Јавно право

Јавно право је део права која уређује односе између правних лица и владе, између различитих институција у држави, између различитих грана владе, и односа између особа које су од директног интереса за друштво. Јавно право обухвата уставно право, управно право, пореско право и кривично право, као и цело процесно право. (Закони који се тичу односа између појединаца припадају приватном праву.)

Разлика између јавног и приватног права датира још од римског права, где ју је први нагласио римски правник Улпијан (око 170 - 228). Он је касније било усвојено да означава правне системе како земаља које се придржавају грађанско-правне традиције, тако и оних које се придржавају традиције аглосаксонског права.

Историја јавног права

Разлику између јавног и приватног права први је направио римски правник Улпијан, који у Институтима тврди (у одломку који је Јустинијан сачувао у Дигесту) да је „јавно право оно које поштује успостављање римског комонвелта, приватно оно што поштује интересе појединаца, при чему су нека питања су јавни, а друга приватни интерес”. Штавише, он јавно право дефинише као закон који се односи на верска питања, свештенство и државне службе. Римско право је закон схватало као низ односа између особа и особа, особа и ствари, и особа и државе. Јавно право састојало се од последњег од ова три односа. Међутим, римски правници су мало пажње посветили овој области и уместо тога усредсредили су се углавном на подручја приватног права. Јавно право је било од велике важности у тевтонском друштву, како је приметио немачки правни историчар Ото фон Гирке, који је дефинисао Тевтонце као очеве јавног права.

Повлачење границе између јавног и приватног права углавном је изгубило на значају у наредном миленијуму, иако се, како примећује Ернст Канторович, у средњем веку јавила забринутост због римске замисли res publica својствене правној фикцији два краљева тела. Међутим, правни филозофи током овог периода деловали су углавном са теолозима који су деловали у домену канонског права, и уместо тога бринули су се о разликама између божанског, природног и људског права. Подјела у закону на „јавно/приватно” вратиће се тек у 17. и 18. веку. Појавом националне државе и новим теоријама суверенитета, појмови о изразито јавном домену почели су да се кристалишу. Међутим, потраживања монарха, а касније и парламената, према необузданој моћи доношења закона подстакле су покушаје успостављања изразито приватне сфере која би заузврат била слободна од задирања у државне власти.

Области јавног права

Уставно право

Главни чланак: Уставно право

У модерним државама, уставно право поставља темеље државе. Изнад свега, постулира надмоћ закона у функционисању државе - владавине права.

Друго, оно утврђује облик владавине - како функционишу различите гране власти, како се бирају или именују и поделу власти и одговорности између њих. Традиционално, основни елементи власти су извршна, законодавна и судска власт.

I треће, устоавно право описује која су основна људска права, која морају бити заштићена за сваку особу, и која даља грађанска и политичка права имају грађани. Оно поставља основне границе онога што било која влада мора, а не сме да ради.

У већини управа уставни закон је садржан у писаном документу, уставу, понекад заједно са амандманима или другим уставним законима. Међутим, у неким земљама такав врхунски укорењени писани документ не постоји из историјских и политичких разлога - Устав Уједињеног Краљевства је неписан.

Управно право

Главни чланак: Управно право

Управно право односи се на скуп закона који регулишу бирократске управљачке поступке и дефинише овлашћења управних агенција. Ове законе спроводи извршна власт владе, а не судска или законодавна (ако су различите у тој одређеној надлежности). Ово тело закона регулише међународну трговину, производњу, загађење, опорезивање и слично. Ово се понекад посматра као поткатегорија грађанског права, а понекад као јавно право, јер се бави регулативом и јавним институцијама.

Кривично право

Главни чланак: Кривично право

Пореско право

Главни чланак: Пореско право

Пореско право је први пут постало подручје јавног права током 17. века, као последица нових теорија суверенитета које су почеле да се појављују. До тада порези су се по закону сматрали поклонима, које је држави дао приватни донатор - порески обвезник. Сада се то сматра подручјем јавног права, јер се тиче односа између особа и државе.

