Мождана смрт

Мождана смрт
Мождана смрт
	Смрт мозга: представља сигуран знак смрти организма, иако други органи у тренутку њеног настанка још увек имају животне функције
Класификација и спољашњи ресурси
ДисеасесДБ	1572
МеСХ	Д001926
	[уреди на Википодацима]

Мождана смрт је неповратни престанак свих можданих активности (укључујући несвесне активности које су неопходне за одржавање живота) услед потпуног одумирања нервних ћелија, чему претходи губитак дотока кисеоника до мозга.^[1]^[2] Не треба је мешати са трајним вегетативним стањем.^[3]

Мождана смрт (мозга у целини, или можданог стабла) се третира као законска дефиниција смрти у многим правним јурисдикцијама.

Правно тумачење

Кроз историју, у правним и медицинским круговима смрт се констатовала у случајевима престанка одређених телесних функција, пре свих, престанка дисања и престанка рада срца. Усавршавањем медицинских технологија и метода које су омогућиле да се особе које не дају знаке живота поврате, било је неопходно установити бољи критеријум помоћу кога би се констатовала смрт. Ова неопходност је добила на тежини распрострањеном употребом медицинске опреме за одржавање живота, помоћу које се телесне функције могу одржавати готово неограничено, као и усавршавањем техника трансплантације органа (самим тим и потражњом органа).

Почевши од 1960. године, све државе у којима је постојао програм трансплантације органа почеле су да имплементирају законе који се тичу критеријума констатације смрти.^[4] Прва држава која је за овај критеријум усвојила мождану смрт била је Финска (1971. године).

Медицински критеријуми

Приликом клиничког прегледа особе која је претрпела мождану смрт може се констатовати одсуство можданих активности. У ове активности се убрајају реакције на бол и рефлекси можданих живаца.

Важно је препознати разлику између мождане смрти и стања код којих се могу испољавати слични симптоми (приликом прекомерног уноса одређених антидепресива и седатива, тровања алкохолом, хипотермије, хипогликемије, коме и хроничних вегетативних стања). Код одређеног броја коматозних пацијената опоравак је могућ, док код неких пацијената са тежим неуролошким оштећењима ипак може доћи до задржавања одређених нижих можданих функција, упркос губитку функциналности кортекса и можданог стабла. Тако се, на пример, аненцефалија (развојни поремећај који карактерише одсуство већег дела мозга) не сматра стањем мождане смрти, иако је у питању неповратно стање, у ком случају се одржавање на апаратима не сматра одговарајућим третманом.

Треба имати у виду могућност прекида или пада електричних активности мозга на јако низак ниво, услед чега их већина медицинских апарата не може регистровати. Такви случајеви су могући код примене јаке анестезије или приликом срчаног удара.

Види још

Извори

^ „А дефинитион оф ирреверсибле цома. Репорт оф тхе Ад Хоц Цоммиттее оф тхе Харвард Медицал Сцхоол то Еxамине тхе Дефинитион оф Браин Деатх”. ЈАМА : тхе Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион. 205 (6): 337—40. 1968. ПМИД 5694976.
^ Моренски ЈД, Оро ЈЈ, Тобиас ЈД, Сингх А (2003). „Детерминатион оф деатх бy неурологицал цритериа”. Јоурнал оф Интенсиве Царе Медицине. 18 (4): 211—21. ПМИД 15035767. дои:10.1177/0885066603254359.
^ Тхе Мулти-Социетy Таск Форце он ПВС (1994). „Медицал Аспецтс оф тхе Персистент Вегетативе Стате— Фирст оф Тwо Партс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 330 (21): 1499—1508. ПМИД 7818633. дои:10.1056/НЕЈМ199405263302107.
^ Ранделл Т. (2004). „Медицал анд легал цонсидератионс оф браин деатх”. Ацта Анаестхесиологица Сцандинавица. 48 (2): 139—144. ПМИД 14995934. дои:10.1111/ј.0001-5172.2004.00304.x.

Додатна литература

Мурраy, Степхен. “Браин Деатх: Соме оф тхе Qуестионс анд Ансwерс,” Тхе Пхилосопхер (Јоурнал оф тхе Енглисх Пхилосопхицал Социетy), Спринг 1990, 1-12. http://www.the-philosopher.co.uk/contents.htm
Лоцк M. Тwице Деад: Орган Трансплантс анд тхе Реинвентион оф Деатх. 2002, Университy оф Цалифорниа Пресс, Беркелеy, ЦА.
Хоwсепиан АА (новембар 1998). „Ин дефенсе оф wхоле-браин дефинитионс оф деатх”. Линацре Qуартерлy. 65 (4): 39—61. ПМИД 12199254. дои:10.1080/00243639.1998.11878425.
Карасаwа, Х.; Сакаида, К.; Ногуцхи, С.; Хатаyама, К.; Наито, Х.; Хирота, Н.; Сугиyама, К.; Уено, Ј.; Накајима, Х.; Фукада, Y.; Кин, Х. (јануар 2001). „Интрацраниал елецтроенцепхалограпхиц цхангес ин дееп анестхесиа”. Цлин Неуропхyсиол. 112 (1): 25—30. ПМИД 11137657. дои:10.1016/с1388-2457(00)00510-1.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[pmid5694976-1] „А дефинитион оф ирреверсибле цома. Репорт оф тхе Ад Хоц Цоммиттее оф тхе Харвард Медицал Сцхоол то Еxамине тхе Дефинитион оф Браин Деатх”. ЈАМА : тхе Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион. 205 (6): 337—40. 1968. ПМИД 5694976.

[pmid15035767-2] Моренски ЈД, Оро ЈЈ, Тобиас ЈД, Сингх А (2003). „Детерминатион оф деатх бy неурологицал цритериа”. Јоурнал оф Интенсиве Царе Медицине. 18 (4): 211—21. ПМИД 15035767. дои:10.1177/0885066603254359.

[nejm1994-3] Тхе Мулти-Социетy Таск Форце он ПВС (1994). „Медицал Аспецтс оф тхе Персистент Вегетативе Стате— Фирст оф Тwо Партс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 330 (21): 1499—1508. ПМИД 7818633. дои:10.1056/НЕЈМ199405263302107.

[4] Ранделл Т. (2004). „Медицал анд легал цонсидератионс оф браин деатх”. Ацта Анаестхесиологица Сцандинавица. 48 (2): 139—144. ПМИД 14995934. дои:10.1111/ј.0001-5172.2004.00304.x.

[1]

[2]

[3]

[4]