Лупање срца

Klasifikacija	D ICD-10: I47 – I49; ICD-9-CM: 427; MeSH: D001145; DiseasesDB: 15206;
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 001101;

Аритмија
Аритмија
	ЕКГ снимак вентрикуларне фибрилације срца
Специјалности	кардиологија
Симптоми	палпитације, вртоглавица, синкопа, кратак дах, бол у грудима, децреасед левел оф цонсциоуснесс
Компликације	мождани удар, отказивање срца
Време појаве	старије доба
Типови	екстрасистола, суправентрицулар тацхyцардиас, вентрицулар аррхyтхмиас, брадикардија
Узроци	проблеми са спроводним системом срца
Дијагностички метод	ЕКГ, Холтер монитор
Лечење	лекови, пејсмејкер, операција
Фреквенција	милиони
	[уреди на Википодацима]

Лупање, прескакање или аритмија срца је ненормални срчани ритам, који обично укључује неправилности у фреквенцији и редоследу што се може јасно видети на ЕКГ-у.^[7]^[8] Све аритмије, а поготово оне хроничне могу бити опасне. Неправилним радом срце не обавља своју функцију задовољавајуће, што штети организму, а осим тога, срце се оптерећује, угрожава само себе и може доћи до развоја озбиљнијег оштећења срчаног мишића. Хронична аритмија може временом значајно оштетити и ослабити срчани мишић и довести до срчане инсуфицијенције.^[9]^[10]

Назив

Назив аритмија није правилан јер дословно преведено значи „без ритма" - па зато уместо речи „аритмија" подеснији би био назив „дисритмија". У пракси се он међутим не користи него се уместо правилног користи назив аритмија.^[9]

Етиологија

Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са механизми неправилног срчаног рада

Аритмије настају због ненормалног стварања или провођења импулса. Могу се јавити и код нормалног здравог срца - ектопички ударци, атријске фибрилације, па се тако вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије могу се јавити и код потпуно здравих људи.^[11]^[12]

Аритмије могу узроковати психолошки узроци, болест, оперативни захват или неки лекови.

Аритмија може бити:^[13]^[14]^[15]

Тахикардија

Тахикардни поремећај срца, изазван је убрзаним радом срца, обично изнад 100 откуцаја у минути. Механизам је заснован на фокалним импулсима или реентрy феномену. Фокални импулси настали услед сметњи у стварању електричних импулса у срцу, последица су:

Повећани аутоматизам: надражљивост у СА чвору или Пуркињеовим влакнима је појачана. Абнормални аутоматизам: У преткоморским или коморским структурама које немају особину “природног пацемакера” настаје спонтани надражај.·

Тригер активност: као исход патолошког накнадног потенцијала. Тригер активност увек предходи (нпр аритмије у оквиру хипокалијемије, хиперкалијемије, услед постојања брадикардије, затим код интоксикације дигиталисом итд).

Фокални импулси настали услед сметњи у провођењу електричних импулса у срцу: „Реентрy“ (кружна надражљивост): Импулс је у једном смеру блокиран, а у другом смеру наставља да се спроводи. Надражај настаје поново након опоравка првобитног блокираног спроводног пута (мањак подражљивости) и тиме се кружни надражај затвара.

Брадикардија

Брадикардни поремећај срца, изазван је успорењем рада срца која почиње када се брзина рада срца смањи испод 60 откуцаја у минути. Брадиаритмија се нормално појављује током сна. Узроци брадикардије могу бити срчаног и несрчаног порекла.^[16]^[17]

Несрчани узоци: као последица узимање неких лекова; поремећаји електролита (хипокалијемија), поремећаји функције ендокриних жлезда (смањена функција штитасте жлезде); снижена телесна температура; превага парасимпатичког нервног система; неуролошки поремећаји; дуготрајно лежање.^[18]^[19]

Узроци од стране срца: узроковани коронарном болести срца, срчаним манама, дегенеративним примарним електричним поремећајима. Најчешћи узроци брадикардије срчаног порекла су: поремећаји који настају у СА чвору и у АВ чвору.

Фактори ризика

Најчешћа болесна стања која узрокују аритмије су:

акутни инфаркт срца, као најчешћи узрок у око 80% пацијената.^[20]
ангина пекторис
неко друго оштећење срчаног ткива (односно било какво оштећење срчаног ткива или промене у саставу електролита срца могу изазвати промену срчаног ритма.)
Хипертиреоза, хипотиреоза, хипоадреналинизам,
хиперкалијемија, хипокалијемија и други електролитски поремећаји који погодују аритмији.
анестезија, у 25% случајева
пацијената који узимају срчане гликозиде, симпатолитике или парасимпатомиметике могу променити брзину рада срца, било због непосредног учинка на срчано ткиво, било преко нервног система.
бројни лекови могу изазвати аритмије, а такве, лековима изазване, аритмије могу бити и по живот опасне.

Аритмија може представљати губитак нормалне комуникације између преткоморског проводног система и комора. Због чињенице да су преткоморе електрично изоловани од комора и повезани су само АВ снопом, претком,оре могу ући у тахикардију без поремећаја рада комора.. Често се употребљавају појмови вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије. Вентрикуларне аритмије потичу из комора, а суправентрикуларне из дела срца изнад комора, било из преткомора или АВ чвора.

Дијагноза

Дијагноза аритмија поставља се:

ЕКГ мониторингом
Дијагностиком основног кардијалног, или психосоматског обољења: врста болести, процена функције комора.
Психосоматске дијагностике

Терапија

Терапија аритмија зависиће од типа и тежине основне болести, и има за циљ:^[21]

отклањање симптома
превенцију компликација (тромбоемболије, кардиомиопатије)
превенцију напрасне срчане смрти.

Извори

^ „Wхат Аре тхе Сигнс анд Сyмптомс оф ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ ^а ^б „Wхат Ис Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ ^а ^б „Тyпес оф Аррхyтхмиа”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ ^а ^б „Wхо Ис ат Риск фор ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ „Хоw Аре Аррхyтхмиас Диагносед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ „Хоw Аре Аррхyтхмиас Треатед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ Wолфе CL, Ниблеy C, Бхандари А, ет ал: Полyморпхоус вентрицулар тацхyцардиа ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцион. Цирцулаион. 84: 1543—1551. 1991. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
^ Травица-Којадиновић, Др Тиса. „Аритмија Срца”. Кардиологија (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23.
^ ^а ^б Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2.
^ Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4.
^ „Аррхyтхмиа: Цаусес, сyмптомс, тyпес, анд треатмент”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23.
^ Гуасцх, Е.; Монт, L. (фебруар 2017). „Диагносис, патхопхyсиологy, анд манагемент оф еxерцисе-индуцед аррхyтхмиас”. Нат Рев Цардиол. 14 (2): 88—101.
^ „Аррхyтхмиа | НХЛБИ, НИХ”. www.нхлби.них.гов. Приступљено 23. 1. 2021.
^ „Аррхyтхмиа”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.
^ „Цатегориес оф Аррхyтхмиас”. Теxас Хеарт Институте (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
^ Девинскy, О. (2004). „Еффецтс оф сеизурес он аутономиц анд цардиовасцулар фунцтион”. Епилепсy Цурр. 4 (2): 43—46. дои:10.1111/ј.1535-7597.2004.42001.x. . 2.
^ Сеецк M, Бланке О, Јаллон П, Пицард Ф, Заим С (2001). „Сyмптоматиц постицтал цардиац асyстоле ин а yоунг патиент wитх партиал сеизурес”. Еуропаце. 3: 247—52. дои:10.1053/еупц.2001.0173. .
^ Wунг СФ. Брадyаррхyтхмиас: цлиницал пресентатион, диагносис, анд манагемент. Црит Царе Нурс Цлин Нортх Ам. 28 (3): 297—308. септембар 2016. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
^ Малик, M. Г.; Франклин СМ; Wхигхам, L. А.; Цастелланос, А.; Фонтаине, Ј. M. (март 2014). „Асyмптоматиц синус брадyцардиа фоллоwинг бариатриц сургерy”. Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 113 (6): 1049—53. .
^ Антман ЕМ, Берлин ЈА (1992). „Децлининг инциденце оф вентрицулар ибриллаион ин мyоцардиал инфарцион: Имплицаионс фор пропхyлациц усе оф лидоцаине”. Цирцулаион. 86: 764—773.
^ Грантхам, Х. Ј. (јул 2007). „Емергенцy манагемент оф ацуте цардиац аррхyтхмиас”. Ауст Фам Пхyсициан. 36 (7): 492—7. .

