Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Milan Pavkov

Milan Pavkov (Begeč, kod Novog Sada, 9. februara 1994) srpski je fudbaler, koji trenutno nastupa za Crvenu zvezdu. Visok je 193 centimetra i igra na poziciji najisturenijeg napadača.

Otpočeo je igranje fudbala na terenima lokalnog kluba Bačka iz Begeča. Prošao je sve mlađe kategorije u FK Novi Sad, gde se zadržao devet godina. U leto 2012, Pavkov je ustupljen ekipi Mladosti iz Bačkog Petrovca, pred početak sezone u Vojvođanskoj ligi Zapad. Dobio je i prihvatio ponudu da se priključi ekipi ČSK Pivare iz Čelareva. Tokom takmičarske 2014/15, postigao je osamnaest pogodaka u Srpskoj ligi Vojvodine i na taj način se ostvario kao najbolji strelac u sezoni.

Leta 2015. godine pristupio je novosadskoj Vojvodini i nakon probnog perioda koji je prošao sa ekipom, potpisao je ugovor sa klubom na tri sezone. Dgovorio je saradnju sa Radničkim iz Niša na period od tri godine. Početkom 2017. godine, Pavkov je prešao u Crvenu zvezdu, sa kojom je potpisao ugovor na dve i po godine. Leta iste godine, usled manje minutaže u klubu, vratio se u niški Radnički na jednogodišnju pozajmicu. Sa dvadesettri postignuta pogotka na tridesettri odigrane utakmice, sezonu je završio kao drugi strelac lige. Po isteku pozajmice, ponovo je pristupio prvoj ekipi Crvene zvezde sredinom 2018, doprinevši plasmanu kluba u grupnu fazu Lige šampiona.

Ceo članak

Dobar članak

Nikola Pašić

Nikola P. Pašić (Zaječar, 6/18. decembar 1845 — Beograd, 10. decembar 1926) je bio srpski i jugoslovenski političar, dugogodišnji predsednik Vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke.

Pašić se školovao u Švajcarskoj, gde je došao pod uticaj ideja Svetozara Markovića. Bio je veliki protivnik kralja Milana Obrenovića. Posle neuspešne Timočke bune emigrigrao je u Bugarsku, a u Srbiju se vratio tek nakon što je pomilovan posle abdikacije kralja Milana. Bio je predsednik Vlade Kraljevine Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao nakon Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio nakon dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je predsednik Vlade u 4 navrata. Tokom njegovih mandata Srbija izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U svojoj politici oslanjao se na Rusiju, a posle Oktobarske revolucije na Francusku. Učestvovao je u stvaranju jugoslovenske države, koju je zastupao na mirovnoj konferenciji u Versaju. Od 1921. do 1924. bio je predsednik Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ceo članak

Izabrani spisak

Generalni sekretar Komunističke partije (SSSR)

Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza bio je vođa Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Od 1924. do raspada Saveza 1991. godine, nosilac funkcije je bio prepoznat kao lider Sovjetskog Saveza. Zvanično, generalni sekretar je isključivo direktno kontrolisao Komunističku partiju. Međutim, pošto je partija imala monopol na političku vlast, generalni sekretar je defakto imao izvršnu kontrolu nad sovjetskom vladom. Zbog težine funkcije koja je oblikovala spoljnu i unutrašnju politiku države i primat nad sovjetskom Komunističkom partijom, to je bila defakto najviša funkcija u Sovjetskom Savezu.

Generalni sekretar je predsedavao sastancima Izvršnog komiteta ili Političkog biroa (Politbiro), tela koje je činilo 15–30 članova. Sastajao se po potrebi nedeljno ili par puta mesečno. Predsedavao je i Centralnim komitetom, organom veličine oko stotinu do dve hiljade članova. Zasedao je par puta godišnje. Predsedavao je takođe i kongresima, koji su se održavali, praktično po potrebi, u periodu od četiri do pet godina. U zavisnosti od složenosti odluke koju je trebalo doneti donosio ju je sam ili na sastancima odgovarajućih organa.

Ceo članak

Nedavni događaji

Vesti

8. decembar — Sirijski pobunjenici su zauzeli Damask i proglasili pobedu nad snagama lojalnim predsedniku Asadu, koji je napustio Damask u pravcu Rusije, gde je narednog dana dobio politički azil.
8. decembar — Na konzistoriju u bazilici Sv. Petra u Vatikanu, papa Franja je dodelio titulu kardinala beogradskom nadbiskupu Laslu Nemetu (na slici), čime je on postao prvi kardinal Katoličke crkve iz Srbije.
3. decembar — Predsednik Južne Koreje Jun Sukjol proglasio ratno stanje u državi. Skupština ga je jednoglasno oborila glasovima svih 190 prisutnih od ukupno 300 poslanika, prilikom sednice u 1 ujutru. Vojska se povukla nakon što je predsednik povukao ratno stanje.
29. novembar — U Donjim Varagama kod Zubinog Potoka, eksplozija je oštetila kanal Ibar—Lepenac, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja područja Kosova. Vlasti u Prištini su okarekterisale incident kao teroristički napad Srbije i uhapsili nekoliko Srba iz Zubinog Potoka.
28. novembar — Snage sirijske opozicije pod vođstvom Tahrir el Šama i Abu Muhamad el Džulanija su ušle u Alep u prvoj ofanzivi nakon primirja iz 2020.
26. novembar — Izrael i Liban su pristali na primirje od 60 dana čime bi bila obustavljena trenutna neprijateljstva.
21. novembar — Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Mohameda Deifa u vezi s istragom ratnih zločina u Palestinskim teritorijama.

Na današnji dan

11. decembar

1858 — Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastija u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića i vrativši na presto Miloša Obrenovića (na slici).
1888 — Narodna skupština Srbije prihvatila Ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka kojim je u Srbiji uvedena parlamentarna demokratija.
1941 — Nemačka i Italija su u Drugom svetskom ratu objavile rat SAD, a Kongres SAD istog dana objavio rat tim zemljama.
1946 — Generalna skupština Ujedinjenih nacija osnovala Unicef, Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.
1972 — Američki astronauti iz broda „Apolo 17“ Džin Sernan i Harison Šmit spustili se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa „Apolo“.
1994 — Ruske trupe otpočele su napade na Čečeniju sa ciljem suzbijanja separatizma pobunjenika.
1997 — U Kjotu je potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte staklene bašte i globalno zagrevanje.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da je Češka zemlja u kojoj se popije najviše piva (na slici) po glavi stanovnika?
… da je svaka trobojna mačka ženka?
… da Finsku zovu „zemlja hiljadu jezera”?
… da je Brus Li bio toliko brz da su filmovi morali biti usporeni kako bi se videli njegovi pokreti?
… da ljudi nisu jedine životinje koje sanjaju?
… da je Frankenštajnovo čudovište vegetarijanac?
… da su medicinske greške glavni uzrok smrti?

Izabrana slika

Džon Vilijam Vaterhaus: Čarobnica

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 698.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada su na Vikipediji na srpskom jeziku 395.222 korisnika otvorila nalog, a od toga su 2.584 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana