Женско право гласа

Женско право гласа је израз којим се данас означава у свету углавном општеприхваћени концепт према којем мушкарци и жене имају једнако право гласа, односно да је опште право гласа, а с њиме и модерни концепт демократије незамислив уколико не укључује једнакоправност мушкараца и жена на биралиштима. У историјском контексту тај израз се односи на феминистички покрет за женско право гласа који се појавио у западним индустријским државама у 19. веку и кулминирао у 20. веку. Од тих покрета су најпознатије биле суфражеткиње, а данашњи феминистички историчари га смештају у тзв. феминизам првог таласа. Данас је женско право гласа прихваћено у готово свим државама света. Једини изузетак представљају одређене земље, где се женама не даје право гласа из верских разлога.

Женско право гласа

Почев од средине 19. века, осим рада који жене обавиле на широкој економској и политичкој једнакости и на социјалним реформама, жене су настојале да промене законе о гласању како би им омогућиле да гласају. Националне и међународне организације су основане да би се координисали напори с тим циљем, посебно Међународни савез за женско право гласа (основан 1904. у Берлину, Немачка), као и за једнака грађанска права жена.

Било је више случајева у последњим вековима када је женама селективно давано, а затим одузето, бирачко право. Прва провинција на свету која је доделила и одржавала бирачко право била су Острва Питкерн 1838. године, а прва суверена држава била је Норвешка 1913. године, пошто је Краљевина Хаваји, која је првобитно имала опште право гласа 1840. године, укинула ово право 1852. године. Сједињене Државе су је потом припојиле 1898. У годинама након 1869. године, бројне провинције које су држале Британска и Руска империја додељивале су женско право гласа, а неке од њих су касније постале суверене државе, попут Новог Зеланда, Аустралије, и Финске. Жене које су поседовале имовину стекле су право гласа на Острву Мен 1881. године, а 1893. године жене у тадашњој самоуправној британској колонији Нови Зеланд добиле су право гласа. У Аустралији су жене које нису Абориџинског порекла прогресивно стекле право гласа између 1894. и 1911. (федерално 1902). Пре осамостаљења, у руском Великом војводству Финска жене су прве на свету стекле расно једнако право гласа, са правом гласа и кандидовања 1906. године. Већина западних сила проширила је гласачка права на жене у међуратном периоду, укључујући Канаду (1917), Британију и Немачку (1918), Аустрију и Холандију (1919) и Сједињене Државе (1920). Значајни изузеци у Европи били су Француска, где жене нису могле гласати до 1944. године, Грчка (једнака гласачка права за жене тамо нису постојала до 1952. године, иако су од 1930. године писмене жене могле да гласају на локалним изборима) и Швајцарска (где су, од 1971. жене су могле гласати на савезном нивоу, а између 1959. и 1990. жене су имале право гласа на нивоу локалног кантона). Откако је Саудијска Арабија женама одобрила гласачка права (2015), жене могу гласати у свакој земљи која има изборе.

Лесли Хјум тврди да је Први светски рат променио популарно расположење:

Допринос жена ратним напорима оспоравао је појам физичке и менталне инфериорности жена и отежавао је становиште да су жене, по конституцији и по темпераменту, неспособне за гласање. Ако су жене могле да раде у фабрикама муниције, изгледало је и незахвално и нелогично ускратити им место на гласачком штанду. Али гласање је било много више од пуке награде за ратни рад; поента је била у томе што је учешће жена у рату помогло да се одагнају страхови који су окруживали улазак жена у јавну арену.

Године добијања права гласа

• Велика Британија 1918
• САД 1920
• Југославија 1945
• Либан 1957

Државе гдје женског права гласа нема или је ограничено

• Саудијска Арабија — Делимично право гласа. Од 2015. године, жене могу гласати, али само на локалном нивоу.
• Уједињени Арапски Емирати — Ограничено, али ће бити проширено до 2010.
• Ватикан — Нема права гласа за жене. Једини избори су папске конклаве, на којима судјелују искључиво мушки кардинали.