Литература

Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4.
Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2.

Спољашње везе

Лупање срца на сајту Curlie (језик: енглески)

[NIH2011Sym-1] „Wхат Аре тхе Сигнс анд Сyмптомс оф ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Def-2] а ^б „Wхат Ис Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Type-3] а ^б „Тyпес оф Аррхyтхмиа”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Risk-4] а ^б „Wхо Ис ат Риск фор ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Diag-5] „Хоw Аре Аррхyтхмиас Диагносед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Tx-6] „Хоw Аре Аррхyтхмиас Треатед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[7] Wолфе CL, Ниблеy C, Бхандари А, ет ал: Полyморпхоус вентрицулар тацхyцардиа ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцион. Цирцулаион. 84: 1543—1551. 1991. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

[8] Травица-Којадиновић, Др Тиса. „Аритмија Срца”. Кардиологија (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23.

[1.-9] а ^б Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2.

[10] Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4.

[11] „Аррхyтхмиа: Цаусес, сyмптомс, тyпес, анд треатмент”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23.

[12] Гуасцх, Е.; Монт, L. (фебруар 2017). „Диагносис, патхопхyсиологy, анд манагемент оф еxерцисе-индуцед аррхyтхмиас”. Нат Рев Цардиол. 14 (2): 88—101.

[13] „Аррхyтхмиа | НХЛБИ, НИХ”. www.нхлби.них.гов. Приступљено 23. 1. 2021.

[14] „Аррхyтхмиа”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.

[15] „Цатегориес оф Аррхyтхмиас”. Теxас Хеарт Институте (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.

[16] Девинскy, О. (2004). „Еффецтс оф сеизурес он аутономиц анд цардиовасцулар фунцтион”. Епилепсy Цурр. 4 (2): 43—46. дои:10.1111/ј.1535-7597.2004.42001.x. . 2.

[17] Сеецк M, Бланке О, Јаллон П, Пицард Ф, Заим С (2001). „Сyмптоматиц постицтал цардиац асyстоле ин а yоунг патиент wитх партиал сеизурес”. Еуропаце. 3: 247—52. дои:10.1053/еупц.2001.0173. .

[18] Wунг СФ. Брадyаррхyтхмиас: цлиницал пресентатион, диагносис, анд манагемент. Црит Царе Нурс Цлин Нортх Ам. 28 (3): 297—308. септембар 2016. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

[19] Малик, M. Г.; Франклин СМ; Wхигхам, L. А.; Цастелланос, А.; Фонтаине, Ј. M. (март 2014). „Асyмптоматиц синус брадyцардиа фоллоwинг бариатриц сургерy”. Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 113 (6): 1049—53. .

[20] Антман ЕМ, Берлин ЈА (1992). „Децлининг инциденце оф вентрицулар ибриллаион ин мyоцардиал инфарцион: Имплицаионс фор пропхyлациц усе оф лидоцаине”. Цирцулаион. 86: 764—773.

[21] Грантхам, Х. Ј. (јул 2007). „Емергенцy манагемент оф ацуте цардиац аррхyтхмиас”. Ауст Фам Пхyсициан. 36 (7): 492—7. .

[7]

[8]

[9]

[10]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

Klasifikacija	D ICD-10: I47 – I49 ICD-9-CM: 427 MeSH: D001145 DiseasesDB: 15206
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 001101