Литература

• Аqуинас, Тхомас (2000). Треатисе он Лаw. Индианаполис, ИН: Хацкет Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-87220-548-2. 
• Белл, Јохн; Боyрон, Сопхие; Wхиттакер, Сопхие (2008). Принциплес оф Френцх Лаw. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. стр. 141—240. ИСБН 9780199541393. Приступљено 29. 6. 2020. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Цасини, Лорензо; Цассесе, Сабино; Наполитано, Гуилио (април 2011). „Тхе Неw Италиан Публиц Лаw Сцхоларсхип”. Интернатионал Јоурнал оф Цонститутионал Лаw. 9 (2): 302—303. дои:10.1093/ицон/мор049 . Приступљено 29. 6. 2020. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Цхереднyцхенко, Олха. Фундаментал Ригхтс, Цонтрацт Лаw, анд Протецтион оф тхе Wеакер Партy. Утрецхт, Нетхерландс: Утрецхт Университy Институте фор Легал Студиес. хдл:1874/20945. 
• Цохен, Моррис (1927). „Пропертy анд Совереигнтy”. Цорнелл Лаw Ревиеw. 13 (1): 8. Приступљено 7. 8. 2020. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Форцесе, Цраиг; Додек, Адам; Брyант, Пхилип; Царвер, Петер; Хаигх, Рицхард; Листон, Марy; МацИнтосх, Цонстанце (2015). Публиц Лаw: Цасес, Цомментарy анд Аналyсис (Тхирд изд.). Торонто, ОН: Емонд Монтгомерy Публисхинг Лтд. стр. 4. ИСБН 978-1-55239-664-3. 
• Хорwитз, Мортон (1982). „Тхе Хисторy оф тхе Публиц/Привате Дистинцтион”. Университy оф Пеннсyлваниа Лаw Ревиеw. 130 (6): 1423. ЈСТОР 3311976. дои:10.2307/3311976. Приступљено 28. 6. 2020. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Јакаб, Андрáс (2006). Еуропеан Цонститутионал Лангуаге. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 387—400. ИСБН 978-1-107-13078-4. 
• Јустиниан; Wатсон, Алан (1985). Тхе Дигест оф Јустиниан. 1. Пхиладелпхиа, ПА: Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. ИСБН 978-0-8122-2033-9. 
• Кантороwицз, Ернст (10. 5. 2016). Тхе Кинг'с Тwо Бодиес: А Студy ин Медиевал Тхеологy. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-16923-1. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Мартин, Елизабетх А. (2003). Оxфорд Дицтионарy оф Лаw. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0198607563. 
• Муркенс, Јо Ериц Кхусхал (15. 7. 2009). „Тхе Qуест фор Цонститутионалисм ин УК Публиц Лаw Дисцоурсе”. Оxфорд Јоурнал оф Легал Студиес. 29 (3): 427—455. дои:10.1093/ојлс/гqп020. Приступљено 29. 6. 2020. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Монтесqуиеу, Цхарлес-Лоуис де Сецондат, Барон де Ла Брèде ет де (1989). Тхе Спирит оф тхе Лаwс. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36183-5. 
• Вéртесy, Лáсзлó (2007). „Тхе Плаце анд Тхеорy оф Банкинг Лаw - Ор Арисинг оф а Неw Бранцх оф Лаw: Лаw оф Финанциал Индустриес”. Цоллега (на језику: енглески). Вол 2-3. XI. 3198092. 
• Јакаб, Андрáс (2006). Еуропеан Цонститутионал Лангуаге. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 387—400. ИСБН 978-1-107-13078-4. 
• Вéртесy, Лáсзлó (2007). „Тхе Плаце анд Тхеорy оф Банкинг Лаw - Ор Арисинг оф а Неw Бранцх оф Лаw: Лаw оф Финанциал Индустриес”. Цоллега (на језику: енглески). Вол 2-3. XI. 3198092. 
• Монтесqуиеу, Цхарлес-Лоуис де Сецондат, Барон де Ла Брèде ет де (1989). Тхе Спирит оф тхе Лаwс. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 7. 
• Аурелл, Мартин (2003). L'Емпире де Плантагенêт, 1154–1224 (на језику: француски). Парис: Темпус. ИСБН 978-2-262-02282-2. 
