Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Inhibitor enzima

Roboti visokopropusnog skrininga

Inhibitor enzima je molekul koji se vezuje za enzim i umanjuje njegovu aktivnost. Pošto blokiranje enzimske aktivnosti može da uzrokuje uginuće patogena ili da koriguje metaboličku neuravnoteženost, stoga su mnogi lekovi inhibitori enzima. Inhibitori enzima se takođe koriste kao pesticidi. Nisu svi molekuli koji se vezuju za enzime inhibitori; aktivatori enzima se vezuju za enzime i povećavaju njihovu aktivnost, dok se enzimski supstrati vezuju i bivaju konvertovani do produkata u normalnom katalitičkom ciklusu enzima.

Vezivanje inhibitora može da spreči pristup supstrata enzimskom aktivnom mestu i/ili omete enzim pri katalizi biohemijske reakcije. Vezivanje inhibitora može da bude reverzibilno ili ireverzibilno. Ireverzibilni inhibitori obično reaguju sa enzimom i hemijski ga menjaju (npr. formiranjem kovalentne veze), te modifikuju ključne aminokiselinske ostatke neophodne za enzimatsku aktivnost. Nasuprot ovome, reverzibilni inhibitori se vezuju nekovalentno, te se različiti tipovi inhibicije javljaju zavisno od toga da li se inhibitori vezuju za enzim, za enzimsko-supstratni kompleks, ili za oboje.

Mnogi molekuli lekova su inhibitori enzima, tako da je njihovo otkrivanje i poboljšanje aktivna oblast istraživanja u biohemiji i farmakologiji. Medicinski enzimski inhibitori se često vrednuju po svojoj specifičnosti (svom odsustvu vezivanja za druge proteine) i svojoj potentnosti (svojoj konstanti disocijacije, koja je indikator koncentracije neophodne za inhibiciju enzima). Visoka specifičnost i potentnost su preduslovi da lek ispoljava mali broj nuspojava i stoga nisku toksičnost. Enzimski inhibitori se isto tako javljaju u prirodi i učestvuju u regulaciji metabolizma.

Ceo članak

Dobar članak

Kosta Stojanović

Kosta Stojanović (Aleksinac, 2. oktobar 1867 — Beograd, 3. januar 1921) bio je naučnik iz oblasti matematike, fizike, mehanike, sociologije i ekonomije. Smatra se utemeljivačem matematičke ekonomije i pretečom kibernetike u Srbiji. Sarađivao je sa velikim brojem stručnih i književnih časopisa, kao što su: „Srpski književni glasnik“, „Glas srpske akademije nauka“ i „Delo“. Bio je profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Pored univerzitetske, imao je i bogatu političku karijeru. Nalazio se na važnim državnim i političkim položajima, osam puta je biran za ministra u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Rođen je u Aleksincu, od majke Stevane i oca Trivuna (ili Trifuna) Trpkovića, trgovca poreklom iz sela Malovišta kod Bitolja. Prezime Stojanović, po starom slovenskom običaju, Kosta je dobio kao patronim po dedi Stojanu, Trivunovom ocu.

Ceo članak

Izabrani spisak

Spisak dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju

Nobelovu nagradu za ekonomiju, zvanično Nagradu Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela (šved. Sveriges riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne), osnovala je Švedska narodna banka, a dodeljuje je Švedska kraljevska akademija nauka. Nagrada je prvi put dodeljena 1969. godine Ragnaru Frišu i Janu Tinbergenu. Svaki dobitnik prima medalju, diplomu i novčanu nagradu koja se menja tokom godina.

Dosad je nagrada dodeljena 54 puta, a primilo ju je 92 osobe. Od njih su 90 bili muškarci. Prva žena koja je dobila nagradu bila je Elinor Ostrom 2009. godine. Nakon nje je u tome uspela i Ester Duflo 2019. godine. Duflo je, sa 46 godina, ujedno i najmlađa dobitnica nagrade, a Leonid Hurvič je, sa 90 godina, najstariji dobitnik. Sa 33 laureata, Univerzitet u Čikagu je institucija sa najviše predavača koji su bili dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju.

Ceo članak

Nedavni događaji

Vesti

1. januar — U napadu kamionetom [en] na masu ljudi na ulici u Nju Orleansu ubijeno je 16 ljudi a više od 36 je ranjeno.
1. januar — U masakru na Cetinju ubijeno je 12 ljudi a 4 je teško ranjeno.
29. decembar — Let 2216 Čedžu era se srušio na međunarodnom aerodromu Muan u Južnoj Koreji, pri čemu je poginulo 179 ljudi.
27. decembar — Narodna skupština opoziva vršioca dužnosti predsednika i premijera Južne Koreje Han Duk-sua.
25. decembar — Let 8243 Azerbejdžan erlajnsa se srušio u blizini međunarodnog aerodroma Aktau u Kazahstanu, pri čemu je poginulo 38 ljudi.
22. decembar — Najmanje 11 ljudi je poginulo kada se delimično srušio most koji povezuje brazilske države Tokantins i Maranjao.
17. decembar — Najmanje 14 osoba je poginulo, a stotine su povrijeđene nakon što je zemljotres jačine 7,3 stepena po Rihteru pogodio pacifičku ostrvsku državu Vanuatu.

Na današnji dan

4. januar

1494 — Štamparija u Cetinju štampala prvu knjigu na srpskom jeziku, „Oktoih prvoglasnik” Đurđa Crnojevića i štampara Makarija.
1797 — Francuski general Napoleon I Bonaparta je pobedio Austrijance kod Rivolija u Italiji.
1885 — Doktor Vilijem Grant je izvršio prvu uspešnu operaciju slepog creva.
1948 — Velika Britanija priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom.
1951 — Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.
1944 — Savezničke snage u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu
1958 — Sovjetski „Sputnjik-1” (na slici), prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da je do sada primećeno 67 prirodnih satelita koji kruže oko Jupitera?
… da je sivi soko najbrže živo biće na planeti? Pri obrušavanju dostiže brzinu do 320 km/č.
… da je Toni Ajomi, gitarista Black Sabbath-a, u nesreći izgubio vrhove prstiju desne ruke?
… da je Sao Paulo sa 11 miliona stanovnika najveći grad južne Zemljine polulopte?
… da je najniže jezero na svetu Mrtvo more? (na slici)
… da je prva zvanična košarkaška utakmica odigrana 20. januara 1892?
… da je Sankt Peterburg osnovan 1703. godine?

Izabrana slika

Crkva Svetog Marka je srpska pravoslavna crkva koja se nalazi u Tašmajdanskom parku u Beogradu, u blizini Skupštine Srbije. Građena je u srpsko-vizantijskom stilu prema planovima braće Krstić. Fotografija je nastala u okviru projekta Viki voli spomenike Srbija 2024, na kom je osvojila prvo mesto.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64,2 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 700.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 398.941 korisnik otvorio nalog, a od toga je 2.470 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana