Glavna strana

Sjajan članak

Prosvetiteljstvo

Ako postoji nešto što znaš, izreci to. Ako postoji nešto što ne znaš, istraži to.
Ako postoji nešto što znaš, izreci to. Ako postoji nešto što ne znaš, istraži to.

Prosvetiteljstvo (ili doba razuma) je razdoblje od 1650-ih do 1780-ih tokom kojeg su intelektualne i kulturalne snage u Evropi davale naglasak razumu, analizi, i individualizmu nasuprot tradicionalnim linijama autoriteta. Promovisali su ga filozofi i lokalni intelektualci u urbanim kafanama, salonima i masonskim ložama. Zagovornici prosvetiteljstva dovodili su u pitanje i izazivali autoritet institucija koje su bile duboko ukorenjene u društvu, kao npr. Katoličke crkve i zalagali se za reformu društva utemeljenom na toleranciji, nauci i skepticizmu.

Pod uticajem ideja prosvetiteljstva, mnogi su se vladari sastajali s intelektualcima tog doba i pokušavali da primene njihove reforme, uvodeći princip tolerancije i prihvaćajući koegzistenciju različitih religija, započevši proces koji će se kasnije zvati prosvećeni apsolutizam. U istom razdoblju prosvetiteljstva zbivala se naučna revolucija, predvođena Isakom Njutnom. Nove ideje i verovanja širile su se kontinentom potencirane i povećanjem pismenosti usled udaljavanja od isključivo religijskih tekstova. Književna dela kao što su Volterov Filozofski rečnik (Dictionnaire philosophique, 1764) i Filozofska pisma (Lettres philosophiques, 1733) bili su revolucionarna štiva koja su širila ideale prosvetiteljstva. Neki od tih ideala pokazali su se vrlo uticajnim i odlučujućim tokom Francuske revolucije 1789. godine. Nakon revolucije usledio je suprotni intelektualni pokret poznat kao romantizam.

Dobar članak

Fransisko Franko

Fransisko Franko
Fransisko Franko

Fransisko Franko (šp. Generalissimo Francisco Franco; puno ime: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ferol, 4. decembar 1892Madrid, 20. novembar 1975) je bio diktator i šef španske države (u nekim delovima Španije od 1936, a na celoj teritoriji od 1939) sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom „Vođa Španije“ (šp. Caudillo de España), službeno: „Vođa Španije po milosti Božijoj” (šp. Caudillo de España por la gracia de Dios), predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Rođen je u gradiću Ferol, u mornaričkoj porodici i sam je želeo da stupi u mornaricu ali se ipak uključio u pešadiju. U vojsci je brzo napredovao i sa 32 godine postao je najmlađi general u Evropi. Postao je direktor Vojne akademije u Saragosi, nakon čijeg zatvaranja je došao u sukob sa republikanskim vlastima. Istakao se gušenjem levičarskih ustanaka u Španiji 1934. Nakon što je 1936. vladu formirao levičarski Narodni front, došlo je do nemira širom zemlje. Franko se pridružio grupi oficira koji su se spremali da izvrše vojni puč i preuzmu vlast. Puč koji je trebalo da bude izvršen 18. jula nije uspeo i prerastao je u Španski građanski rat. Franko je uspeo da se nametne kao vođa pobunjenika i da dobije pomoć Trećeg rajha i Italije. Posle tri godine Frankovi nacionalisti su dobili rat. Franko je zaveo diktaturu, proglasio monarhiju, a sebe imenovao za regenta.

Izabrani spisak

Spisak premijera Kanade

Kanadski premijeri tokom prvog veka trajanja funkcije
Kanadski premijeri tokom prvog veka trajanja funkcije

Premijer Kanade je državni zvaničnik koji službuje kao prvi ministar krune, predsedavajući Kabineta, a samim tim i šef vlade Kanade. Dvadeset troje osoba je obavljalo dužnost premijera, završno sa 2023. godinom. Zvanično, premijera imenuje generalni guverner Kanade, ali po ustavnoj konvenciji, premijer mora ostvariti političku podršku Donjeg doma Kanade. Inače, ovo je vođa poslaničkog kluba sa najvećim brojem mesta u domu. Ali ako tom lideru nedostaje podrška većine, generalni guverner može da imenuje drugog lidera koji ima tu podršku ili može da raspusti parlament i raspiše nove izbore. Prema ustavnoj konvenciji, premijeru pripada mesto u parlamentu, a od početka 20. veka precizirano je da se to odnosi na Donji dom.

Nedavni događaji

Vesti

Jun Sukjol
Na današnji dan

4. decembar

Žan-Bedel Bokasa
Zanimljivosti

Da li ste znali

Stilizovani prikaz preseka virusa HIV
Stilizovani prikaz preseka virusa HIV
  • … da je Dunav druga po veličini reka u Evropi?
  • … da je Kraljevo prethodno nosilo naziv Karanovac?
  • … da se svakih 5 sekundi jedna osoba zarazi virusom side (na slici)?
  • … da se godišnje popije 135 miliona kubika kafe i da je među tečnostima na svetskom tržištu kafa na drugom mestu, odmah iza nafte?
  • … da su osušene banane četiri puta hranljivije od svežih?
  • … da se za novogodišnje praznike u Japanu razmeni oko četiri i po milijarde čestitki?
  • … da su se Evropljani plašili da jedu paradajz kada se prvi put pojavio na kontinentu?

Izabrana slika

Rakuni su porodica sisara iz reda zveri. Vrste iz ove porodice naseljavaju kontinente Novog sveta Severnu i Južnu Ameriku, a među njima su rakun, koatiji, kinkadžu, olingoi, olingito, kakomistl i prstenorepa mačka. Naseljavaju različita staništa i po pravilu su svaštojedi.
Rakuni su porodica sisara iz reda zveri. Vrste iz ove porodice naseljavaju kontinente Novog sveta Severnu i Južnu Ameriku, a među njima su rakun, koatiji, kinkadžu, olingoi, olingito, kakomistl i prstenorepa mačka. Naseljavaju različita staništa i po pravilu su svaštojedi.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 698.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 393.946 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 2.513 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Srodni projekti

Jezik
  NODES
Done 1
eth 1
Todos 1