• Барнес, Тхомас Гарден (2008). Схапинг тхе Цоммон Лаw: Фром Гланвилл то Хале, 1188–1688. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0804779593. 
• Блацк, Цхарлес (1999). А Неw Биртх оф Фреедом: Хуман Ригхтс, Намед анд Уннамед. Неw Хавен, ЦН: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0300077346. 
• Бреаy, Цлаире (2010). Магна Царта: Манусцриптс анд Мyтхс. Лондон: Тхе Бритисх Либрарy. ИСБН 978-0-7123-5833-0. 
• Бреаy, Цлаире; Харрисон, Јулиан, ур. (2015). Магна Царта: Лаw, Либертy, Легацy. Лондон: Тхе Бритисх Либрарy. ИСБН 978-0-7123-5764-7. 
• Броwнинг, Цхарлес Хенрy (1898). „Тхе Магна Цхарта Десцрибед”. Тхе Магна Цхарта Баронс анд Тхеир Америцан Десцендантс wитх тхе Педигреес оф тхе Фоундерс оф тхе Ордер оф Руннемеде Дедуцед фром тхе Суретиес фор тхе Енфорцемент оф тхе Статутес оф тхе Магна Цхарта оф Кинг Јохн. Пхиладелпхиа. ОЦЛЦ 9378577. 
• Бурдетт, Францис (1810). Сир Францис Бурдетт то Хис Цонституентс. Р. Брадсхаw. 
• Царпентер, Давид А. (1990). Тхе Миноритy оф Хенрy III. Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0413623607. 
• Царпентер, Давид (1996). Тхе Реигн оф Хенрy III. Лондон: Хамбледон Пресс. ИСБН 978-1852851378. 
• Царпентер, Давид А. (2004). Струггле фор Мастерy: Тхе Пенгуин Хисторy оф Бритаин 1066–1284. Лондон: Пенгуин. ИСБН 978-0-14-014824-4. 
• Цланцхy, Мицхаел Т. (1997). Еарлy Медиевал Енгланд. Тхе Фолио Социетy. 
• Цларк, Давид (2000). „Тхе Ицон оф Либертy: Тхе Статус анд Роле оф Магна Царта ин Аустралиан анд Неw Зеаланд Лаw”. Мелбоурне Университy Лаw Ревиеw. 24 (3). 
• Цоббетт, Wиллиам; Хоwелл, Тхомас Баyлy; Хоwелл, Тх.Ј.; Јардине, Wиллиам (1810). Цоббетт'с Цомплете Цоллецтион оф Стате Триалс анд Процеедингс фор Хигх Треасон анд Отхер Цримес анд Мисдемеанорс фром тхе Еарлиест Период то тхе Пресент Тиме. Багсхаw. 
• Цроуцх, Давид (1996). Wиллиам Марсхал: Цоурт, Цареер анд Цхивалрy ин тхе Ангевин Емпире 1147–1219. Лонгман. ИСБН 978-0582037861. 
• Данзигер, Даннy; Гиллингхам, Јохн (2004). 1215: Тхе Yеар оф Магна Царта. Ходдер Папербацкс. ИСБН 978-0340824757. 
• Давис, Г.Р.C. (1963). Магна Царта. Тхе Бритисх Либрарy Публисхинг Дивисион. ИСБН 978-0712300148. 
• Давис, Јохн Паул (2013). Тхе Готхиц Кинг: А Биограпхy оф Хенрy III. Лондон: Петер Оwен. ИСБН 978-0-7206-1480-0. 
• Дреw, Катхерине Ф. (2004). Магна Царта. Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0313325908. 
• Едwардс, Ј.Г. (1943). „Цонфирматио Цартарум анд Барониал Гриеванцес ин 1297”. Тхе Енглисх Хисторицал Ревиеw. 58 (231): 273—300. ЈСТОР 554340. дои:10.1093/ехр/лвиии.ццxxxи.273. 
• Ееле, Царолине (2013). Перцептионс оф Магна Царта: Wхy хас ит беен сеен ас сигнифицант? (ПДФ) (Теза). 2014 Магна Царта 2015 Цоммиттее. Приступљено 18. 11. 2014. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Фрyде, Наталие (2001). Wхy Магна Царта? Ангевин Енгланд Ревиситед. Мунстер, Германy: ЛиТ. ИСБН 978-3825856571. 
• Фритзе, Роналд; Робисон, Wиллиам (2002). Хисторицал Дицтионарy оф Лате Медиевал Енгланд 1272–1485. Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0313291241. 
• Галеф, Давид (1998). Сецонд Тхоугхтс: Фоцус он Ререадинг. Детроит, MI: Wаyне Стате Университy Пресс. ИСБН 978-0814326473. 
