Glavna strana
Grb Banje Luke
Grb Banje Luke je zvanični simbol Grada Banja Luka i postojan je u tri nivoa — kao Osnovni ili Mali, Srednji i Veliki grb.
Banja Luka ima dosta mladu heraldičku istoriju, čiji se počeci naziru u prvoj polovini 20. vijeka kad dolazi do prvog neuspjelog pokušaja uspostavljanja gradskog heraldičkog znamenja. Grad prvi put dobija zvanično znamenje za vrijeme Socijalističke Jugoslavije i ono opstaje sve do 1992. godine, kad Banja Luka u uslovima raspada države i rata u BiH sprovodi konkurs, na kojem je iznađen novi grb grada koji je bio zvanični simbol sve do 2013. godine. Tada Ustavni sud Republike Srpske proglašava banjolučki grb neustavnim zbog povrede principa konstitutivnosti naroda i ravnopravnosti građana, a Banja Luka počinje potragu za novim grbom. Nakon četiri neuspjela pokušaja iznalaženja, početkom 2017. godine grad je usvojio novi trostepeni grb, rad heraldičara Dragomira Acovića. Upotreba grba Banje Luke je regulisana Statutom Grada i posebnim gradskim propisima koji detaljno uređuju i sankcionišu upotrebu grba u različitim prilikama i mjestima.
Iduna
U nordijskoj mitologiji, Iduna je boginja proleća i večne mladosti, Bragijeva supruga i čuvar zlatnih jabuka besmrtnosti koje su bogovi jeli kada su hteli obnoviti svoju mladost. O njoj saznajemo iz »Poetske ede«, koja je sastavljena u 13. stoleću od ranijih tradicionalnih izvora, i iz »Prozne ede«, takođe iz istog stoleća, koju je napisao Snori Sturluson. U oba izvora spominje se kao supruga skaldičkog boga Bragija, a u »Proznoj edi« i kao čuvarica zlatnih jabuka besmrtnosti.
U »Proznoj edi« stoji da je jotin (div) Tjazi pustio zarobljenog Lokija uz zalog da mu dovede Idunu sa njenim zlatnim jabukama. Ovaj je na prevaru izmamio boginju iz njenog vrta pošto mu je poverovala da u šumi rastu jabuke iste kao njene. Tada je Tjazi, u liku orla, doleteo i oteo nebranjenu boginju, odvevši je u Jotunhajm (zemlju divova). Njeno odsustvo imalo je za posledicu da bogovi počnu stariti i sedeti, te su oni ubrzo shvatili da je Loki bio odgovoran za njen nestanak. Ovaj je dao reč da će je vratiti, i, uzevši lik sokola, krenuo u potragu za njom, pa je naposletku i našao sâmu kod Tjazija. Pošto ju je pretvorio u lešnik, uzeo ju je nositi nazad bogovima u Asgard. Ali, nakon što se Tjazi vratio s ribarenja i shvatio da je nema, po treći put je uzeo lik orla i dao se upustiti u upornu poteru za Lokijem. Međutim, bogovi su napravili lomaču u Asgardu, i, u trenutku kada se Tjazi spremao da zgrabi Lokija, vatra je zahvatila perâ na njegovim krilima, te je usled toga ostao bez njih i počeo da gubi visinu, da bi ga na kraju, pošto se sručio na zemlju, bogovi lišili života.
Filmografija Andreja Zvjaginceva
Filmografija Andreja Zvjaginceva obuhvata kratkometražne i dugometražne igrane filmove, režiju jedne televizijske serije kao i glumačke uloge.
Nakon što je diplomirao glumu na umetničkoj Akademiji u Novosibirsku, Andrej Zvjagincev se seli u Moskvu gde pokušava da otpočne svoju karijeru. Na početku života u Moskvi, radio je niz niskoplaćenih poslova: čistio je kuće, duvao lišće sa puteva, razbijao led i lopatao sneg tokom zime. Ostvario je nekoliko manjih uloga na televiziji, filmu i režirao je nekoliko reklama pre nego što je režirao svoj prvi autorski film Povratak 2003. godine.
U svojim filmovima, često koristi dugačke kadrove i kritički prikazuje savremenog čoveka i rusko društvo.
Vesti
- 21. novembar — Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Mohameda Deifa u vezi s istragom ratnih zločina u Palestinskim teritorijama.
- 6. novembar — Donald Tramp je pobedio na izborima i dobio dovoljno elektorskih glasova za izbor 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
- 1. novembar — U urušavanju nadstrešnice ispred železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 15 osoba, a dvoje je teško povređeno.
- 30. oktobar — Najmanje 217 osoba je poginulo u poplavama koje su pogodile španski grad Valensiju, nakon tragedije proglašena je trodnevna žalost.
- 26. oktobar — Izrael je pokrenuo vojnu akciju protiv Irana, sa više eksplozija prijavljenih u Teheranu i Karadžu.
- 24. oktobar — Usvojena je Kazanjska deklaracija na 16. samitu BRIKS-a. Trinaest zemalja kandidata su dobile status partnera: Turska, Kazahstan, Uzbekistan, Alžir, Belorusija, Bolivija, Kuba, Indonezija, Malezija, Nigerija, Tajland, Uganda i Vijetnam.
- 24. oktobar — U tropskoj oluji Trami, koja je pogodila severoistočnu obalu Filipina, poginulo je najmanje 26 ljudi, dok je više od 150.000 ljudi moralo da napusti svoje domove.
28. novembar
- 1443 — Iskoristivši lažno pismo sultana Murata II, Skenderbeg je postao gospodar Kroje.
- 1893 — Sve žene prvi put glasaju u istoriji, na novozelandskim opštim izborima.
- 1905 — Irski nacionalista Artur Grifit osnovao u Dablinu partiju Šin Fejn, čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.
- 1912 — Svealbanski kongres je na skupštini u Valoni proglasio nezavisnost Albanije od Osmanskog carstva.
- 1943 — U Teheranu je počela konferencija o novom uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata (na slici).
- 1971 — Pripadnici palestinske terorističke organizacije Crni septembar ubili su jordanskog premijera Vasfija el Tela u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.
- 1979 — Novozelandski avion DC-10 je udario u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživeo niko od 257 putnika i članova posade.
Da li ste znali
- … da se u Južnoj Americi zrno kakaa upotrebljavalo kao sredstvo plaćanja?
- … da je Katolička crkva 1662. godine proglasila čokoladu za magijski napitak i presudila da nije za upotrebu?
- … da jedna pčela (na slici) u toku celog života proizvede samo 1⁄12 kašičice meda?
- … da reka Amazon svake sekunde ulije u Atlantski okean oko 116.000 tona vode?
- … da je jezik večernjeg leptira dugačak 25 cm i da je, srazmerno veličini tela, to najduži jezik na svetu?
- … da je guska prva ptica koju je pripitomio čovek?
- … da je Thriller, album Majkla Džeksona, najprodavaniji album svih vremena sa 110 miliona prodatih kopija?
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 697.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada su na Vikipediji na srpskom jeziku 392.734 korisnika otvorila nalog, a od toga je 1.966 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
- Vikirečnik slobodni rečnik
- Vikicitat slobodni citati
- Vikiknjige slobodne knjige
- Vikizvornik slobodna biblioteka
- Vikinovosti slobodne vesti
- Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
- Vikivrste direktorijum vrsta
- Medijaviki razvoj viki softvera
- Vikipodaci slobodna baza znanja
- Vikiostava slobodno skladište medija
- Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
- Metaviki koordinacija zajednice