Трипептид
Трипептид је пептид који се састоји од три аминокиселине спојене пептидним везама. Праву природу и функцију протеина одређује присуство и стварање аминокиселина.[1][2][3][4][5]
зелено обележеним амино крајем (L-Валин) и
плаво обележеним карбоксилним крајем (L-Аланин)
Једноставни примери су трипептидне комбинације три молекула глицина или два глицина и једног аланина. Троглицин може имати само једну структуру глицин-глицин-глицин. Други трипептиди могу имати различите варијанте: глицин-аланин-глицин, глицин-глицин-аланин, глицин-аланин-глицин, сваки од којих је посебан молекул.[6][6]
- Еисенин (пГлу-Глн-Ала-ОХ) је пептид са имунолошком активношћу. Изолован је из јапанске морске алге Еисениа бицyцлис; чешће је познат као Арам
- ГХК-Цу (глицил-L-хистидил- -лизин) служи за везање пептида људског бакра при зарастању рана и ремоделовању коже. Налази примену у козметици, за маскирање знакова старења, а обично се назива бакарним пептидом
- Глутатион (γ-L-глутамил-L-цистеинилглицин) је важан антиоксиданс у животињским ћелијама.
- Изолеуцин-пролин-пролин (Лактотрипептид) се налази у млечним производима, а делује као АЦЕ инхибитор.
- Леупептин (Н-ацетил-L-леуцил-L-леуцил-L-аргининал) је инхибитор протеазе који такође делује као инхибитор калпаина.
- Меланостатин (пролил-леуцил-глицинамид) је пептидни хормон који се производи у хипоталамусу да инхибира ослобађање меланоцит-стимулирајућег хормона (МСХ)
- Офталминска киселина (L-γ -глутамл-L-α-аминобутирил-глицин) је аналог глутатиона, изолован из кристалних сочива
- Норофталминска киселина (y-глутамил-аланил-глицин) је аналог глутатиона (L-цистеин замењен L-аланином) изолован је из кристалних лећа.
- Тиреотропин ослобађајући хормон (ТРХ, тиролиберин или протирелин) (L-пироглутамил-L-хистидинил-L-пролинамид) је пептидни хормон који стимулише ослобађање тиреостимулирајућег хормона и пролактина преко предњег режња хипофизе
- АЦВ (δ-(L-α-аминоадипил)-L-Цyс-D-Вал) кључни је прекурзор у биосинтези пеницилина и цефалоспорина.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Воет D., Воет Ј. : Биоцхемистрy, 2нд Ед. Wилеy, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
- ^ Лаидлер К. Ј. (1978): Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс, Менло Парк. 1995. ISBN 978-0-8053-5680-9.
- ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ISBN 978-9958-9344-1-4.
- ^ Хунтер Г. К. : Витал Форцес. Тхе дисцоверy оф тхе молецулар басис оф лифе. Ацадемиц Пресс, Лондон 2000. 2000. ISBN 978-0-12-361811-5.
- ^ Нелсон D. L., Цоx M. M. : Лехнингер принциплес оф биоцхемистрy. W. Х. Фрееман анд Цо. 2013. ISBN 978-1-4641-0962-1.
- ^ а б „Амино Ацидс, Пептидес, анд Протеинс” (ПДФ). Пеннсyлваниа Стате Университy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 11. 2015. г. Приступљено 28. 07. 2014.
