совјетском владом. Због тежине функције која је обликовала спољну и унутрашњу политику државе и примат над совјетском Комунистичком партијом, то је била дефакто највиша функција у Совјетском Савезу.

Генерални секретар је председавао састанцима Извршног комитета или Политичког бироа (Политбиро), тела које је чинило 15–30 чланова. Састајао се по потреби недељно или пар пута месечно. Председавао је и Централним комитетом, органом величине око стотину до две хиљаде чланова. Заседао је пар пута годишње. Председавао је такође и конгресима, који су се одржавали, практично по потреби, у периоду од четири до пет година. У зависности од сложености одлуке коју је требало донети доносио ју је сам или на састанцима одговарајућих органа.

Цео чланак

Недавни догађаји

Вести

8. децембар — Сиријски побуњеници су заузели Дамаск и прогласили победу над снагама лојалним председнику Асаду, који је напустио Дамаск у правцу Русије, где је наредног дана добио политички азил.
8. децембар — На конзисторију у базилици Св. Петра у Ватикану, папа Фрања је доделио титулу кардинала београдском надбискупу Ласлу Немету, чиме је он постао први кардинал Католичке цркве из Србије.
3. децембар — Председник Јужне Кореје Јун Сукјол прогласио ратно стање у држави. Скупштина га је једногласно оборила гласовима свих 190 присутних од укупно 300 посланика.
29. новембар — У Доњим Варагама код Зубиног Потока, експлозија је оштетила канал Ибар—Лепенац, што је довело до прекида водоснабдевања подручја Косова. Власти у Приштини су окаректерисале инцидент као терористички напад Србије и ухапсили неколико Срба из Зубиног Потока.
28. новембар — Снаге сиријске опозиције под вођством Тахрир ел Шама и Абу Мухамад ел Џуланија су ушле у Алеп у првој офанзиви након примирја из 2020.
26. новембар — Израел и Либан су пристали на примирје од 60 дана чиме би била обустављена тренутна непријатељства.
21. новембар — Међународни кривични суд је издао налоге за хапшење премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, бившег израелског министра одбране Јоава Галанта и вође Хамаса Мохамеда Деифа у вези с истрагом ратних злочина у Палестинским територијама.

На данашњи дан

14. децембар

557 — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.
1481 — Османски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Војводство Светог Саве је прикључено Херцеговачком санџаку.
1900 — Немачки физичар Макс Планк објавио „Квантну теорију”, према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.
1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен постао први човек који је стигао на Јужни пол.
1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.
1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.
1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни и Херцеговини, који је постигнут 21. новембра у Дејтону у Сједињеним Државама (на слици).

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
… да је свака тробојна мачка женка?
… да Финску зову „земља хиљаду језера”?
… да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?
… да људи нису једине животиње које сањају?
… да је Франкенштајново чудовиште вегетаријанац?
… да су медицинске грешке главни узрок смрти?

Изабрана слика

Џон Вилијам Ватерхаус: Чаробница

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 698.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 395.669 корисника отворило налог, а од тога су 2.644 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна