Имуностимулант

Имуностимуланти, имуностимулатори, су супстанце (лекови и хранљиве материје) које стимулишу имунски систем подстицањем (стимулацијом) или повећањем активности било које компоненте имунског система. Један значајан пример је ГМ-ЦСФ (стимулишући фактор колонија гранулоцит макрофага).^[1]

Класификација

Постоје две главне категорије имуностимуланата:

Специфични имуностимуланти су они који пружају антигенску специфичност имуног одговора, као што су вакцине^[2], и антигени^[3].
Неспецифични имуностимуланти су они који делују независно од антигенске специфичности да би повећали имуни одговор других антигена, или они који стимулишу компоненте имунског система без антигенске специфичности, као што су адјуванти. Многе ендогене (унутрашње) супстанце су неспецифични имуностимулатори. На пример, за женске полне хормоне је познато да стимулишу и адаптивни^[4] и урођени имуни одговор.^[5] Неке аутоимуне болести као што је системски еритемски лупус преференцијално угрожавају жене, и њихов почетак се поклапа са пубертетом. Познато је да и други хормони регулишу имунски систем, на пример пролактин, хормон раста и витамин D.^[6]^[7]

Деоксихолна киселина

Неке публикације упућују на имуностимулантни ефекат деоксихолне киселине (ДЦА).^[8]^[9]^[10] ДЦА дејствује на неспецифични имунски систем, активирајући његов главни ћелијски тип, макрофаге. Према овим публикацијама, довољна количина деоксихолне киселине у људском телу би била попут снажне имуне реакције неспецифичног имунског система.

Види још

Опште

Ендогени имуностимуланти

Деоксихолна киселина, стимулатор макрофага

Синтетички имуностимуланти

Макрокин (Тетрахлоро-декаоксид), стимулатор макрофага

Биљни имуностимуланти

Референце

^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114.
^ Маттнер Ф, Флеитманн ЈФ, Лингнау К, Сцхмидт W, Егyед А, Фритз Ј, Заунер W, Wиттманн Б, Горнy I, Бергер M, Кирлаппос Х, Отава А, Бирнстиел ML, Бусцхле M (2002). „Ваццинатион wитх Полy-L-Аргинине Ас Иммуностимулант фор Пептиде Ваццинес: Индуцтион оф Потент анд Лонг-Ластинг Т-Целл Респонсес агаинст Цанцер Антигенс”. Цанцер Ресеарцх. 62: 1477—1480.
^ Цуллен CM, Јамесон СЦ, ДеЛаy M, Цоттрелл C, Бецкен ЕТ, Цхои Е, Хирсцх Р (1999). „А дивалент мајор хистоцомпатибилитy цомплеx/ИгГ1 фусион протеин индуцес антиген-специфиц Т целл ацтиватион ин витро анд ин виво”. Целл Иммунол. 192 (1): 54—62. ПМИД 10066347.
^ Wира ЦР, Цране-Годреау M, Грант К (2004). „Ендоцрине регулатион оф тхе муцосал иммуне сyстем ин тхе фемале репродуцтиве трацт”. Ур.: Огра ПЛ, Местецкy Ј, Ламм МЕ, Стробер W, МцГхее ЈР, Биененстоцк Ј. Муцосал Иммунологy. Сан Францисцо: Елсевиер. ИСБН 978-0-12-491543-5.
^ Ланг, ТЈ (2004). „Естроген ас ан иммуномодулатор”. Цлин Иммунол. 113: 224—230. ПМИД 15507385. дои:10.1016/ј.цлим.2004.05.011.
Мориyама, А; Схимоyа, К.; I, Огата; et al. (1999). „Сецреторy леукоцyте протеасе инхибитор (СЛПИ) цонцентратионс ин цервицал муцус оф wомен wитх нормал менструал цyцле”. Молецулар Хуман Репродуцтион. 5: 656—661. ПМИД 10381821. дои:10.1093/молехр/5.7.656.
Цутоло M, Сулли А, Цапеллино С, Виллаггио Б, Монтагна П, Сериоло Б, Страуб РХ (2004). „Сеx хормонес инфлуенце он тхе иммуне сyстем: басиц анд цлиницал аспецтс ин аутоиммунитy”. Лупус. 13: 635—638. ПМИД 15485092. дои:10.1191/0961203304лу1094оа.
Кинг АЕ, Цритцхлеy ХО, Келлy РW (2000). „Пресенце оф сецреторy леукоцyте протеасе инхибитор ин хуман ендометриум анд фирст триместер децидуа суггестс ан антибацтериал роле”. Молецулар Хуман Репродуцтион. 6: 191—196. ПМИД 10655462. дои:10.1093/молехр/6.2.191.
^ Дорсхкинд К, Хорсеман НД (2000). „Тхе Ролес оф Пролацтин, Гроwтх Хормоне, Инсулин-Лике Гроwтх Фацтор-I, анд Тхyроид Хормонес ин Лyмпхоцyте Девелопмент анд Фунцтион: Инсигхтс фром Генетиц Моделс оф Хормонес анд Хормоне Рецептор Дефициенцy”. Ендоцрине Ревиеwс. 21: 292—312. ПМИД 10857555. дои:10.1210/ер.21.3.292. Архивирано из оригинала 31. 07. 2010. г. Приступљено 09. 05. 2010.
^ Нагпал, Сунил; Наанд, Сонгqинг; Ратхнацхалам, Радхакрисхнан (2005). „Нонцалцемиц Ацтионс оф Витамин D Рецептор Лигандс”. Ендоцрине Ревиеwс. 26 (5): 662—687. ПМИД 15798098. дои:10.1210/ер.2004-0002. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2010.
^ Влчек Б., Реиф А., Сеидлова Б.: Евиденце оф тхе партиципатион оф деоxyцхолате ин цанцер иммунитy, З.Натурфорсцх. 26 б, 419-424 (1971)
^ Влчек Б.: Потентиатион оф тхе иммуне респонсе wитх ДЦА (цзецх), Практ.Лекар 52, 326-330 (1972)
^ Цхyле M., Цхyле П.: Регулатион оф тхе иммуне респонсе wитх ДЦА (цзецх, енгл. суммарy), Сборник лек. 84, 212-218 (1982)
^ Дјераба А, Qуере П (2000). „Ин виво мацропхаге ацтиватион ин цхицкенс wитх Ацеманнан, а цомплеx царбохyдрате еxтрацтед фром Алое вера”. Инт Ј Иммунопхармацол. 22 (5): 365—72.
^ Солтаниан С, Стуyвен Е, Цоx Е, Соргелоос П, Боссиер П (2009). „Бета-глуцанс ас иммуностимулант ин вертебратес анд инвертебратес”. Цритицал Ревиеwс ин Мицробиологy. 35 (2): 109—138. дои:10.1080/10408410902753746.

Спољашње везе

„Имуностимуланти”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2010. г.
Ветеринарска имунологија и имунопатологија журнал
Иммуностимулантс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
„Деоксихолна киселина као имуностимулант”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2010. г.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[KubyImmunology6th-1] Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114.

[Vaccination-2] Маттнер Ф, Флеитманн ЈФ, Лингнау К, Сцхмидт W, Егyед А, Фритз Ј, Заунер W, Wиттманн Б, Горнy I, Бергер M, Кирлаппос Х, Отава А, Бирнстиел ML, Бусцхле M (2002). „Ваццинатион wитх Полy-L-Аргинине Ас Иммуностимулант фор Пептиде Ваццинес: Индуцтион оф Потент анд Лонг-Ластинг Т-Целл Респонсес агаинст Цанцер Антигенс”. Цанцер Ресеарцх. 62: 1477—1480.

[complex/IgG1-3] Цуллен CM, Јамесон СЦ, ДеЛаy M, Цоттрелл C, Бецкен ЕТ, Цхои Е, Хирсцх Р (1999). „А дивалент мајор хистоцомпатибилитy цомплеx/ИгГ1 фусион протеин индуцес антиген-специфиц Т целл ацтиватион ин витро анд ин виво”. Целл Иммунол. 192 (1): 54—62. ПМИД 10066347.

[4] Wира ЦР, Цране-Годреау M, Грант К (2004). „Ендоцрине регулатион оф тхе муцосал иммуне сyстем ин тхе фемале репродуцтиве трацт”. Ур.: Огра ПЛ, Местецкy Ј, Ламм МЕ, Стробер W, МцГхее ЈР, Биененстоцк Ј. Муцосал Иммунологy. Сан Францисцо: Елсевиер. ИСБН 978-0-12-491543-5.

[5] Ланг, ТЈ (2004). „Естроген ас ан иммуномодулатор”. Цлин Иммунол. 113: 224—230. ПМИД 15507385. дои:10.1016/ј.цлим.2004.05.011.
Мориyама, А; Схимоyа, К.; I, Огата; et al. (1999). „Сецреторy леукоцyте протеасе инхибитор (СЛПИ) цонцентратионс ин цервицал муцус оф wомен wитх нормал менструал цyцле”. Молецулар Хуман Репродуцтион. 5: 656—661. ПМИД 10381821. дои:10.1093/молехр/5.7.656.
Цутоло M, Сулли А, Цапеллино С, Виллаггио Б, Монтагна П, Сериоло Б, Страуб РХ (2004). „Сеx хормонес инфлуенце он тхе иммуне сyстем: басиц анд цлиницал аспецтс ин аутоиммунитy”. Лупус. 13: 635—638. ПМИД 15485092. дои:10.1191/0961203304лу1094оа.
Кинг АЕ, Цритцхлеy ХО, Келлy РW (2000). „Пресенце оф сецреторy леукоцyте протеасе инхибитор ин хуман ендометриум анд фирст триместер децидуа суггестс ан антибацтериал роле”. Молецулар Хуман Репродуцтион. 6: 191—196. ПМИД 10655462. дои:10.1093/молехр/6.2.191.

[6] Дорсхкинд К, Хорсеман НД (2000). „Тхе Ролес оф Пролацтин, Гроwтх Хормоне, Инсулин-Лике Гроwтх Фацтор-I, анд Тхyроид Хормонес ин Лyмпхоцyте Девелопмент анд Фунцтион: Инсигхтс фром Генетиц Моделс оф Хормонес анд Хормоне Рецептор Дефициенцy”. Ендоцрине Ревиеwс. 21: 292—312. ПМИД 10857555. дои:10.1210/ер.21.3.292. Архивирано из оригинала 31. 07. 2010. г. Приступљено 09. 05. 2010.

[7] Нагпал, Сунил; Наанд, Сонгqинг; Ратхнацхалам, Радхакрисхнан (2005). „Нонцалцемиц Ацтионс оф Витамин D Рецептор Лигандс”. Ендоцрине Ревиеwс. 26 (5): 662—687. ПМИД 15798098. дои:10.1210/ер.2004-0002. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2010.

[8] Влчек Б., Реиф А., Сеидлова Б.: Евиденце оф тхе партиципатион оф деоxyцхолате ин цанцер иммунитy, З.Натурфорсцх. 26 б, 419-424 (1971)

[9] Влчек Б.: Потентиатион оф тхе иммуне респонсе wитх ДЦА (цзецх), Практ.Лекар 52, 326-330 (1972)

[10] Цхyле M., Цхyле П.: Регулатион оф тхе иммуне респонсе wитх ДЦА (цзецх, енгл. суммарy), Сборник лек. 84, 212-218 (1982)

[Aloe_vera-11] Дјераба А, Qуере П (2000). „Ин виво мацропхаге ацтиватион ин цхицкенс wитх Ацеманнан, а цомплеx царбохyдрате еxтрацтед фром Алое вера”. Инт Ј Иммунопхармацол. 22 (5): 365—72.

[12] Солтаниан С, Стуyвен Е, Цоx Е, Соргелоос П, Боссиер П (2009). „Бета-глуцанс ас иммуностимулант ин вертебратес анд инвертебратес”. Цритицал Ревиеwс ин Мицробиологy. 35 (2): 109—138. дои:10.1080/10408410902753746.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]