Види још

• Хронологија женског права гласа
• Декларација о расположењима

Литература

• Боцк, Гисела. Дас политисцхе Денкен дес Суффрагисмус: Деутсцхланд ум 1900 им интернатионален Верглеицх, ин: Гисела Боцк: Гесцхлецхтергесцхицхтен дер Неузеит, Гоеттинген 2014, 168–203.
• Бусх, Јулиа (2007). Wомен агаинст тхе воте: фемале анти-суффрагисм ин Бритаин. Оxфорд УП. .
• Цраwфорд, Елизабетх. Тхе Wомен'с Суффраге Мовемент: А Референце Гуиде, 1866–1928 (1999), wорлдwиде цовераге; 800пп; онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2018)
• Fletcher, Ian Christopher, Laura E. Nym Mayhall, and Philippa Levine, eds. (2000). Women's Suffrage in the British Empire: Citizenship, Nation, and Race. Oxon: Routledge. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Grimshaw, Patricia (1972). Women's Suffrage in New Zealand. Auckland: Auckland University Press. 
• Hannam, June, Mitzi Auchterlonie, and Katherine Holden. International encyclopedia of women's suffrage (Abc-Clio Inc, 2000).
• Hannam, June (2005). „International Dimensions of Women's Suffrage: ‘at the crossroads of several interlocking identities’”. Women's History Review. 14 (3–4): 543—560. .
• Lloyd, Trevor, Suffragettes International: The Worldwide Campaign for Women's Rights (New York: American Heritage Press, 1971).
• Magarey, Susan (2001). Passions of the First Wave Feminists. Melbourne: Cambridge University Press. 
• Markoff, John (2003). „Margins, Centers, and Democracy: The Paradigmatic History of Women's Suffrage”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 29 (1): 85—116. JSTOR 10.1086/375678. S2CID 143397898. doi:10.1086/375678. 
• Mayhall, Laura E. Nym (2003). The Militant Suffrage Movement: Citizenship and Resistance in Britain, 1860–1930. Oxford: Oxford University Press. 
• Nolan, Melanie, and Caroline Daley, ур. (1994). Suffrage and Beyond: International Feminist Perspectives. Auckland: Auckland University Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• Owens, Rosemary Cullen. Smashing times: A history of the Irish women's suffrage movement, 1889–1922. Irish Books.  (& Media, 1984).
• Raeburn, Antonia (1973). Militant Suffragettes. London: New English Library.  on Great Britain
• Ramirez, Francisco O.; Soysal, Yasemin; Shanahan, Suzanne (1997). „The Changing Logic of Political Citizenship: Cross-National Acquisition of Women's Suffrage Rights, 1890 to 1990”. American Sociological Review. 62 (5): 735—745. JSTOR 2657357. doi:10.2307/2657357. 
• Sangster, Joan (2018). One Hundred Years of Struggle: The History of Women and the Vote in Canada. Vancouver, Canada: University of British Columbia Press. 
• Sulkunen, Irma, Seija-Leena Nevala-Nurmi; Pirjo Markkola (2008). Suffrage, Gender and Citizenship: International Perspectives on Parliamentary Reforms. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• van Wingerden, Sophia A (1999). The Women's Suffrage Movement in Britain, 1866–1928. United Kingdom: Palgrave Macmillan. 
• Walker, Cherryl. (1979). The Women's Suffrage Movement in South Africa. Cape Town: Centre for African Studies, University of Cape Town. .
• Wright, Clare (2018). You Daughters of Freedom: The Australians Who Won the Vote and Inspired the World. Melbourne: Text Publishing. 

Sjedinjene Države

• Baker, Jean H. (2005). Sisters: The Lives of America's Suffragists. ISBN 0-8090-9528-9.  Hill and Wang, New York.
• DuBois, Ellen Carol and Dumenil, Lynn, eds. Through Women's Eyes: An American History with Documents. . 456 (475). 1999.  .
• DuBois, Ellen Carol (1997). Harriot Stanton Blatch and the Winning of Woman Suffrage. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 0-300-06562-0. 
• DuBois, Ellen Carol (2020). Suffrage: Women's Long Battle for the Vote. New York City: Simon & Schuster. ISBN 978-1-5011-6516-0. 
• Flexner, Eleanor (1996). Century of Struggle: The Woman's Rights Movement in the United States,. ISBN 0-674-10653-9.  enlarged edition with Foreword by Ellen Fitzpatrick (1959, 1975; Cambridge and London: The Belknap Press of the Harvard University Press).
• Kraditor, Aileen S.. Ideas of the Woman Suffrage Movement, 1890–1920. (1965).
• Mackenzie, Midge (1975). Shoulder to Shoulder: A Documentary. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-394-73070-4. 
• Terborg-Penn, Rosalyn (1998). African American Women in the Struggle for the Vote, 1850–1920. Bloomington: Indiana University Press. 
• Tetrault, Lisa (2014). The Myth of Seneca Falls: Memory and the Women's Suffrage Movement, 1848–1898. Chapel Hill: University of North Carolina Press. 

Spoljašnje veze

• World Chronology Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2011)
• ЦИА Yеарбоок: Суффраге
• "Wиннинг тхе Воте", интернатионал wоман суффраге тимелине Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2002)
• Legal Status Of Women In Iowa (1894), Jennie Lansley Wilson.
• Photographs of U.S. suffragettes, marches, and demonstrations
• Photo Essay on Women's Suffrage by the International Museum of Women
• Women's Suffrage, "A World Chronology of the Recognition of Women's Rights to Vote and to Stand for Election".
• Suffrage in Canada
• Press release with respect to Qatar and Yemen
• UNCG Special Collections and University Archives selections of American Suffragette manuscripts
• Ada James papers and correspondence (1915–1918) – a digital collection presented by the University of Wisconsin Digital Collections Center. Ada James (1876–1952) was a leading a social reformer, humanitarian, and pacifist from Richland Center, Wisconsin and daughter of State Senator David G. James. The Ada James papers document the grass roots organizing and politics required to promote and guarantee the passage of women's suffrage in Wisconsin and beyond.
• Women's suffrage in Germany Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2019) – Јануарy 19, 1919 – фирст суффраге (ацтиве анд пассиве) фор wомен ин Германy
• Суффрагистс вс. Суффрагеттес – бриеф артицле оутлининг оригинс оф терм "суффрагетте", усаге оф терм анд линкс то отхер соурцес.
• Wомен ин Цонгресс – Информатион абоут wомен wхо хаве сервед ин тхе У.С. Цонгресс инцлудинг хисторицал ессаyс тхат цовер суффраге.
• Цултуре Вицториа – хисторицал имагес анд видеос фор тхе Центенарy оф Wомен'с Суффраге
• Wоман суффрагист, Марy Еллен Еwинг вс тхе Хоустон Сцхоол Боард – Цоллецтион ат тхе Университy оф Хоустон Дигитал Либрарy. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2013)
• Гаyле Олсон-Раyмер, "Тхе Еарлy Wомен'с Мовемент", 17-паге теацхинг гуиде фор хигх сцхоол студентс, Зинн Едуцатион Пројецт/Ретхинкинг Сцхоолс
• Wомен'с Суффраге анд Еqуал Ригхтс ин тхе Цларемонт Цоллегес Дигитал Либрарy
• Селецт "Суффраге" субјецт, ат тхе Персуасиве Цартограпхy, Тхе ПЈ Моде Цоллецтион, Цорнелл Университy Либрарy
• Тимелине анд Мап оф Wоман Суффраге Легислатион Стате бy Стате 1838–1919
• Wомен оф Протест: Пхотограпхс фром тхе Рецордс оф тхе Натионал Wоман'с Партy
• Детаилед Цхронологy оф Натионал Wоман'с *Дигитизед итемс фром тхе [хттпс://www.лоц.гов/цоллецтионс/натионал-америцан-wоман-суффраге-ассоциатион/абоут-тхис-цоллецтион/ Натионал Америцан Wомен'с Суффраге Цоллецтион ин тхе Раре Боок анд Специал Цоллецтионс Дивисион оф тхе Либрарy оф Цонгресс
• УП & ДОИНГ!, а видео ре-енацтмент оф тхе 1894 пассаге оф wомен'с суффраге ин Соутх Аустралиа продуцед бy тхе Парлиамент оф Соутх Аустралиа
• “Лет тхе Wомен Воте!,” ПБС Утах, Тхе Wалтер Ј. Броwн Медиа Арцхивес & Пеабодy Аwардс Цоллецтион ат тхе Университy оф Георгиа, Америцан Арцхиве оф Публиц Броадцастинг