• Гоодман, Еллен (1995). Тхе Оригинс оф тхе Wестерн Легал Традитион: Фром Тхалес то тхе Тудорс. Федератион Пресс. ИСБН 978-1862871816. 
• Греенберг, Јанелле (2006). Тхе Радицал Фаце оф тхе Анциент Цонститутион: Ст Едwард'с 'Лаwс' ин Еарлy Модерн Политицал Тхоугхт. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521024884. 
• Халлам, Елизабетх M.; Еверард, Јудитх А. (2001). Цапетиан Франце, 987–1328 (2нд изд.). Харлоw, УК: Лонгман. ИСБН 978-0-582-40428-1. 
• Хазелтине, Х.D. (1917). „Тхе Инфлуенце оф Магна Царта он Америцан Цонститутионал Девелопмент”. Ур.: Малден, Хенрy Еллиот. Магна Царта цоммеморатион ессаyс. БиблиоБазаар. ИСБН 978-1116447477. 
• Хеwит, Х.Ј. (1929). Медиаевал Цхесхире. Манцхестер, УК: Манцхестер Университy Пресс. 
• Хилл, Цхристопхер (2006). Wинстанлеy 'Тхе Лаw оф Фреедом' анд Отхер Wритингс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521031608. 
• Хиллабy, Царолине (2013). Тхе Палграве Дицтионарy оф Медиевал Англо-Јеwисх Хисторy. Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-1137308153. 
• Хиндлеy, Геоффреy (1990). Тхе Боок оф Магна Царта. Лондон: Цонстабле. ИСБН 978-0094682405. 
• Холт, Јамес C. (1992а). Тхе Нортхернерс: А Студy ин тхе Реигн оф Кинг Јохн. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0198203094. 
• Холт, Јамес C. (1992б). Магна Царта. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521277785. 
• Холт, Јамес C. (2015). Магна Царта (3рд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1107093164. 
• Холт, Јамес C. (2008) [1993]. Тхе Анциент Цонститутион ин Медиевал Енгланд (ПДФ). Либертy Фунд. ИСБН 978-0865977099. 
• Хоwард, А.Е. Дицк (2008). „Магна Царта Цомес То Америца”. Фоурсцоре. 58 (4). 
• Хусцрофт, Рицхард (2005). Рулинг Енгланд, 1042–1217. Харлоw, УК: Пеарсон. ИСБН 978-0-582-84882-5. 
• Јобсон, Адриан (2012). Тхе Фирст Енглисх Револутион: Симон де Монтфорт, Хенрy III анд тхе Баронс' Wар. Лондон: Блоомсбурy. ИСБН 978-1-84725-226-5. 
• Кеннедy, Wиллиам Паул МцЦлуре (1922). Тхе Цонститутион оф Цанада. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. 
• Кеwес, Паулина (2006). Тхе Усес оф Хисторy ин Еарлy Модерн Енгланд. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0873282192. 
• Леwис, Сузанне (1987). Тхе Арт оф Маттхеw Парис ин тхе Цхроница Мајора. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0520049819. 
• Линебаугх, Петер (2009). Тхе Магна Царта Манифесто: Либертиес анд Цоммонс фор Алл. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0520260009. 
• Маyр-Хартинг, Хенрy (2011). Религион, Политицс анд Социетy ин Бритаин, 1066–1272. Харлоw, УК: Лонгман. ИСБН 978-0-582-41413-6. 
• МцГлyнн, Сеан (2013). Блоод Цриес Афар: Тхе Форготтен Инвасион оф Енгланд, 1216. Лондон: Спеллмоунт. ИСБН 978-0752488318. 
• Менацхе, Сопхиа (2003). Цлемент V. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521521987. 
• Поцоцк, Ј.Г.А. (1987). Тхе Анциент Цонститутион анд тхе Феудал Лаw: А Студy оф Енглисх Хисторицал Тхоугхт ин тхе Севентеентх Центурy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0521316439. 
• Поллард, Алберт Фредерицк (1912). Тхе хисторy оф Енгланд; а студy ин политицал еволутион. Х. Холт. 
• Пооле, Аустин Лане (1993) [1951]. Фром Домесдаy Боок то Магна Царта 1087–1216 (2нд изд.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. 
