Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Merkur

Merkur je najmanja i najbliža planeta Suncu u Sunčevom sistemu, čiji orbitalni period traje oko 88 zemaljskih dana. Gledano sa Zemlje, Merkuru je potrebno skoro 116 dana da napravi jedan puni krug oko svoje orbite, što je mnogo brže nego kod i jedne druge planete. Upravo ova brzina revolucije Merkura je i bila razlog zbog kojeg je ta planeta dobila ime po starorimskom bogu trgovine i putovanja i glasniku bogova Merkuru (lat. Mercurius; grčki ekvivalent je Hermes).

Zbog gotovo nepostojanja atmosfere koja bi ublažila sunčevo zračenje, površina Merkura je izložena najintenzivnijim temperaturnim varijacijama među svim planetama Sunčevog sistema, koje se na području oko ekvatora kreću između -173 °C u toku noći i +427 °C u toku dana. Temperature na polovima su konstantno ispod -93 °C. Merkur je specifičan i po nagibu svoje ose jer ima najmanju vrednost među svim planetama Sunčevog sistema i iznosi svega 2,11′ (oko trideseti deo stepena), ali i po najizraženijem ekscentricitetu orbite. U fazi afela Merkur je čak 1,5 puta dalje od Sunca u odnosu na perihel. Prosečna udaljenost Merkura od Sunca je 0,387 AJ ili 57.910.000 km. Godišnja doba ne postoje u smislu godišnjih doba na Zemlji, što je posledica malog nagiba ose. Površina Merkura je izbrazdana brojnim kraterima meteorskog porekla i slična je površini Meseca, što navodi na zaključak da je sama planeta u geološkom stanju mirovanja više miliona godina.

Ceo članak

Dobar članak

Leganj

Leganj se odmara na grani

Leganj, pomrakuša, prileguša, prilegalo, poleguša, noćna lasta ili zvonac (lat. Caprimulgus europaeus), vrsta je krepuskularne (aktivna u sumrak) i noćne ptice iz familije legnjeva, koja se gnezdi širom Evrope i umerene Azije. Latinsko ime roda se odnosi na stari mit o ovoj ptici kao noćnoj životinji koja sisa koze i izaziva prestanak produkcije mleka. Postoji šest podvrsta koje imaju klinastu distribuciju, koja se ogleda u smanjenju veličine tela i svetlijoj obojenosti perja idući ka istoku areala rasprostranjenja. Sve populacije su migratorne i zimu provode u subsaharskoj Africi. Njegovo kriptično (kamuflažno) obojeno perje omogućava mu odličnu zaštitu tokom dana, kada je ptica praktično neprimetna dok leži nepomično na zemlji ili grani. Kod mužjaka u letu se mogu videti bele fleke po krilima i repu.

Naseljava suva, otvorena staništa sa proređenim stablima i malim žbunovima, kao što su vresišta, šumski proredi ili tek posađena šuma. Mužjak legnja prvi dolazi na teritoriju gnežđenja i kreće sa karakterističnim oglašavanjem, koji neistreniranom uhu zvuči kao žaba. On obilazi teritoriju i tera konkurente karakterističnim zvukom koji pravi udarajući krila o telo. Udaranje krilima se može čuti prilikom spiralnog leta udvaranja mužjaka u prisustvu ženke. Ova vrsta ne gradi gnezdo, već jaja (najčešće dva) polaže direktno na zemlju. Inkubacija traje 17—21 dan, a braon paperjasti mladunci stasavaju za 16—17 dana.

Ceo članak

Izabrani spisak

Generalni sekretar Komunističke partije (SSSR)

Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza bio je vođa Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Od 1924. do raspada Saveza 1991. godine, nosilac funkcije je bio prepoznat kao lider Sovjetskog Saveza. Zvanično, generalni sekretar je isključivo direktno kontrolisao Komunističku partiju. Međutim, pošto je partija imala monopol na političku vlast, generalni sekretar je defakto imao izvršnu kontrolu nad sovjetskom vladom. Zbog težine funkcije koja je oblikovala spoljnu i unutrašnju politiku države i primat nad sovjetskom Komunističkom partijom, to je bila defakto najviša funkcija u Sovjetskom Savezu.

Generalni sekretar je predsedavao sastancima Izvršnog komiteta ili Političkog biroa (Politbiro), tela koje je činilo 15–30 članova. Sastajao se po potrebi nedeljno ili par puta mesečno. Predsedavao je i Centralnim komitetom, organom veličine oko stotinu do dve hiljade članova. Zasedao je par puta godišnje. Predsedavao je takođe i kongresima, koji su se održavali, praktično po potrebi, u periodu od četiri do pet godina. U zavisnosti od složenosti odluke koju je trebalo doneti donosio ju je sam ili na sastancima odgovarajućih organa.

Ceo članak

Nedavni događaji

Vesti

8. decembar — Sirijski pobunjenici su zauzeli Damask i proglasili pobedu nad snagama lojalnim predsedniku Asadu, koji je napustio Damask u pravcu Rusije, gde je narednog dana dobio politički azil.
8. decembar — Na konzistoriju u bazilici Sv. Petra u Vatikanu, papa Franja je dodelio titulu kardinala beogradskom nadbiskupu Laslu Nemetu, čime je on postao prvi kardinal Katoličke crkve iz Srbije.
3. decembar — Predsednik Južne Koreje Jun Sukjol proglasio ratno stanje u državi. Skupština ga je jednoglasno oborila glasovima svih 190 prisutnih od ukupno 300 poslanika.
29. novembar — U Donjim Varagama kod Zubinog Potoka, eksplozija je oštetila kanal Ibar—Lepenac, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja područja Kosova. Vlasti u Prištini su okarekterisale incident kao teroristički napad Srbije i uhapsili nekoliko Srba iz Zubinog Potoka.
28. novembar — Snage sirijske opozicije pod vođstvom Tahrir el Šama i Abu Muhamad el Džulanija su ušle u Alep u prvoj ofanzivi nakon primirja iz 2020.
26. novembar — Izrael i Liban su pristali na primirje od 60 dana čime bi bila obustavljena trenutna neprijateljstva.
21. novembar — Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Mohameda Deifa u vezi s istragom ratnih zločina u Palestinskim teritorijama.

Na današnji dan

14. decembar

557 — Razoran zemljotres je teško oštetio Konstantinopolj.
1481 — Osmanski vojnici su posle duže opsade zauzeli Novi, a Vojvodstvo Svetog Save je priključeno Hercegovačkom sandžaku.
1900 — Nemački fizičar Maks Plank objavio „Kvantnu teoriju”, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanata, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911 — Norveški istraživač Roald Amundsen postao prvi čovek koji je stigao na Južni pol.
1959 — Arhiepiskop Makarios III je postao prvi predsednik Kipra.
1981 — Kneset je proširio izraelske zakone, nadležnosti i upravu na Golansku visoravan, čime je faktički anektirao teritoriju koju je osvojio od Sirije u ratu 1967.
1995 — U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni i Hercegovini, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu u Sjedinjenim Državama (na slici).

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da je Češka zemlja u kojoj se popije najviše piva (na slici) po glavi stanovnika?
… da je svaka trobojna mačka ženka?
… da Finsku zovu „zemlja hiljadu jezera”?
… da je Brus Li bio toliko brz da su filmovi morali biti usporeni kako bi se videli njegovi pokreti?
… da ljudi nisu jedine životinje koje sanjaju?
… da je Frankenštajnovo čudovište vegetarijanac?
… da su medicinske greške glavni uzrok smrti?

Izabrana slika

Džon Vilijam Vaterhaus: Čarobnica

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 698.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada su na Vikipediji na srpskom jeziku 395.653 korisnika otvorila nalog, a od toga su 2.644 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana