Доручак шампиона

Доручак шампиона или Збогом тужном понедељку (енгл. Breakfast of Champions, or Goodbye Blue Monday) седми је роман америчког аутора Курта Вонегата, објављен 1973. Радња романа се одвија у измишљеном граду Мидланд Ситију, у Мичигену. Роман приповеда о сусрету два усамљена, мршава, прилично стара белца на планети која убрзано умире. Један од њих двојице, Двејн Хувер, шармантан је, али дубоко поремећен трговац Понтиак аутомобила, као и власник великог парчета земље, чији психички проблеми чине да он поверује да је научно-фантастична прича Килгора Траута, заправо истина. Траут, поприлично непознат писац петпарачких прича научно-фантастичне тематике, је лик који се појављује у неколико других Вонегатових романа. Траут изгледа као луди старац, али је у ствари релативно разуман. Како се радња романа развија, Траут стопира превоз до Мидленд Ситија не би ли се појавио на уметничкој изложби, где ће срести Хувера и ненамерно утицати на њега да полуди.

Радња

Килгор Траут је веома плодан писац, чија су дела издавана у великом броју. Међутим, без обзира на то, он је и даље непознат широј публици. Он је добио позив да одржи говор на једном локалном уметничком фестивалу у удаљеном Мидленд Ситију. Двејн Хувер је један богат предузетник, који је власник скоро свега у Мидленд Ситију, али који постаје све више ментално нестабилан. Роман је нехронолошки и често мења фокус са Хувера на Траута, и обратно. Такође се с времена на време фокусира на споредне ликове, као што су, на пример, Хуверов син, Бани или Вејн Хоблер, али и сам Курт Вонегат, који се појављује као аутор књиге. “Структура овог романа је једноставна, али она симултано развија различите радње, из различитих времена и простора.” На почетку, Вонегат као наратор/творац говори да ће да отера себе у ментални карамбол и, кроз цео роман, може се видети како експериментише и одустаје од различитих концепата, од ‘открића’ новог света 1492. до еуфемизама за гениталије. 

Када Килгор коначно пристигне у Мидленд Сити, он привлачи пажњу Двејна. Збуњени Двејн захтева поруку од Килгора, који му поклања копију свог романа. Двејн чита роман, који тврди да је директна порука од Творца универзума у којој он говори да је читалац – у овом случају Двејн, једина особа у универзуму са слободном вољом. Сви остали су роботи. Двејн верује да је роман истинит и одмах креће у насилнички поход, жестоко пребијајући свог сина, своју љубавницу и седморо других људи, пре него што бива приведен. Када Килгор хода улицама Милденд Ситија после Двејновог дивљања, прилази му наратор књиге. Наратор обавештава Килгора о свом постојању и пушта Килгора да постане слубодан, са сопственом вољом. Килгор моли да буде поново млад и роман се завршава са сликом Вонегата како плаче.

Главне Теме

Самоубиство, слободна воља, психичка болест, као и друштвена и економска безобзирност, су теме којима се бави овај роман. У уводнику, Вонегат наводи да он нагиње да “мисли о људима као великим, пластичним тубама, у којима се одвијају хемијске реакције.” Као и у Кланици 5 из 1969. године и Сиренама титана из 1959. Вонегат поново испитује природу слободне воље. У овом случају, писац гледа на човечанство као на врсту биолошких машина, стога су физичке мере ликова често дате када су они представљани. Он повезује психичку болест Двејна Хувера, као и већине човечанства са превеликом концентрацијом “лоших хемикалија” у мозгу, које, када се упаре са лошим идејама, формирају “Јин и Јанг лудила.” Ова идеја, да људи нису ништа друго до машине, провлачи се кроз целу радњу романа који Килгор Траут даје Двејну Хуверу. I Траут и Вонегат схватају колика је моћ погрешних идеја. Вонегат примећује како је “природно за људе да се понашају злочесто и чак и са таквим злочестим последицама чине све да живе као људи измишљени у тим књигама. Ово је био разлог због којег су Американци толико често убијали једни друге: то је била прикладна литерарна техника за завршавање кратких прича и књига.” Поглед на људе као на биолошке машине, с прва прихваћен од стране Вонегата, је противречан тврдњама Раба Каребекиана, апстрактног уметника, који тврди да “наша спознаја је све оно сто је живо и можда свето у сваком од нас. Све остало је мртва машинерија.” 

Роман је критика америчког друштва и начина на који оно третира своје грађане, многи од којих су “били толико запуштени и варани и вређани да су помислили да се налазе у погрешној држави.” Он се фокусира умногоме на расне разлике, сиромаштво и на уништавање околине, критикујући дволичност земље која тврди да је заснована на принципима слободе, иако је била основана од стране људи који су “користили људе као машинерију и чак и када је свака врста ропства укинута, због тога што је то било срамотно, они и њихови потомци су наставили да гледају на обичне људе као на машине.”

Стил

Роман је једноставан што се тиче структуре реченице и синтаксе, што је део Вонегатовог стила. Такође, иронија, сентименталност и црни хумор прожимају цео роман. Доручак шампиона је подељен на веома мале целине, што је уосталом присутно у свим делима Курта Вонегата. У овом случају, те целине су раздвојене помоћу три тачке. Вонегат је тврдио да су његове књиге “мозаици направљени од малих парчића… а сваки парчић је једна шала.” Он понавља одређене фразе и речи веома често, што је опет карактеристично за његова дела. У Доручак шампиона, он почиње многа поглавља са “Слушај”, а завршава их са “И тако даље.”

Роман је препун цртежа, којима је аутор желео да представи разне аспекте живота на земљи. Они укључују анус, заставе, 1942. годину, дабра, вагину, фламинга, гаћице, бакљу, надгробне споменике, јин-јанг симбол, пушке, камионе, краве и хамбургере који се праве од њих, пилиће и Кентацкy Фриед Цхицкен који се прави од њих, електричну столицу, слова ЕТЦ, божићне честитке, десну руку са одсеченим домалим прстом, хемијску структуру молекула пластике, јабуку, пи, нулу, симбол за бесконачност, као и сунчане наочаре које аутор носи у тренутку када постаје део романа. 

Метафикција је прилично изражена у овом роману, тако да се Вонегат појављује као наратор/творац овог дела, објашњавајући како и зашто је направио свет таквим какав јесте, мењајући ствари када пожели, али и изненађујући се одређеним догађајима.

Роман се повезује и са неким другим Вонегатовим делима. Осим Килгора Траута, и многи други ликови из других Вонегатових романа се појављују у Доручку шампиона, као на пример Елиот Роузвотер и Рабо Карабекиан. Роузвотер је споредни лик у роману Кланица 5 и главни у једном другом роману, док је Карабекиан главни лик у Плавој птици. Хуверова секретарица, Франсин Пефко, се пре овога појавила у Мачјој колевци. 

Позадина приче

Наслов

Наслов је узет из познатог слогана, који је користила компанија за производњу овсених пахуљица, Wхеатиес. Фразу “Доручак шампиона” изговара конобарица сваки пут када послужи муштерију чашицом мартинија. Вонегат, у свом типичном ироничном маниру, исмева систем брендова, примећујући да је Доручак шампиона регистровани трејдмарк компаније Генерал Миллс, Инц. и да коришћење фразе није ругање њиховом производу.

Вонегат назива себе Волбојдом Старџом, именом за које тврди да је његов пријатељ Нокс Бургер повезивао са компликованом литературом. Изгледа да је име позајмљено из кратке приче британског сатиристе Сакија, Филибод Старџ, прича о мишу који је помогао.

Сумње у вези публикације

Према чланку објављеном у Неw Yорк Тимес-у, јануара 1971.”Вонегат тврди да је готов са писањем романа… После Кланице 5, Вонегат је почео са радом на роману названом Доручак шампиона, у којем се ради о свету у којем је свако, осим једног човека, робот. Он је одустао од романа, који остаје незавршен. Питао сам га зашто, на шта је Вонегат одговорио: ‘Зато што је био с…е.” Ово мишљење се одржало и у наредном периоду.  Афтер тхе публицатион оф Бреакфаст оф Цхампионс, Воннегут стоппед публисхинг схорт сториес, анд манy белиевед хе хад гивен уп wритинг алтогетхер, wитх тхе Неw Yорк Тимес боок ревиеw статинг, "Мр. Воннегут'с персона гивес уп фицтион бефоре оур верy еyес. . . . Wхен хе селф-деструцтс химселф ас а новелист бy фирст wарнинг ус ин тхе миддле оф хис боок тхат 'Онце I ундерстоод wхат wас макинг Америца суцх а дангероус, унхаппy натион оф пеопле wхо хад нотхинг то до wитх реал лифе, I ресолвед то схун сторy-теллинг.'"

У уводнику, Вонегат тврди да када је напунио педесет година, осетио је потребу да “очисти свој мозак од свог смећа које је било тамо” – што укључује разне теме његових цртежа, као и ликове из његових прослих романа и прича. На крају, он илуструје роман са својим једноставним цртежима и укључује многе ликове из својих пређашних романа и кратких прича.

Слава

Вонегатов претходни роман, Кланица 5, је био његов први комерцијални успех и претворио га је из непознатог писца научне фантастике у једног од најпознатијих књижевника у целој земљи. 

Реаговања на роман

Доручак шампиона је провео 56 недеља на Неw Yорк Тимес листи најпродаванијих књига. Роман је добио похвале од Неw Yорк Тимес-а, ТИМЕ магазина, и Публисхерс Wееклy. Вонегат, међутим, није био задовољан романом и дао му је оцену C (тројка), нижу него што је дао било ком свом другом роману осим Слапстицк-у. Ипак, Доручак шампиона остаје један од Вонегатових најпознатијих и најутицајнијих дела.

Филмска адаптација

Роман је преточен у филм истог имена, снимљен 1999. са Брусом Вилисом и Ником Нолтијем у главним улогама. Филм је веома лоше прихваћен, како од генералне публике, тако и од стране професионалних критичара.