• Поwицке, Ф.M. (1929). „Тхе Булл 'Мирамур Плуримум' анд а Леттер то Арцхбисхоп Степхен Лангтон, 5 Септембер 1215”. Енглисх Хисторицал Ревиеw. 44: 87—93. дои:10.1093/ехр/xлив.цлxxиии.87. 
• Поwицке, Фредерицк Маурице (1963). Тхе Тхиртеентх Центурy 1216–1307. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0198217084. 
• Престwицх, Мицхаел (1997). Едwард I. Неw Хавен, ЦН: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0300071573. 
• Ротхwелл, Харрy (1975). Енглисх Хисторицал Доцументс 1189–1327. Лондон: Еyре & Споттисwооде. ИСБН 978-0413233004. 
• Русселл, Цонрад (1990). Унреволутионарy Енгланд, 1603–1642. Цонтиннуум-3ПЛ. ИСБН 978-1852850258. 
• Сцотт, Роберт МцНаир (2014). Роберт Тхе Бруце: Кинг Оф Сцотс. Цанонгате Боокс. ИСБН 978-1847677464. 
• Симмонс, Цларе А. (1998). „Абсент Пресенце: Тхе Романтиц-Ера Магна Цхарта анд тхе Енглисх Цонститутион”. Ур.: Схиппеy, Рицхард; Утз, Том. Медиевалисм ин тхе Модерн Wорлд. Ессаyс ин Хоноур оф Леслие Ј. Wоркман. Бреполс Публисхерс. 
• Стимсон, Фредерицк Јессуп (2004). Тхе Лаw Оф Тхе Федерал Анд Стате Цонститутионс Оф Тхе Унитед Статес. Лаwбоок Еxцханге Лтд. ИСБН 978-1584773696. 
• Таттон-Броwн, Тим (јул 2015). „Магна Царта ат 800: Унцоверинг итс Ландсцапе Арцхаеологy”. Цуррент Арцхаеологy (304): 34—37. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Тхомпсон, Фаитх (1948). Магна Царта – Итс Роле Ин Тхе Макинг Оф Тхе Енглисх Цонститутион 1300–1629. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. ИСБН 978-1299948686. 
• Турнер, Ралпх V. (2003а). „Тхе Меанинг оф Магна Царта синце 1215”. Хисторy Тодаy. 53 (9). 
• Турнер, Ралпх (2003б). Магна Царта: Тхроугх тхе Агес. Роутледге. ИСБН 978-0582438262. 
• Турнер, Ралпх (2009). Кинг Јохн: Енгланд'с Евил Кинг?. Строуд, УК: Хисторy Пресс. ИСБН 978-0-7524-4850-3. 
• Винцент, Ницхолас (2012). Магна Царта: А Верy Схорт Интродуцтион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-958287-7. 
• Винцент, Ницхолас (2015). „Фром Wорлд Wар то Wорлд Херитаге: Магна Царта ин тхе Тwентиетх Центурy”. Ур.: Винцент, Ницхолас. Магна Царта: Тхе Фоундатион оф Фреедом, 1215–2015. Лондон: Тхирд Милленниум Публисхинг. стр. 154–69. ИСБН 978-1908990488. 
• Wаррен, W. Леwис (1990). Кинг Јохн. Лондон: Метхуен. ИСБН 978-0413455208. 
• Wеилер, Бјöрн К.У. (2012). Хенрy III оф Енгланд анд тхе Стауфен Емпире, 1216–1272. Парис: Роyал Хисторицал Социетy: Боyделл Пресс. ИСБН 978-0-86193-319-8. 
• Wхите, Алберт Беебе (1915). „Тхе Наме Магна Царта”. Тхе Енглисх Хисторицал Ревиеw. XXX (CXIX): 472—75. дои:10.1093/ехр/XXX.CXIX.472. 
• Wхите, Алберт Беебе (1917). „Ноте он тхе Наме Магна Царта”. Тхе Енглисх Хисторицал Ревиеw. XXXII (CXXVIII): 545—55. дои:10.1093/ехр/XXXII.CXXVIII.554. 
• Wоолwрyцх, Аустин Херберт (2003). Смитх, Давид Лее, ур. Цромwелл анд Интеррегнум: Тхе Ессентиал Реадингс. Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-0631227250. 
• Wригхт, Херберт Г. (1919). Тхе Лифе Анд Wоркс Оф Артхур Халл Оф Грантхам, Мембер Оф Парлиамент, Цоуртиер Анд Фирст Транслатор Оф Хомер Инто Енглисх. Боок он Деманд. 
• Wригхт, Патрицк (1990). Тхе Ривер: А Тхамес Јоурнеy. Лондон: ББЦ Боокс. ИСБН 978-0563384786. 

Спољашње везе

• Ридгеwаy, Х. W. (2010) [2004]. „Хенрy III (1207–1272)”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/12950.  (Субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред.)