Сузни апарат ока (лат. Apparatus lacrimalis) је функционални део ока одговоран за продукцију и одводњавање суза, чија је основна улога заштита ока. Захваљујући сузама рожњача ока је увек влажна, што обезбеђује услов за њену провидност. Сузе имају и лековито својство јер садрже лизозим - који дјелује бактерицидно.

Сузни апарат ока
Сузни апарат десног ока:
а) Сузна жлезда, б) Сузно језерце ц) Горњи сузни канал д) Сузна врећица е) Доња сузна папила ф) Доњи сузни канал г) Сузно-носни канал
СинонимиАппаратус лацрималис
Називи и ознаке
МеСХД007765
ТА98А15.2.07.056
ТА26845
ФМА55605
Анатомска терминологија

Сузе

уреди
 
Плачем изазвано лучење суза код деце је најчешће последица емоционалне реакције

Сузе су бистра, сланкаста течност (по саставу слична крвној плазми) коју продукује сузни апарат ока у току физиолошког процеса „подмазивања“ и одржавања влаге у рожњачи и вежњачи, плача или болести ока (које може пратити повећано или смањено излучивање суза). Лучење суза је под утицајем аутономног нервног система. Снажне емоције, као што су туга, смех, радост, па и зевање, може довести до појачаног лучења суза или појаве плача.
Сузе се састоје од 99% воде и око 1% осталих органских и неорганских материја; 0,5% беланчевина, плазме, натријум бикарбоната, магнезијума, кухињске соли и одбрамбеног-бактерицидног ензима лизозима. pH вредност суза је благо алкална.[1]

Сузе које су произвеле сузне жлезде доспевају у спољашњег угао ока у простор између очних јабучица и унутрашње стране очних капака, да би се током трептања капцима шириле по предњој површини рожњажа и вежњаче. Вишак суза се преко сузних канала уклања из ока у носну шупљину. Затото се у току јачег плача може јавити цурење суза из носа, у спољну средину или ждрело.[2]

Грађа

уреди
 
Сузни органи левог ока

Сузни апарат ока се у функционалном погледу састоји из три дела; секреторног, интермедијарног и екскреторног.[3][4][5]

Секреторни део сузног апарата

уреди

Секреторни део сузног апарата чини сузна жлезда ока (лат. glandula lacrimalis) која се састоји из два дела;

  • Орбиталног (лат. pars orbitalis), који се налази са унутрашње стране спољњег зида орбите (није доступан нашем оку)
  • Палпебралног (лат. pars palpebralis), који се налази у спољњем углу ока (доступан је нашем погледу).

Сузна жлезда је сложена серозна тубуларна жлезда која има 10-12 секреторних одводних каналића. По хистолошкој грађи слична је паротидној (пљувачној) жлијезди. Екскреторни каналићи су покривени кубоидним ћелијским епителом, који у интерлобарним каналићима прелази у двослојни епител.

Интермедијарни део сузног апарата

уреди

Сузе се формирају у спољњем углу ока, одакле у виду поточића теку према унутрашњем углу ока и стварају сузни поточић (лат. rivus lacrimalis). Део суза се троши на влажење рожњаче, део испарава, а део суза се преко капака се слива преко лица као и у носну шупљину. У унутрашњем очном углу налази се сузно језерце (лат. lacus lacrimalis) које граде рубови капака с једне и полумесечасти набор (лат. plica semilunaris) са друге стране. Одатле преко одводних сузних каналића сузе одлазе у носну шупљину.

Екскреторни део сузног апарата

уреди

У близини унутрашњег угла ока, на ивици горњег и доњег очног капка постоје мала испупчења (лат. papilla lacrimalis). Из ових папила полазе горњи и доњи сузни канали (лат. canalis lacrimalis superior et inferior) који одводе вишак суза у сузну врећицу (лат. saccus lacrimalis) која је смештена у у удубљењу (лат. fossa sacci lacrimalis) на носној кости. Из сузне врећице сузе доспевају отицањем кроз сузно-носни канал (лат. canalis lacrimonasalis) у носну шупљину и завршавају у доњем носном ходнику испод доње носне шкољке. Отвор на улазу у доњи носни ходник ограничава полумесечасти набор (лат. plica semilunaris s. valvula Hassneri) који, такође, има своје патолошко значење.[2][6]

 
Дијаграм који приказује нервне гране укључене у аутономни пут до сузне жлезде и других жлезда дубоког лица.

Стања и болести

уреди

Нека од најчешћих стања и болести које утичу на сузни систем укључују:

  • суве очи - мултифакторско обољење суза и окуларне површине, које резултује симптомима нелагоднисти, сметњама вида, нестабилним сузним филмом и потенцијалним оштећењем окуларне површине. Може бити удружено с повећаном осмоларности сузног филма и инфламацијом окуларне површине.[7]
  • сузне очи - често су повезане са јаким емоцијама као што су туга и радост. Како су сузе део имуног система оне штити очи од инфекција. Какко понекад сузни канали не могу да пропусте све сузе тада долази до сузења ока. Ово стање се углавном решава само од себе, али сузне очи могу да указују и на неки хронични проблем.
  • блокада сузног канала (опструкција назолакрималног канала) - је поремећај у одводњавању суза које може бити деломична или у потпуна, Код овог стања сузе не отичу нормално, што узрокује воденасте, надражене или хронично упаљене очи.
  • запаљење сузне кесице (дакриоциститис) је запаљењски процес који најчешче настаје као секундарна појава због стенозе или облитерације сузноносног канала (лат. стеносис ет облитератио цаналис лацримонасалис).[9]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Cassin, B. and Solomon, S. Dictionary of Eye Terminology. Gainsville, Florida: Triad Publishing Company, 1990.
  2. ^ а б Kurihashi, K.; Imada, M.; Yamashita, A. (новембар 1991). „Anatomical analysis of the human lacrimal drainage pathway under an operating microscope.”. Int Ophthalmol. 15 (6): 411—6. 
  3. ^ Muller, K. M.; Busse, H.; Osmers, F. (септембар 1978). „Anatomy of the naso-lacrimal duct in new-borns: therapeutic considerations.”. Eur J Pediatr. 129 (2): 83—92. 
  4. ^ Hartikainen, J.; Aho, H. J.; Seppa, H. (август 1996). „Lacrimal bone thickness at the lacrimal sac fossa”. Ophthalmic Surg Lasers. 27 (8): 679—84. 
  5. ^ Bobbie Parwar, John Tong, Julian D Perry, Nasolacrimal System Anatomy Mar 5, 2008 еМедицине
  6. ^ Туцкер, Н. А.; Туцкер, С. M.; Линберг, Ј. V. (октобар 1996). „Тхе анатомy оф тхе цоммон цаналицулус”. Арцхивес оф Опхтхалмологy. 114 (10): 1231—4. 
  7. ^ „Фацтс Абоут Дрy Еyе | Натионал Еyе Институте”. wеб.арцхиве.орг. 2016-07-28. Архивирано из оригинала 28. 07. 2016. г. Приступљено 2024-10-20. 
  8. ^ „Дацрyоаденитис: Бацкгроунд, Патхопхyсиологy, Епидемиологy”. 09. 10. 2017. 
  9. ^ Кхурана, А. К. Опхтхалмологy (3рд изд.). . , Неw Аге Интернатионал (П) Лимитед; 2003:345.

Спољашње везе

уреди
  NODES